Farewell, e-novine: Čitaoci pišu

Veličina slova:

	Povodom tekstualnih incidenata Draže Petrovića E-novine, Informer i Danas – sitne razlike Evo opet i opet, kafanska epistemologija ne pokazuje znake opadanje u Srbalja. Hajde malo da vidimo po čemu su to zapravo E-novine Informer, kako to tvrdi Dragoljub Petrović, ima li tu, dakle, ičega osim pukog kafanskog trućanja?
	Pismo s Kosova Mnogo jakih neprijatelja i malo slabih prijatelja “Ti smetaš gotovo svima u svom okruženju: i desničarima, i nazovilevičarima, i pseudointelektualcima, i samozvanim novinarima, i korumpiranim fondacijama… što ti dodje 99% javnosti i desižn-mejkera”, bolno je precizna dijagnoza našeg čitaoca i velikog prijatelja iz Prištine koji je Lukoviću i e-novinama poslao pismo podrške. Kaže i da je baš 22. jula sultan otišao iz Beograda i s pravom pita: “Šta je to s vama sultanima i datumom 22.7?”
	Pismo iz Hrvatske Obogatiste mi mozak i sačuvaste mi zdrav razum Vaši tekstovi su nenadmašni, toliko objektivni, upozoravajući, toliko dobri da sada čak i neke kolege na poslu provire na vaše stranice, bez obzira na njihova uvjerenja. Mislim da im ništa bolje i nisam mogao “otkriti” u moru smeća. A koliko sam samo ja naučio od vaših tekstova, uporno čitajući i hraneći um objektivnim i “apsurdnim” stvarima izgleda da i ja postadoh piskaralo
	Satirični haibun u slavu i čast satiričnog portala e-novine Put srednjeg prsta Draga redakcijo, poruke vašeg rada su optimističke. Mnogo govana ste iskopali i do čvrstog tla niste došli. Međutim, ostaju potporni stubovi u močvari za sojenice. Verovatno su tako radili i prvobitni ljudi. U tome je stvar. Nešto vrlo arhetipsko je u vašem radu – zato žele da vas osude i likvidiraju (likvidacije bez osude su nalik na bezgrešne koituse djeve Marije). Zato imamo sudove i zato je sud vaš dželat. Jer, ako dobro razumem ćirilične sudske ćitabe, vi ste masovni kršitelji palanačkih prava. A tome se mora stati na put
	E-novine: Umiranje za novo rođenje Neka se budale vesele Da li je sve imalo smisla? O, da, jest, itekako! Ništa e-Novine nisu suštinski mogle promijeniti, ali su ostvarivale ljudski i civilizacijski zadatak: Nametale su potrebu za promišljanjem. O događajima, namjerama, posljedicama, o ljudima poremećenih i izopačenih umova. Ako su uspjele makar jednog čitaoca usmjeriti na drugačiji, višeslojni i svestrani način razmišljanja, a koji je onda mogao biti samo iskorak u hrabrost, obavile su svoju zadaću
	Писмо из Македоније Е-новине, мува у уху српског мамута Да злоупотребим једну метафору из “Гардијана”: ти и твој портал сте били мува у уху српског мамута који је заборавио да изумре и току неког доба кад му је било време. И зато је животиња решила да вас избаци јер би у супротном морао да попизди скроз на скроз и да умре од муке што мора да умре од једне муве
	Pisma podrške Jebaćemo ih još! Na vest da nas uskoro neće više biti, te da će e-novine počivati u miru kad već nisu mogle normalno da žive i rade, nisu se javili samo naši neprijatelji. Srećom, imamo i prijatelje i čitaoce i saradnike koji su nam u ovim zajebanim predsmrtnim trenucima uputili pisma podrške. Medij mogu da unište i ugase, ali duh se ne može ubiti
	Pozdrav povodom gašenja portala Sve što sam naučio u e-novinama Kad bi mi neko prišao i reko: „Živećeš do 22. jula, sto posto, za posle ne znam…“, ne bih mislio na posranu tzv. opoziciju Srbije, na sve likove koji su postali mejnstrim a prave se da su veliki borci protiv vlasti, a sa kojom zajedno parazitiraju na narodu kome pripadam, na građanima koji su to prestali biti, dobrovoljno, odlučivši da im je važnije da mrze nego da vole, da budu svoji najzad jer su se postseksualno osvestili kao Srbi
	E-novine, vodič kroz svijet zlih likova ove jebene bajke Strah od života u mraku Ratove pretekosmo nekako, sankcije, siromaštvo, pa i veronauku ćemo… ali teško ćemo opstat bez riječi odgovora u ime svih nas, nas u manjini, otvorenih umova, nježnih duša, jakih ideala da svijet mora bit bolji a ljudi ne moraju bit govna, svih koji vole a ne mrze, kojima se ljudi dijele na dobre i loše a ne naše i njihove, kojima se države dijele na one u kojima smo bili i one u koje ćemo odit, kojima ne smeta zove li se ko Mujo, Stipe ili Ljatif nego je li neko seronja plitkoumni ili ne, u ime svih koji žele da žive eto pristojno od svog posla, bez bavlljenja tuđim poslom i drkanja na tuđu muku, svih koji ne daju da ih zaglupe i prejebu. I svi smo pizde ako ne dignemo glas. Ako ne stanemo i pljunemo neku fukaru jednom i mi u vaše ime. Crnogorce nije bilo strah poginut. Strah je bilo od života u ropstvo. Strah od života u mraku
	Od nacionalizma do normalnosti Kako su me promijenile e-novine U svakom slučaju, mene su promijenile baš e-novine, otvorile i prosvijetlile, tamo negdje oko sedamnaeste godine. E-novine otvorile su mi čitav jedan svijet koji mi je bio skriven. Svijet ove regije. Svih njenih gluposti, ali i svih njenih vrijednosti. Učinile su da i fizički i mentalno pređem granice
	Pismo iz Prištine Kosovo i e-novine vole se javno “Sad znaš zašto ste ti i neki drugi ljudi iz Srbije bili kao oaza u Sahari i zbog čega smo se rasplakali, jer su nam vaše izjave i pisanja doneli malo nade da ipak ne misle svi Srbi isto o nama i da je ostalo mnogo dobrih ljudi”, stoji u dirljivom mejlu podrške poslatom Petru Lukoviću i e-novinama iz Prištine. Pismo dragih čitalaca Alija i Betima prenosimo u celini, kao još jedan dokaz da nije sve bilo uzalud i da ćemo na Kosovu zauvek imati najbolje prijatelje
	Slučaj e-novina Pokazna vježba umiranja Koketujući s ovim i onim, e-novine (to nije zanemariva stvar) nikada nisu prešle granicu nakon koje zajebancija postaje nedopuštena, kada igra prestaje, jer (ideološki) stvari postaju ozbiljne. To pokazuje njihov svakodnevni rad, ne postoji medij u Srbiji koji je tako sustavno, iz dana u dan, pratio djelatnost nacionalističkih ikona, žestoko komentarišući njihove fraze, od čega bi se nekad mogla stvoriti jedna (vrlo pristrasna) istorija nacionalističkog ludila. Nije se pokazalo ni da je neki medij više provocirao sve te institucije, da je izazivao toliki njihov gnjev, snažnu potrebu da se uzvrati
	Pola godine u e-novinama Kad je bal – nek je rokenrol Za ovih šest meseci – barem od kako sam ja ovde – pod najezdom udruženih falangi svih mogućih struktura, nijednom nismo poklekli. Nijednom nismo pravili kompromis. I svaki put je bilo ono: “Kada je bal – nek’ je rokenrol“. I tako će do poslednjeg dana biti. Ruku dajem
	Pismo sa Zvezdare Talenat i duh vam ne mogu oduzeti “Možda su vam oduzeli slobodu da pišete, pravo da živite od svog rada i onoga u čemu ste sjajni, ali ono što oni nemaju i što nikada neće imati je vaš talenat i duh slobode! To vam ne mogu oduzeti nikada”, piše nam draga čitateljka Jelena sa Zvezdare, čije pismo prenosimo u celini
	Pismo iz Dubaija Ako je mogao Isus, zašto ne možete i vi? Bili ste spoj tačnih informacija, preciznih komentara, briljantne analitike, šarma i tako originalnog humora i satire. Može se reći najmanje šest u jednom i tu niste imali, jednostavno, premca!!! Ako bih sada ja malo bio analitičan došao bih do zaključka da hoće da Vas ugase jer se prije svega pored Vas svi osjećaju nekako ružno, inferiorno i intelektualno nemoćno, što se mora priznati i nije baš mali grijeh! Znači, ima dosta “i do Vas” i negdje ste izgleda morali “popustit”! Čak ste u nekim satirama za mediokritete ostali nerazumljivi, što sam video iz nekih komentara, što govori da ste postavljali lestvice malo više pa ste i tu gubili neke čitaoce, što je i komercijalni grijeh
	Pismo Sarajke Palite svjetlo i trijeznite okorjele nacionaliste Vi ste jedini list koji čitam redovno, podižete moral i nadu ovom običnom napaćenom svijetu, koji je već odavno prestao da se nada i raduje. Rekla bih palite svjetlo u usijanim glavama i trijeznite okorjele nacionaliste
	Pismo čitaoca Pozdrav energiji, istinoljublju i nesvrstavanju Pozdrav energiji, istinoljublju, nesvrstavanju, od Vašeg čitaoca, Radeta Markovića vajara iz Beograda
	Pismo iz Bosne Na pizdama svijet ostaje Opet smo ga popušili. I životni prostor nam se još više smanjio. Ostajemo polako, kao ribice u isušenom jezeru, da dahćemo na suhom, svaki za sebe. I da polako nestanemo. Izbrisani, vremenom, i iz kolektivne memorije
	Pismo za kraj Hvala Vam svima na vožnji i na adrenalinu Uradio si i uradili ste THE THING. Svi mi stojimo na vrhu brijega svaki dan, a ispred je strmina i Veliko Nepoznato. Treba imati petlju, treba imati muda za otisnuti se
	Svi smo smrtni dok se ne dokaže suprotno Četvrt života u e-novinama Posle niza koji su činili krovovi na određeno vreme, poslodavaci koji bi govorili: „Ovo je za porodice/ pripada porodicama/ ovo je za iste,“ činilo mi se da sam gradio ličnost koja nema nikakvu ulogu, ličnost na koju ne samo da se ne računa, već je i skrajnuta, činilo mi se zauvek. Onda sam iza izvornog programskog koda, koji je činio mogućim ono što smo čitali, našao živa tkiva koja su, kao i ja, verovala baš u onu slobodu koju nije moguće potrošiti jeftinim akcijama.
	Over & out: Oproštaj od e-novina Kad imaš neprijatelje, imaš sve Od tog februara 2013. značajno je porastao broj ljudi koji su prestali da mi se javljaju, a animozitet takozvanih prijatelja koji su još neko vreme ostali da parazitiraju u mom životu jednostavno se nije mogao sakriti
	Pismo za kraj Da vam neko podigne spomenik, vi biste ga ismijali Iako se s vama i vašim tekstovima ponekad nisam slagao, iznimno sam ih cijenio. S vama sam uvijek bio siguran da radite ono što smatrate da je najispravnije i najpravednije
	Pozdrav iz Sarajeva: Lep dan za umiranje Nema više e-novina A moji domaćini prvo su rekli da E-novine ne smeju da se ugase, da su važan regionalni svetionik i, da nas ne hvališem previše, da imamo obavezu i prema njima. Neće biti E-novina, podelih vizitkarte, koje postadoše artefakt. Nismo svima sve rekli, u tefteru su, razdužićemo se. A kome smo rekli, bio je bar malo jači nego mi
	Odlazak otpisanih Only the Good Die Young „Only the good die young“, pevao je legendarni Bruce Dickinson iz još legendarnijih „Mejdena“, pa zašto bi e-novine bile izuzetak? Dok kojekakvi „cenzurisani i ugnjeteni“ – grantu hvala! – nesmetano nastavljaju da se „goloruki“ tuku sa režimskim vetrenjačama, nama, „Canetovim i Vučićevim štićenicima“, ostade da tiho krepamo pevajući. Ali ponosno i sa osmehom, srednjaka prkosno dignutog u zrak
	Pismo iz Niša Bilo je časno živeti sa e-novinama Iščitavam vaše članke o Blic Ženi, o Kriku, Cinsu i Nunsu, o čekrcima i nitovanju – po stoti put… Nedostajaće mi vaša neponovljiva duhovitost, vaša ironija, cinizam, vaš sarkazam… Vaše brutalno obračunavanje sa glupostima, besmislicama i idiotizmama u medijskoj sferi… Članci koji počinju sa: “Izvisio na čekrku…” – to je bilo moguće samo u e-novinama… Nadam se novoj reinkarnaciji e-novina, nadam se nečemu…
	Ne mogu da prihvatim da e-novine više neće postojati Ako ne nastavite sa radom, izbiće novi rat Trajemo svoje poslednje sate, ali pisma čitalaca i dalje stižu. Kad je teško i najteže – čitaoci! Prenosimo tri najsvežije poslanice podrške, ljubavi i odanosti. Bez obzira što nam je došao kraj, sve je imalo smisla, jer smo imali ovakve čitaoce
	Pismo čitateljke U e-novinama sam imala istomišljenike “Puno toga sam naučila čitajući e-novine i žao mi je što živim u zemlji u kojoj se one gase a Informer, Srpski telegraf i ostala govna nastavljaju da postoje. Nadam se da ćete naći načina da i dalje objavljujete tekstove, na nekom blogu ili bilo gde, ono što Vi i ostali ljudi iz redakcije imate da kažete ljudi u Srbiji zaista treba da čuju, i nemaju gde drugde da čuju osim od vas”, piše nam verna čitatelja Ana, čije pismo prenosimo u celini
	Na vest o gašenju e-novina Mrtvo more tuge To je ono što su e-novine na satiričan način radile: istrajno i uporno su vodile borbu sa avetima fašizma, ljudske gluposti, snobizma, pohlepe i opšteg licemerja. Ne mogu da se setim da je još nekome u regionu ovo uspelo u takvoj meri. Uspeh ove ekipe je što je samoosnovana, sa malobrojnim ljudskim i materijalnim kapacitetom godinama uspevala da nervira sve „velike igrače“ naše sedme sile, političke elite i budale, kojih naravno, imamo koliko hoćeš
	Poslednji pozdrav e-čitaocima: Predlog za razmišljanje Smrt je slaba za nas Borili smo se protiv vetrenjača, ali se na kraju ispostavilo da su vetrenjače bile jače. Odolevali smo koliko smo mogli, ali smo na kraju prinuđeni da priznamo poraz. Šta da vam kažem na kraju? Mogao bih da kukam nad zlehudom sudbinom, to nekako deluje najprimerenije sitiuaciji, ali nikad nisam bio ljubitelj ni tužbalica ni bugarštica, a domaće ultrapopularno kukumavčenje i grintanje uvek mi je bilo prilično odvratno. Umesto da naričem nad otvorenim grobom e-novina, imam jedan predlog za razmišljanje