Kraj Brajantove ere

Photo: EPA/Brendan McDermid

Možda činjenica da je prošlo već dvadeset godina otkako je košarkaški prodidži iz srednje škole „Lover Merion“ stigao u NBA ligu i odlučio da sam ispiše stranice istorije, sama za sebe govori koliko brzo leti vreme. Brajant danas ima 37. godina, osvojio je sve što se moglo osvojiti, postao je sinonim za Lejkerse, a sada je najavio da se na kraju sezone oprašta od košarke.

Da ne zalazimo dublje u istoriju NBA lige, te da eru Majkla Džordana uzmemo kao nultu godinu, ko bi vam prvi pao kao tipičan naslednik „Er Majkla“? Iako će „klinci“ i nešto mlađe generacije verovatno pomisliti na Lebrona Džejmsa, bez dileme vrhunskog atletu, nije teško shvatiti da je „tačan“ odgovor Kobi Brajant.

Saigrači, novinari, protivnici, publika… većina će vam reći da je jedino još Kobi imao tu košarkašku glad da u svakoj utakmici stigne do pobede, nadmaši svoje granice i „uništi“ protivnika, kao što je to imao Majkl. Ako je za Džordana važila fama da je toliko opsednut pobedom, da ne voli ni kada od saigrača izgubi u stonom tenisu, opis Brajantovog karaktera je možda najbolje opisao Pol Pirs.

„Dok sam u Bostonu igrao protiv Lejkersa, trener me je stavio da čuvam Brajanta. Kobi me je jednostavno uništavao. Pogodio je nekih osam vezanih šuteva preko mene. Pre tajm-auta me je pogledao u fazonu „stvarno misliš da možeš da me sačuvaš?“.  To je njegov stil. Ubilački instinkt kojim melje čuvara dok ga skroz ne izbaci iz igre“, osvrnuo se Pirs na meč na kome je Brajant do kraja pokušao čak 47 puta!

Nakon blistave ere sa O’Nilom i Filom Džeksonom usledile su ružnije godine, kada su odjednom Lejkersi postali jedna od najslabijih franšiza u ligi. Kobiju ni to nije smetalo – 20 godina nije želeo da menja dres koji predstavlja. Ni ti promašeni šutevi (najviše u istoriji lige) ga neće mnogo peći jer je makar uspeo da pretekne večitog idola Džordana po broju postignutih poena. Jednostavno. Brajant ne podnosi da bude drugi.

Verovatno je najveći hajlajt Brajantove karijere ostao onaj u Torontu, kada je 22. januara 2006. protiv Reptorsa postigao 81 poen! Vilt Čemberlejn je ostao nedodirljiv na cifri 100, ali Brajant je nešto najbliže tome što se u ligi ikada desilo.

Kroz čitavu karijeru posebno su „pipljiva“ bila Kobijeva gostovanja u rodnoj Filadelfiji. Publika mu nikada nije oprostila činjenicu da je „Lejker“, što je dete njihovog grada ispisivalo zlatnu istoriju tima iz Los Anđelesa, sprečivši baš Filadelfiju i Ajversona da stigne do šampionskog prstena. Šta se dalje desilo znamo i sami. Tako prethodnih godina oba tima propadaju na svoj način, te služe za nabijanje statistike u NBA ligi.

ph

Photo: EPA/Alanah Torralba

Otkako se pojavio u ligi konstantno je podsećao (zlonamerni će reći imitirao) na velikog Majkla Džordana. Nedavno se na Youtube-u pojavio paralelni miks poteza obojice, gde su akcije „preslikane“ skoro u detalj. Slučajnost ili ne – Džordan je poslednji meč odigrao u Filadelfiji, a Brajant je na istom mestu zaigrao prvi put otkako je objavio da na kraju sezone ide u penziju.

Ono što ćemo u narednim godinama pamtiti su ovacije koje je Brajant najzad dobio u rodnom gradu – prvi put nakon svađe i prezira koje je mlađa, eksplozivnija verzija Brajanta izazvala te 2001. godine, kada je izjavio kako izlazi na teren sa željom da otkine glave protivnicima. Sa druge strane terena su bili baš Siksersi. Kasnije se na konferenciji za novinare pojavio u starom očevom dresu Filadelfije ali šteta je već bila načinjena.

Kobi je utakmicu počeo sa tri vezane trojke, postigavši svih uvodnih jedanaest poena Lejkersa. Kasnije je „stao“, a Filadelfija je (verovatno i zbog velikog broja šuteva koje je Mamba „ispalila“, zanemarujući saigrače) pobedom ponovo izbegla stranice srama, te nije postavila novi rekord od uvodnih devetnaest.

Igrom slučaja, Brajant je u Lejkersima te 1996. godine završio kao deo trejda sa Šarlotom, gde je u suprotnom smeru otišao Vlade Divac. U najgledanijim plej-of serijalima što se tiče Balkana (ili hajde, produžene Jugoslavije) Brajant se ponovo sreo sa Divcem, kada je u saradnji sa O’Nilom i Horijem pokopao nade Vebera, Stojakovića i Sakramento Kingsa – na putu ka samo jednom od pet šampionskih prstena koliko je Brajant osvojio u zlatnom dresu. Tim iz Sakramenta se više nikada nije oporavio.

Živimo u brzo vreme prepuno informacija, pa je ponekad lako zaboraviti i prevideti da su Lejkersi u prvih sedamnaest Brajantovih sezona čak šesnaest puta igrali plej-of, da su pored pet titula još dva puta stizali do finala, te godinama bili vodeća sila NBA lige. Sada je činjenica da je Brajant statistički najgori šuter u ligi – samo 30.5 % iz igre, 20% za tri poena. Povrede su uzele maha (u prethodne dve sezone je zajedno spojio 41 utakmicu), novinari ga ne štede, a u njegovu odbranu je među prvima stao superstar Kevin Durent.

Niko kao on: Kobi Brajant

Photo: Lucy Nicholson

“Nikada nisam od Kobija pravio idola. Studirao sam njegovu igru, želeo da budem kao on. On je Majkl Džordan moje generacije. Besan sam kada vidim koliko su mediji nepravedni prema njemu. Tretirate legendu poput govneta i to mi se uopšte ne sviđa. Pričamo o legendi svetske košarke, a sve što godinama viđam po medijima su naslovi o tome kako je loše odigrao, koliko je potrošio lopti… Možda ćete sada, kada je najavio povlačenje, najzad početi da malo lepše pišete o njemu“, rekao je Durant.

Na kraju, čitavo Brajantovo postojanje na terenu (van terena je sasvim druga, prijatnija osoba, te ćete ga tako sresti od snimanja Adidas reklame, posete fast fudu u predgrađima Filadelfije ili pak na ćaskanju sa Barakom Obamom. Rokenrola) se može shvatiti kroz činjenicu da je sve što je radio, baš uvek radio intenzivno.

Ne samo da je pet puta bio šampion NBA lige, dva puta MVP finala, tri puta stizao do zlata sa reprezentacijom SAD, već je uspevao da čak devet puta bude u najboljem odbrambenom timu sezone. Možda nije osvojio MVP trofeja koliko i Medžik Džonson, ali je u dresu Lejkersa odigrao više utakmica od Karima Abdul Džabara, ima više pobeda od Džerija Vesta, više puta je pokušao da postigne koš od Šakila O’Nila I Džejmsa Vortija ZAJEDNO, a među pet najboljih Lejkera u istoriji je u kategoriji skokova, asistencija, blokada, ukradenih lopti, slobodnih bacanja, trojki, faula i izgubljenih lopti. Intenzitet.

„Brajant ima veliku karijeru, a ujedno je i mentalno, i fizički uticao da postanem ovakav igrač, kakav sam danas. Ne mogu ni da opišem koliko je njegova pojava bitna za košarku. Tužna je pomisao da ga od naredne sezone više nećemo videti na košarkaškim terenima“, dodao je Durant.

Strašna ruki generacija 1996. se odavno rasula – Alan Ajverson, Markus Kembi, Rej Alen, Stefon Marberi, Antoan Volker, Stiv Neš, Peđa Stojaković… Izuzev Alena, teško se setiti kada smo ih poslednji put gledali na terenima. Brajant je ostao, uprkos povredama, sve dok telo nije reklo da više ne može. Stvarno, dok naredne sezone Golden Stejt bude obarao neke nove rekorde, dok Lebron bude predvodio Klivlend u pohod na titulu, ili se pak Greg Popovič igrao sa taktikama, najčudnije će biti gledati Lejkerse bez „Crne Mambe“.