Uzvraća li Lebron udarac?

Nije bilo ogromno iznenađenje kada je Klivlend počistio sve protivnike na putu ka finalu. Jer, da se ne lažemo, na Istoku baš i nije imao prejake protivnike. Sada Lebrona čeka novi duel sa aktuelnim šampionima Golden Stejt Voriorsima, koji su na impresivan način preokrenuli 1:3 „minus“ u seriji sa Oklahomom. Uprkos činjenici da Kavsi ovaj put mogu da računaju na Kevina Lava i Kajrija Irvinga, Voriorsi su možda i veći favoriti nego prošle sezone

 se odmah razumemo – finalna serija Zapada je bila istorijska, a vrlo verovatno i (ma koliko to odvratno i izlizano zvučalo) finale pre finala. Toliko uzbudljiva i sa toliko preokreta, da je finale Istoka sa punim pravom (izvinjavamo se pre svega Lauriju, a onda i Džejmsu) palo u drugi plan.

Kada je Oklahoma u prethodnoj rundi skoro rutinski izbacila San Antonio, postalo je jasno da je NBA liga dobila novog kontendera (što se tek očekuje naredne sezone). Ipak, sa velikom dozom sumnje se prilazilo duelu sa istorijskim Golden Stejt Voriorsima, koji sa punim pravom pretenduju na naslov jedne od najboljih franšiza u istoriji igre.

A počelo je baš ludo – Tanderi su u  Oklendu poveli sa, tada šokantnih 0:1. Aktuelni šampioni su slavili u narednom meču, ali su onda izgubili dva na gostovanju, te je delovalo da su Rasel Vestbruk, Kevin Durant, Serž Ibaka i ostatak Donovanovog tima nadomak nečeg stvarno velikog.

U tom trenutku baš ništa nisu značile rekordne 73 pobede Voriorsa u regularnoj sezoni. Ako su splash brothersi, kao i Drejmond Grin, nonšalantno i potcenjivački ušli u duel sa Oklahomom, očekujući da im se protivnik preda i pre početka meča, sve se promenilo u tih par dana. Na konferenciji za novinare Durant i Vestbruk su se sprdali sa odbranom koju igra Kari, zaboravljajući koliko je opasno zadirkivati ranjenu ali opasnu zver kakva je ekipa Voriorsa.

Oklahoma kao da nije ni istrčala na taj peti meč, gde je možda bila i idealna šansa da se stigne do konačnog trijumfa. Kao da su svesno čuvali snagu za šesti duel, gde bi na svom terenu stigli do finala. Nije da su bili daleko od toga – kontrolisali su skok, imali solidnu igru, a i uz brdo promašenih zicera konstantno su čuvali prednost.

Sve bi bilo drugačije da Voriorsi u svojim redovima nisu imali tihog junaka Kleja Tomsona, čoveka koji se svesno podredio kolektivu i hteli to da priznamo ili ne ostao da igra u senci vanzemaljca Stefa Karija (OK, Oklahoma je igrala perfektnu odbranu, sa mnogo udvajanja, ali Stef je ipak nakon povrede na nekih 60 posto svojih mogućnosti). Tomson je u šestoj utakmici finala Zapada sam držao tim u igri, postigao je rekordnih 11 trojki, te je bio glavni „krivac“ što je Golden Stejt uspeo da stigne nadomak potpunog preokreta, te izjednači skor u seriji na 3:3.

Odjednom se potpuno promenio momentum. Sada se serija ponovo selila u Oklend, skoro pa neosvojivu tvrđavu, a „petorka smrti“ je imala ogromnu psihološku prednost ispred novostvorene „apokaliptične petorke“. Iako su gosti na poluvremenu imali prednost, u vazduhu se osećalo da to jednostavno nije to, te da se samo čeka kada će šampioni preokrenuti rezultat i slomiti meč.

Drejmond Grin je u seriji skrenuo pažnju na sebe pre svega nesportskim potezima, a kada je malo ohladio glavu, shvatio da je ovo ipak plej-of, te počeo da doprinosi na obe strane terena, šampionima je postalo mnogo lakše. Takođe, Kari je u sedmom meču „isporučio“ 36 poena, uspešno je izbegavao presing protivnika, pa je i Durantovih (koji je definitivno podbacio u ovoj finalnoj seriji, gde ga jednostavno nije bilo kada je trebao da povede tim, a Vestbruk i pored ogromne želje to svejedno nije umeo da završi) 27 poena delovalo potpuno besmisleno po pitanju konačnog rezultata. Naročito mu se može zameriti mali broj pokušaja, gde kao da se uplašio kritika zbog prethodnih mečeva, te je odlučio da više asistira – samo baš i nije imao kome.

Na kraju, u potpuno zamenjenim ulogama Oklahoma je igrala kao Golden Stejt, a Voriorsi kao San Antonio (na poluvremenu sedme utakmice Stiv Ker je jasno rekao igračima da nema ništa od trčanja i tempa, već da se orjentišu na dodavanja i postavljen napad. Opet, milion trojki to demantuje). Samo što ovaj put Tanderi nisu imali rešenje za rafalnu paljbu protivnika. Ako ništa, bar su otkrili da imaju potencijal da stignu do titule (teško je verovati da će Durant otići nakon ovakve sezone. Verovatnije će potpisati jednogodišnji ugovor i onda još jednom pokušati da dokaže kako nije večiti gubitnik), otkrili su da je Stiven Adams odličan centar, a sada im fali još jedan kvalitetniji igrač od Vejtersa. Za početak. Sa druge strane, Voriorsi idu u novo finale.

MOŽE LI KLIVLEND NAJZAD DO PRSTENA?

Duel Golden Stejta i Klivlenda će biti četrnaesti put u istoriji NBA lige da se isti timovi dve uzastopne godine susretnu u finalu. Poslednji put kada je vicešampion „na popravnom“ stigao do titule bilo je 2014. godine, gde je Lebronov Majami poražen od San Antonija. Kako stvari stoje, teško da se King James može nadati sličnom scenariju revanšizma.

U Klivlendu se sve nade polažu u svemoćnog Lebrona, gde je Džejms i najbolji igrač, i trener, i plejmejker…sve. Kralju Klivlenda će ovo biti šesto uzastopno finale NBA lige, što nikome nije pošlo za rukom čak pedeset godina. Lebron nikada i nikome neće priznati da njegov tim nije favorit, ali je čak i on svestan na kakvu mašineriju ponovo naleće.

„Ne želim da se zamaram izjavama da li smo favoriti ili ne. To su gluposti. Jasno je da su Stef Kari i Klej Tomson jedni od najboljih šutera u istoriji košarke, a sigurno u sadašnje vreme. Iz dana u dan se pokazuje u praksi kako vrhunski napad pobeđuje dobre odbrane. Neke šuteve koje oni pogađaju je jednostavno nemoguće braniti i treba da se naviknemo na to. Imamo svoju taktiku i plan kog ćemo se držati“, rekao je Lebron.

Prošlogodišnje finale je u potpunosti zavisilo od njega – dok je imao snage, sve je bilo OK. Na kraju, Voriorsi su sa dužom klupom iskoristili izostanak povređenog Ol-Star dvojca Irving-Lav, te potpuno zasluženo stigli do titule. U odnosu na to finale, Voriorsi su još više „nabudžili“ samopouzdanje, iza sebe imaju rekordno dobru sezonu, pa čak i epizodisti poput Barbose, Varežaoa, Livingstona umeju da naprave razliku i bljesnu kada dobiju šansu.

Naravno, sada se očekuje da Klivlend u punom sastavu (sa pridodatim Čeningom Frajom kako bi širio rotaciju) udari svom silom i gradu donese toliko željenu titulu. Ali koliko samo suludo zvuči da je taktika Klivlenda da postigne više poena od šuterske mašinerije za koju često mislite da gledate video igricu, kada vidite sa kakvom lakoćom „krekuju“ protivnika i pogađaju nerealne trojke?

Lebron će bez sumnje isporučiti svoje brojke, naročito je motivisan u finalima. Ako pretpostavimo da će i Kajri Irving više dati, nego što će Klivlend primiti od njegovog direktnog suparnika, najveća dilema je baš Kevin Lav i njegova odbrana. Takođe, Džej Ar Smit jedino ume da „prangija“ trojke, a ukoliko usledi raspad sistema, nema šanse da će moći da ga sakriju u odbrani.

Kada se gleda učinak Splash brothersa, ponekad se zaboravlja kakvu odbranu su u stanju da igraju  aktuelni šampioni. A baš tu bi mogao biti ključ serije. Jer ako Andre Igudala (po pravilu) odigra vrhunski flaster na Lebronu, a Džejms nastavi da se troši u direktnim duelima sa Grinom i Barnsom kada Igi nije na parketu, teško da će Irving i Lav (da ne odemo dalje pa kažemo Smit, Šampert, Delavedova, Fraj, veteran Džeferson…) uspeti da preuzmu ulogu heroja i zatvore seriju.

Besmisleno je potcenjivati tim koji je bez po muke stigao do finala Istoka, koji u svojim redovima ima igrača sa pretenzijom da bude najbolji svih vremena, ali jednostavno Klivlend teško da može išta u seriji od sedam utakmica. Jedna do dve pobede, možda i tri su neki vrhunac. Sve ostalo bi bilo ogromno iznenađenje, te tako predviđamo trijumf Golden Stejta u pet-šest utakmica.

Stara latinska izreka kaže “Vidim GSW, čitam GOAT”.