Što volim kad nas svi mrze

Iako ima dana kada je atmosfera u redakciji "kao na koncertu YU grupe", kako bi rekao kolega Tončić, uglavnom se mnogo dobro zabavljamo. I kad je najgore, kad napadaju sa svih strana, spolja, iznutra, dok rovare, pljuju neuko i nemušto. Naročito tad. I dok se neprijatelji ne usuđuju da polemišu s nama, možda zato što im pisanje nije jača strana, mi se borimo tekstovima. Njihov krajnji domet su tužbe i čaršijska ogovaranja, jer su "sve svoje tekstove ispričali konobaru" (opet Tončić). Kada sam 2013. postala deo redakcije e-novina, spontano sam počela da zapisujem izjave kolega, da beležim opaske i dijaloge i uživam u svakodnevnoj stand up komediji, koja je za razliku od ovih domaćih zapravo duhovita. Godinu i po dana kasnije shvatili smo da materijala ima dovoljno za knjigu. Srećom, nismo je objavili, pa smo tako izbegli (još jedan) finansijski gubitak. Umesto u štampanom izdanju, ono što smo govorili čitajte kako i dolikuje – u elektronskoj formi. Kako reagujemo na dnevne događaje, novinske naslove, užasne tekstove, vremenske nepogode, svakodnevni kretenizam, čitaćete u nekoliko cenzurisanih nastavaka, do 22. jula

A što ne očešljaju onu decu s Kosova u onom spotu?!

Tončić (o spotu koji se emitovao pre svakog Dnevnika, „Jedan obrok – mnogo nade“)

***

Kako držiš knjigu, k’o Pavle Vujisić!

Tončić Lukoviću

***

Ne mogu kroz one uske puteve, pa oni Srbi tamo… Ne mogu!

Luković, dok bira kojim će putem ići u Tuzlu

***

Ovaj stvarno ništa ne zna… Ne znam ni ja, ali, brate, bar ne sviram u Knezu!

Pavlica o uličnom sviraču

***

Sa tom budalom putujem iz Skoplja. Najebaću mu se majke, onako usput.

Luković

***

Pera: Pratio sam nešto jutros.

Toma: Šta kaže?

Pera: Ne znam.

***

Vreme je strašno, doktorka Nada Macura dobila toplotni udar!

Tončić

***

Šta ja imam da razumem kad ja imam taze leševe?!

Tončić

***

Toma (o imitatoru Zdravka Čolića koji peva ispod prozora): Au, stvarno više…

Dušan: Šta, još traje?! Zajebi, ja slušam Thompsona!

***

Ja da znam da pravim ovakve krempite, više ne bih ni razglednicu napisao, jebeš mi mater!

Tončić

***

Šta, bre, tu glumiš domaćicu, znamo se!

Tončić Sandri

***

Što su, bre, na UNESCO-voj listi sve neka sranja koja niko živ ne razume?!

Tončić

***

Umreće. Levica i desnica – umreće!

Luković

***

Tončić: Ne znam šta je Uelbekova distopija, ali to meni nije ni namenjeno.

Luković: Ma, teraj ga, bre, u pičku materinu!

***

Jeste bio penal, al’ ko te jebe, Srbin si, duvaj ga!

Tončić komentariše utakmicu Tun – Partizan

***

Ceo ‘H’ sam ja! Kad bi ceo život moglo da bude tako – ja u vrhu, a vi ispod!

Luković

Radije bih da čujem automatsko oružje… ili hemijsko! Asad je za vas, mamu vam jebem!

Tončić o fanovima Justina Biebera, opet

***

Kad krene Stanojević večeras na Vučića… k’o Bujke na Tadića!

Tončić

***

Vreme ti curi. Tvoj peščanik nema suženje, već je obična tegla.

Tončić o Pavličinoj ženidbi

***

Ona je više likova u jednom. Ona je personifikacija svega što je najveće sranje. Lična karta prazna je!

Tončić

***

On se pogotovo plaši da otvori novine ujutro! Plaši se čitulja! Sve ribe su mu tamo bile. Čitulje su njegov Facebook.

Tončić

***

Nema teorije da im dozvolimo da budu srećni!

Luković

***

Matić: Pavlice, kako ti se sviđa knjiga?

Pavlica: Koje direktive?!

***

Jebeš ti to zdravlje… Sve sam nervozniji bez cigara… Pa, je l’ vidite vi po tekstovima mojim?!

Necin

***

Vidim, ovde vlada raspoloženje k’o na koncertu YU grupe!

Tončić o atmosferi u redakciji

***

Jeb’o vas DS voz koji vas je doneo u Vojvodinu… Da se ja sa vama onlajn patim!

Necin

***

Ja sam prijatelj sa svim svojim neprijateljima!

Necin, o “prijateljstvu” na društvenim mrežama

***

Dođe mi da napišem tekst pod ‘Jedite govna’, nadnaslov – SVI!

Necin

***

Odrastao sam u bedi i neimaštini… Ljuljali me talasi kanala Dunav-Tisa-Dunav…

Necin

***

Mada sam ja protiv preteranog rađanja, ali dobro…

Tončić o ljudskim pravima

***

Ne otvaram taj mejl, to je neka bomba. Da me ubije k’o Hertz mašina. Ti, naravno, ne znaš šta je Hertz mašina zato što si neobrazovana!

Tončić Sandri

***

Strepnja mu je duža od kame.

Komarčević o Glogovcu u ulozi Draže

***

Sad su na vrhuncu, sad ih treba sjebati.

Sandra o Mikser Hausu

***

 

Pazi koliko strah podstiče kreativnost!

Tončić nakon davanja komplimenata Lukoviću

***

Dolaze ratni zločinac i njegov prijatelj mirnodopski idiot!

Tončić

***

Sandra: Kad će taj kurs?

Luković: Koji URS?

***

Najsporije tvoje je brže od mog najbržeg.

Luković

***

Sandra, da l’ bi uradila nešto za Srbiju?

Luković (misleći na rubriku)

***

Ne znam, bre, šta je Petrovdan, jeb’o te Petrovdan, idi, bre, u kurac.

Tončić, preko telefona nekome, smirenim glasom

***

Tončić: Al’ boli njega uvo, on je u Čikagu.

Komarčević: Šta će tamo?

Tončić: A šta ćeš ti ovde?

***

Univerzitet Džemal Bijedić. Jebote, taj nije znao ni da piše!

Tončić

***

Šta sve čovek mora da izgovori kad je suočen sa svetom špijuna!

Tončić, nakon što je nekome preko telefona rekao „Hvala, divni ste“

***

Zovem te, naravno, iz koristoljublja.

Tončić

***

Ja sam tu, u prvim redovima ljubavi… Zvuči kao Van Gogh!

Pavlica Lukoviću

***

Sandra: Nijedan diler se ne drogira!

Pavlica: Da, bre, čak i biju narkomane!

***

Našao sam slušalicu kojoj ću da se molim!

Luković

***

Sandra: E, to sam znala, neko nam je pričao na faksu.

Tončić (ronično): E, jeste, Lompar vam je pričao.

O Matiji Banu i Banovom brdu

***

Zamisli da ti majka ima blog!

Luković

***

 

Tončić: Ja ću da napišem dve rečenice…

 

Luković: Ti napiši dve, ja ću tri-četiri…

***

Mrzim svakog ko ne kašlje. Evo, gleda me koleginica Sandra… Đubre ne kašlje.

Tončić (priča telefonom)

***

Tončić se provlači iza komode, ormarića ili čega već, da bi došao do prozora i video ko viče po Knez Mihailovoj…

Sandra: Crrrrrrrni Tončiću!

Tončić: Istraživačko novinarstvo!

***

Ta reč se koristi samo na obdukciji – “prepoznao”. Samo u mrtvačnici.

Tončić

***

Ako budeš kuvala kafu, seti se da postoji jedan čovek koji bi isto voleo da popije kafu.

Luković Sandri

***

Tončić: Noćas sam sanjao da šamaram Đilasa. (pokazuje kako)

Necin: U, jebote, Tonka, ušio si me!

***

Komarčević: Uzeću i Spektar, ako ti ne treba.

Tončić: To što meni treba, to nema u knjizi/Jer život se ne uči, dabooome, život se živi.

Sandra: Jao, Milić Vukašinović.

Tončić: Ipak si obrazovana.

***

Ima jedna interesantna vest koju nećemo da pustimo jer je lažna: Za dva dana sedam miliona dinara od Leskovčana.

Tončić

***

Bio sam juče u hramu fudbala…

Necin

***

Luković: Mi nismo podli, mi ne uživamo u tuđim nesrećama!

Tončić: Što je to nesreća?! Dve devojke se druže, što je to nesreća?!

O Twitter-drugarstvu Vesne Pešić i Vjerice Radete

***

Svi nas mrze i napadaju, jedino je vlada na našoj strani!

Luković

***

To je jedna vrsta usmenog novinarstva. Jer, sve što su imali da kažu, rekli su konobaru!

Tončić

***

To znači da je krajnje vreme da Luković dođe. Za njega se zna da je lud.

Tončić, nakon što je kasirki rekao da je širio zenice

***

Toma: Pustićemo u ponedeljak njenu fotogaleriju (Katarina Đorđević, autorka užasnog teksta „Da li imate dete“).

Sandra: Ja se ograđujem!

Tončić: Eeeee, od čega sam se ja sve ograđivao, pa ispadoh najgori!

***

Ne znam šta ti je, i ti si postao duhovit!

Tončić Matiću

***

Mi nemamo dokaz da je on krao pare, kao što obično nemamo…

Luković o Šapiću

***

Nikola, ako želiš da budeš u mojoj ljubavnoj vizuri, donesi mi još jedno pivo.

Luković

***

Jebote, mi smo ovde u redakciji imali kliničke slučajeve ludaka!

Marko

***

Luković: Kako se zove ona oluja na moru? Ono kad je na moru oluja, kako se to kaže?

Sandra: Bura?

Luković: Ima još nešto.

Tončić: Jugo!

***

Ja kako promenim olovku, promeni mi se rukopis, neverovatno!

Sandra

***

Koliko li neko treba da bude nesrećan da želi da postane Srbin?!

Tončić

***

Ja ne tražim da se Vi složite, samo da izrazim gnev, mržnju i ogorčenje prema tom đubretu od Vašeg klijenta.

Luković u razgovoru sa izvesnim advokatom Stojkovićem, zastupnikom Čedomira Čupića

***

Kad sin voli majku, kakv je to sindrom?

Luković

***

Jerema: Sa ženom gledam „Vikinge“.

Marko: Ti imaš ženu?!

***

Dabogda ti Tončić bio PR!

Marko

***

Ja sam u Leskovcu bio dopisnik svega!

Tončić

***

Od prvog honorara u Danasu sa’ranio sam dedu, napravio ogradu i kupio diktafon.

Tončić

***

Pošto sam u raspoloženju da nešto pišem i serem, pošalji mi onaj link…

 

Luković

***

Luković: Najlepše je bilo kad smo zatvorili portal onih 10 dana!

Matić: Moramo češće!

***

Tražim eufemizam za „porciju govana“.

Tončić

***

Zvali su me iz butika. Mora da je umro neko moje konstitucije.

Tončić

***

Kad se rodio Andrej, dobio sam od države 30.000. Platio sam struju.

Marko

***

Suši bar… A muzika kao u krematorijumu!

Tončić

***

Svaka druge-treća reč „mrtva deca“!

Nikola, o Tončićevoj priči u „Pričama o Kosovu“

***

Najgori sam bio iz likovnog od osnivanja škole!

Tončić

***

Luković: Kako ide ono Dalmatinac i lanac?

Sandra: Prsten i zlatni lanac daće ti Bosanac?

***

Stvarno je zajebano imati brata kao što je Boki. I Pera je težak, ali ti si sačuvaj bože!

Dragana, Perina sestra

***

Već godinu dana imamo dokaz da je žena nenormalna.

Luković o Miroslavi Milenović

***

Tončić: Lukoviću, hoćeš kafu?

Luković: Neću, imam sve… Možeš da mi doneseš još jedno pivo da imam u rezervi za podnaslov.

***

Dajte, bre, ljudi, malo života!

Tončić

***

Antifa fanzin! Fenserica… Pa, da su Prle i Tihi pravili ANTIFA FANZIN, znaš kad bi Nemci otišli?! Još bi bili tu! Sajmište bi još radilo!

Tončić

***

Marko: On ima dete…

Sandra: Ima ženu, a ne dete…

Marko: Ja često mešam ženu i dete.

***

Javnost – to je gomila govana.

Tončić

***

Luković: Ko je žena?

Nikola: Nije žena, devojčica je, kao ja…

***

 

Marko: Prvih 40 godina detinjstva za muškarce je najteže…

Jerema: Možeš ti da ostaneš dete, al’ te niko ne razume.

Tončić: Posle 40. te već smatraju ludakom.

***

Dobro, primi moje saučešće, al’ meni je umro portal!

Luković, u telefonskom razgovoru

***

Ako želite nekad da se čujemo, da pričamo o proceduri i životu, javite se slobodno.

Luković, u telefonskom razgovoru sa službenikom Telenora

***

Ja svakog dana ustajem u 5-6, imam i dokaze!

Luković

***

 

Pišem otvoreno pismo Stevanu Dojčinoviću. Puno je malih uvreda, al’ dobro…

Luković

***

Što volim kad nas svi mrze, ne mogu da vam opišem!

Luković

***

Nije Željko, nije, ne zovem se Željko, bilo bi mi lakše u životu da se zovem Željko, ali… Pozdravite Željka!

Luković u telefonskom razgovoru

***

 

Kod tebe ima mržnje, ali, onako, pozitivno!

 

Dragana Sandri

***

Neka se rubrika zove “Mi o nama”!

Luković

***

Ovo su oni poslednji časovi pred streljanje, kad možeš, onako, svima sve da kažeš!

Luković

*KRAJ