U Island verujemo

Ako je Italija donekle i napravila iznenađenje, a gledajući turnir baš i nije, eliminisavši branioca titule Španiju, kako onda nazvati podvig Islanda? Reprezentacija države koja ima manje stanovnika nego grad iz koga stiže šampion Premijer lige je u osmini finala eliminisala Englesku. Hrvatska, koja je igrala možda i najlepši fudbal u grupnoj fazi takmičenja, je u šok-završnici ispala od Portugala. U preostalim utakmicama su favoriti mahom opravdali očekivanja.

Kada su žrebom birali ko će koga dana igrati mečeve osmine finala, kao da su poslasticu ostavili baš za poslednji dan. U prvom terminu u ponedeljak Italija je dočekala Špance, kako bi se „osvetila“ za prethodno finale Eura u kome je „Crvena furija“ ubedljivo slavila rezultatom 4:0.

Sada priča nije bila ni približno slična. Ne samo da Španija više nema tu hemiju ni pobednički mentalitet, na stranu što „pucaju“ po nacionalnim šavovima, gde Pike (kao istureno odeljenje Katalonije) u najmanju ruku ismeva himnu pri intoniranju, već je Italija do sada čitavo prvenstvo odigrala šmekerski.

Selekcija Antonija Kontea je od starta bila sigurna u dobru odbranu, ali je bilo upitno koliko mogu u napadu. Pogotkom neuništivog Kjelinija su poveli sa 1:0, do odlaska na odmor mogli i do veće prednosti, a onda u finišu susreta odigrali „preslikanu“ akciju iz duela sa Belgijom, gde Gracijano Pele zakucava loptu iza leđa golmana za konačnih 2:0. Italijane sada čeka novi duel sa Nemcima (koji im tradicionalno odgovaraju), dok Španci uporno tvrde da ovo nije kraj njihove dominacije, već samo mala pauza i prestrojavanje snaga.

Nemačka se uopšte nije mučila sa Slovacima, već su ih rutinskom igrom samleli sa ubedljivih 3:0. Već u 8. minutu Džerom Boateng postiže golčinu za 1:0, nešto kasnije nonšalantni Mesut Ezil ne uspeva da iskoristi jedanaesterac, ali su Gomez u 43. i onda Dreksler u 63. minutu potvrdili ubedljivu pobedu. Joakim Lev, glavni „prljavac“ šampionata, je najzad shvatio da mora da igra i sa klasičnim napadačima poput Gomeza i Podolskog, Nemci deluju kao da tek hvataju zalet, te su možda i glavni kandidati za osvajanje Evropskog prvenstva.

Ipak, heroji osmine finala moraju biti reprezentativci Islanda. Kada su golom u poslednjim trenucima meča savladali Austrijance, automatski su sebe poslali na Englesku (a kako se kasnije ispostavilo upropastili planove Hrvatske), ušli u meč kao autsajder, potajno se nadali čudu, a onda potpuno nadigrali favorizovanog protivnika!

Nije počelo tako dobro po njih – već u trećem minutu Rahim Sterling pravi jedini pametan potez na čitavom šampionatu, kada je stigao do lopte pre golmana, a onda teatralno pao i iskukao jedanaesterac (trebao ga je samo pustiti, već bi se spetljao i verovatno otišao u gol-aut). Najstrožu kaznu precizno izvodi Vejn Runi, što će ujedno biti i njegov poslednji pogodak u dresu Engleske.

Već u bukvalno narednom napadu Ragnar Sigurdson zabija za 1:1, za potpuni šok Engleza, ali i ogromnu sreću Islanđana te većine gledalaca koji „po difoltu“ navijaju za na papiru slabijeg.  Ako je ovo zbunilo Engleze, scena iz 18. minuta kada je napadač Nanta Kolbejn Sigtorson matirao Harta za 2:1 ih je bacila u komu iz koje se nisu izvukli do kraja meča.

Ne samo da nisu stvarali opasne napade (Kejnova napucavanja, Staridžova nezainteresovanost, beskorisnost Vilšira i totalno promašena pozicija Vejna Runija su tek priča za sebe. Uostalom, Hodžson je najzad bivši), već su mogli da dožive i ubedljiviji poraz da su Islanđani pogodili makazice ili pak polukontru. Kao što je nakon meča prokomentarisao Geri Lineker – ovo je jedan od najgorih poraza Engleske u istoriji, jer su ispali od zemlje koja ima više vulkana nego registrovanih profesionalnih fudbalera. Sa druge strane, za razliku od preplaćenih engleskih zvezda, koje će sada mediji pretvoriti u blato, Island ima čemu da se raduje – potvrdili su da eliminacija Holandije, plasman na Euro, pa onda i ona pobeda nad Austrijom nisu bila puka slučajnost.

Islanđane sada čeka duel sa domaćinom turnira. Francuska se dosta mučila sa Irskom, ali je na kraju uspela da preokrene rezultat i da se plasira u četvrtfinale.  Brejdi je već u 2. minutu bio precizan sa bele tačke, iskoristivši nesmotren start Pola Pogbe, ali je kasnije Grizman sa dva brza gola poništio prednost Iraca, te tako pokazao da neće biti „osvete“ za onu bolnu eliminaciju i Tijerija Anrija.

I tako, od svih reprezentacija Ostrvo će dalje predstavljati samo Vels. Bejl, Remzi, Alen i ostatak ekipe u crvenim dresovima nisu briljirali protiv Severne Irske (Brexit dva. Onda su im „pravi“ Englezi ukrali ime), može se reći da su bili bliže eliminaciji sve dok Mekali u 75. minutu nije postigao autogol i tako lansirao Velšane među osam najboljih, a nas naterao da još jednom poslušamo čuveni monolog Josifa Tatića.

Nakon slabijih uvodnih mečeva izgleda da Belgija sada konačno liči na mašineriju kakvu smo očekivali – sa ubedljivih, pomalo i neočekivanih 4:0 su razbili simpatične Mađare. Eden Azar je najzad proradio, Lukaku takođe, čeka se još da De Brujne ubaci u veću brzinu, a onda ko zna koji im je krajnji domet. Ako ne osvoje Euro, što je vrlo izvesno, možda je najbolje po njih da ispadnu već u četvrtfinalu, te se tako „oslobode“ Marka Vilmoca, možda i najslabije karike zlatne generacije.

Meč između Poljske i Švajcarske ćemo najviše pamtiti po Šaćirijevim makazicama, koje će na kraju verovatno biti i najlepši gol prvenstva. Ipak, ni ovaj pogodak momka koji diskretno preti Fudbalskom savezu Švajcarske da bi ukoliko ne bude kapiten rado igrao za selekciju Kosova, nije bio dovoljan da preskoče Poljake – nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca Levandovski i drugari idu među osam najboljih.

Na kraju, meč koji je najviše praćen u regionu. Hrvatska je pobedom nad Španijom pokazala zube, mladost i pobednički mentalitet. A onda, kada je trebalo isto tako razvaliti realno slabije Portugalce, pokazali su tipičan balkanski mentalitet i tako ubedljivo podsetili na neka izdanja Srbije (naravno, u fudbalu su i dalje tri klase ispred).

Niti su smeli, niti umeli da iskoriste kvalitet na sredini terena – Modrić je konstantno bio udvajan, Rakitić fauliran čim bi i uspeo da pobegne, Kovačića nije bilo ni u najavi, a Pjaca, koji je verovatno mogao da napravi razliku, je prekasno zamenio Mandžukića.

Pored toga malerozni Vida je tri puta uspeo da promaši zicere, a nakon Perišićeve (kakvo prvenstvo, može da računa da se skoro sigurno prodao nekom Premijerligašu. Na stranu glupiranja sa frizurama) stative koja je trebala da označi pobedu u tom 118. minutu usledila je brza kontra, gde Subašić brani šut nepokrivenog Kristijana Ronalda (nakon maestralne, namerne ili ne asistencije Nanija), ali onda Rikardo Kvarežma glavom smešta loptu u prazan gol i (nezasluženo) šalje Portugalce u četvrtfinale.



Rezultati osmine finala:
Poljska – Švajcarska 1:1 (nakon jedanaesteraca  5:4)
Vels – Severna Irska 1:0
Hrvatska – Portugal 0:1
Francuska – Irska 2:1
Nemačka – Slovačka 3:0
Belgija – Mađarska 4:0
Italija – Španija 2:0
Island – Engleska 2:1

Parovi četvrtfinala:
Poljska – Portugal
Vels – Belgija
Nemačka – Italija
Francuska – Island