Svi su nam neprijatelji, samo to da vam kažem

Iako ima dana kada je atmosfera u redakciji "kao na koncertu YU grupe", kako bi rekao kolega Tončić, uglavnom se mnogo dobro zabavljamo. I kad je najgore, kad napadaju sa svih strana, spolja, iznutra, dok rovare, pljuju neuko i nemušto. Naročito tad. I dok se neprijatelji ne usuđuju da polemišu s nama, možda zato što im pisanje nije jača strana, mi se borimo tekstovima. Njihov krajnji domet su tužbe i čaršijska ogovaranja, jer su "sve svoje tekstove ispričali konobaru" (opet Tončić). Kada sam 2013. postala deo redakcije e-novina, spontano sam počela da zapisujem izjave kolega, da beležim opaske i dijaloge i uživam u svakodnevnoj stand up komediji, koja je za razliku od ovih domaćih zapravo duhovita. Godinu i po dana kasnije shvatili smo da materijala ima dovoljno za knjigu. Srećom, nismo je objavili, pa smo tako izbegli (još jedan) finansijski gubitak. Umesto u štampanom izdanju, ono što smo govorili čitajte kako i dolikuje – u elektronskoj formi. Kako reagujemo na dnevne događaje, novinske naslove, užasne tekstove, vremenske nepogode, svakodnevni kretenizam, čitaćete u nekoliko cenzurisanih nastavaka, do 22. jula

Toma (ubacuje slike u sistem za Lukovićev tekst): Šta hoćeš, hoćeš masku sa krvavim nožem? To je lepo.

***

Nova kletva: Dabogda te Tončić opisivao.

Milan

***

Tončić: Jebote, koliko ima mrtvih… u mom imeniku.

Toma: Ja mislio pričaš o Siriji.

***

Sandra, lepo si uradila Vogrineca. Da sam ja to radio, bio bih optužen za seksipil!

Luković, misli na seksizam

***

Jerema (krenuo da uzme kompjuter iz pokojnog “Levog krila”, pa se predomislio): Neću, sve još miriše na nju.

***

Njene dramske pauze su posledica govorne mane izazvane neobrazovanjem.

Tončić

***

To je pitanje za glavnog urednika. Protegni noge, on je tamo, čeka, pitaj ga… Sutra je plata, imaj u vidu!

Sandra odgovara na pitanje Tončića o lobiranju za Kosovo u UNESCO i Dačiću i Vučiću koji to sprečavaju

***

Izvinjavam se, Ajzenhauer mi je došao u posetu.

Luković, misleći na Alchajmera

***

Ja na onaj svet idem u komadu. Doduše, potpisaću donorsku karticu, al’ nema šta da se iskoristi.

Tončić

***

Evo jedan naslov o tebi i Peri: Agresivno lobiranje prijatelja Kosova!

Tončić Sandri

***

Luković: Boki, gde ćeš?

Tončić: Po hranu.

Luković: Mogao bi po piće.

***

Kako idu izbori, sve mi se više sviđa Demokratska stranka. Evo, u novinama naslova: Pajtićevci ukrali pare bolesnoj deci.

Tončić

***

Povodom toga što je “Playboy” ukinuo slike golih žena

Sandra: U stranim medijima svi o tome pišu u stilu “sad stvarno možete da kažete da ‘Playboy’ kupujete zbog članaka”…

Toma: Pa, da, Basara je ovde pisao za “Playboy”.

Sandra: I Vidojković, i Duška Jovanić… A i, realno, koga bi ti zvao?!

Tončić: Ja bih sam pisao.

Sandra: Al’ tebe niko ne zove.

Tončić: Niko. Niko me ne jebe.

Sandra: To je zajedničko svima koji čitaju “Playboy”.

***

Tončić: Šta je dirlija?

Sandra: Dirlija je četnik koji diže graju.

***

Je l’ ima neka dobra duša rodom iz Leskovca da mi skuva kafu?

Luković

***

Prognoza: Na periferiji samo tri stepena…

Tončić: To sam ja.

Sandra: Tamo ti je čist vazduh, Zvezdarska šuma.

Tončić: Ma, nema veze, smrdi na leševe. Ko zna kakve boleštine vladaju. Đilas hteo da sredi, al’ mu Pera ne dade!

***

Luković: Tomo, kaži mi naslov knjige u kojoj se pominju ljubav i kuga.

Toma: Ljubav u doba kolere?

***

Ti si dao detetu zeleno svetlo da poludi.

Sandra Tončiću, zato što je pustio “Plakala je, molila me”

***

Zbog tebe nisam kupio “Tonus”!

Tončić Sandri, zbog teksta o “Tonus” hlebu

***

Dančetović, nikakve šanse protiv tebe nemam. Zlatko me izjeb’o k’o konja, a tebi je finansijska situacija, naravno, stabilna!

Tončić o horoskopu

***

Treba mi taj seljak sa Srbin.info da ga stavim kod ove Slavice kurve.

Luković

***

Kad smo već kod leskovačkog roštilja, Tončiću, ideš li danas možda u Soko štark?

Matić

***

Dok sam ja išao u osnovnu školu, ti si radio u opštini.

Matić Tončiću

***

Tončić: Završio je italijanski.

Sandra: Znači, sedeo je onde (pokazuje na Filološki i katedru za italijanistiku preko puta).

Tončić: Ne verujem, italijanski ne studiraju ovakvi gabori.

***

Ja ću ovih dana početi nešto da radim, čisto da znate…

Luković

***

Ja sam na obodu svake dostave.

Sandra

***

Tončić: Peki, hoćeš kafu?

Luković: Mogao bih kasnije. Jer bih mogao da pišem genijalne tekstove do 12 sati i da svaki bude najbolji.

***

Ćao, ljudi, idem u bolju prošlost kod sebe kući…

Luković

***

Što mrzim kad se ovako neko dere… slavi život po hodnicima zgrada!

Sandra, povodom toga što su se neki glasno smejali na hodniku

***

Sandra (hoće da se obrati Milanu): E, novine… Ovaj, bre… E, Milanče!

***

Jebote, gde se rađate vi?! Vama prvo napišu horoskop pa vas prave!

Tončić (čita Sandri horoskop i nervira se zbog toga što su joj uvek dobre finansijske prognoze)

***

Tačno je trebalo da pobegnem od kuće sa 16 godina. Posle ionako ništa pametno nisam čuo.

Tončić

***

Ako se ne ubije do nove godine, ubiće se do Božića.

Luković o jednom kolegi

***

Nema ništa lepše nego kad izlaziš iz Prizrena, a NATO baza ti je s desne strane!

Sandra

***

Luković: Milanče, treba mi slika tužnog Deda Mraza.

Milan: Imamo perverzne, tužne nemamo.

***

Nikad ne treba potcenti dokonog čoveka.

Sandra

***

Tomo, ovih dana bi trebalo da promenimo svet!

Luković, misleći na rubriku

***

Veće su šanse da se realizuje moja inkompatibilnost sa životom nego da odem u Busovaču.

Tončić

***

Sandra: Boki, a ti ne voliš da imaš pristup sistemu?

Boki: Što bi rekao Toma Zdravković u jednoj pesmi: „Napraviću neko čudo, sve da razbijem…“

***

Tončić: Suština priče je da treba da se uhapse Tadić i Koštunica.

Matić: Zašto Koštunica?

***

Sandra: Pavlice, zaradi li se nešto na toj ulici od pevanja?

Pavlica: Pa, zarade ljudi, ali ne i ja.

***

Jedan dan da budem šef propagande, srušio bih kosovski mit, jeb’o bih im majku!

Tončić

***

Peki, ne smem dalje, piše mi u horoskopu – veza sa nekim ko mi je nadređen.

Tončić

***

Podsećaš me na one iz “Danasa”. Oni uvek tipuju na luzere.

Tončić

***

Mnogo si iritantan kad si tolerantan.

Sandra Lukoviću

***

Luković: Boki, ‘ajde da me tetoviraš!

Tončić: Ja?! Pa, ja ne znam ni smajlija da nacrtam!

***

Bože, što sam srećan! (Sandri) Zapiši to!

Luković

***

Različiti tetrapaci zahtevaju različito sipanje.

Sandra

***

Marko: Šta je pola sata za 100.000!

Sandra: Kao da citiraš Šaviju.

***

Marko: Tončiću, hoćeš ti da ga čuvaš?

Tončić: Koga?

Marko: Satrapa malog.

Tončić: Ja bih pravio da sam hteo da čuvam.

***

Tončić (Dragani, Perinoj sestri): Vidiš, čovek je mislio da si mi sestra.

Dragana: Pa, Boki, ja te i gledam kao sestru.

***

Osećam se kao trudna lezbejka.

Milan

***

Kod svih pacijenata je najgore to što misle da nisu bolesni.

Tončić

***

Oni su imali 100 godina kad su počeli.

Luković o ordenu za YU grupu

***

Luković: Boki, šta radiš?

Tončić: Pišem.

Luković: Pišeš za e-novine?

***

Mislim da je navijanje najveće zlo čovečanstva.

Sandra

***

Svi su nam neprijatelji, samo to da vam kažem!

Luković

*Kraj petog dela