Najbolja liga na svetu?

Photo: EPA/Peter Powell

Godinama je Premijer liga bila sinonim za „najbolji fudbal na svetu“. I sada su termini subotom od 16 časova nešto posebno, jer smo i mi kao gledaoci rasli sa ligom, ali se nikako ne može ignorisati činjenica da su Španci iz sezone u sezonu sve dominantniji u evropskim takmičenjim. Uostalom, finale Lige šampiona će igrati madridski dvojac Real i Atletiko, dok je na finale Lige Evrope pretplaćena Sevilja, koju čeka duel sa Liverpulom. Obe strane imaju pregršt argumenata da tvrde kako dominiraju. Uglavnom, ovo pitanje je nova, sportska verzija onog da li je starija kokoška ili jaje?

Kao generacija koja je fudbal počela da gleda uz istorijsku Seriju A, te termine nedeljom od 15 časova, dugo mi je trebalo da se naviknem na, u tom trenutku „dosadne“ engleske terene, koji su mi iz godine u godinu sve više ulazili pod kožu.

Špance bih pogledao kada igraju Real i Barselona, u poslednje vreme i Simeoneov „ludi“ Atletiko (dobro, ranije je Valensija imala super tim, pa još pre toga Đalminja, Valeron i Deportivo, Rikelme i Viljareal, evropski izlet Alaveša…).

Sa druge strane, Englezi su konstantno bili garant za vrhunsku zabavu. Toliko prejakih gradskih derbija, timova koji su godinama igrali finala Lige šampiona, ili pak regionalna ludnica kada se susretnu Njukastl i Sanderlend, stvorili su lični utisak da se na Ostrvu definitivno igra najbolji fudbal.

Postoji teorija kako Engleze baš briga kako će proći u Evropi (naročito u Ligi Evrope, ali eto, Klopov mentalitet „gura“ Liverpul ka tom trofeju), te kako Španci mnogo više pažnje posvećuju tom takmičenju. Ipak zvuči realnije da su Englezi jednostavno više potrošeni prebukiranim kalendarom sreda-subota, gde uz najujednačenije ligaško takmičenje imate i mali milion kupova. Takođe, na Ostrvu se igra grublje, pa se tako teže privikavaju na prenemaganja (zašto li mi je sinonim Buskets?) i foliranja koja seckaju igru, a ne tako retko dovode i do crvenih kartona.

Tu je onda i generalni uticaj na svetski fudbal, gde Ostrvo drži primat. Naime, na prethodnom Mundijalu je tako za svoje reprezentacije nastupilo čak 110 igrača iz Premijer lige, dok je iz Primere nastupilo upola manje – 61. Ostali su daleko iza.

Ako gledamo prosečan broj pogodaka po utakmici, Primere lige ovde nema u Top 5 – 3,31 pogodak u Austriji, 3,20 u Holandiji, 3,16 u Nemačkoj, 2,93 u Švedskoj a onda i 2,77 u Premijer ligi (odmah iza nje Čempionšip). Mada je i ovo poređenje donekle besmisleno, jer je atraktivniji meč u kome Liverpul i Norič zajedno postigu devet pogodaka, nego kada Real nekog „ukanta“ sa 9:0.

Što se tiče prosečnih plata fudbalera, tu je verovatno i najveća prednost Engleza. Naime, nema supertimova poput Barselone, Reala, Bajerna, Pari Sen-Žermena, koji su ubedljivo ispred ostatka lige, već zbog prodaje TV prava i ekipe sa „dna“ tabele mogu uz dobar skauting da dovedu ponekog vrhunskog igrača.

Kada bi analizirali dvadeset najplaćenijih igrača na svetu, pomalo „bode oči“ da su u pet najplaćenijih čak četiri „Španca“ (Kristijano Ronaldo, Lionel Mesi, Nejmar, Geret Bejl i Zlatan Ibrahimović), ali su zato u ostatku liste mahom „Englezi“ – Vejn Runi, Serhio Aguero, Eden Azar, Sesk Fabregas, Jaja Ture, Radamel Falkao (najveća misterija), Mesut Ezil, Bastijan Švajnštajger…

Naravno, u prilog Špancima ide i činjenica da su baš Kristijano Ronaldo, Geret Bejl i Luis Suarez (vrlo moguće da će njihovim stopama poći i Čelsijev Eden Azar) u Primeru stigli baš iz Premijer lige, čime bi naizgled oborili priču o tome kako se na Ostvru „vrti veća kinta“, ali da li je baš tako?

Od Reala i Barselone (Bajerna i PSŽ-a, pa ponekad i Juventusa) možete potpuno opravdano očekivati da „unakaze“ neki Rajo Valjekano, Frajburg, Troju, Karpi… dok je takav scenario jednostavno nemoguć u Premijer ligi.  Dobro, ovogodišnja Aston Vila je anomalija kao verovatno jedan od najslabijih premijerligaških klubova u poslednjih dvadesetak godina.

Hajde da ne upotrebimo toliko ovih dana toliko izrabljivani šablon, te pričamo o neverovatnom podvigu Lestera, ili pak o nerealno dobroj sezoni Vest Hema i Slavena Bilića. Uzmimo za primer samo jedan Norič, koji ispada iz lige – 4:5 protiv Liverpula u jednoj od najluđih utakmica sezone, pobeda na „Old  Trafordu“ rezultatom 1:2, 0:0 na „Stamford Bridžu“, 1:1 protiv Arsenala…

U Španiji su takvi rezultati, nažalost, u domenu naučne fantastike. Barselona, sa ubitačnim triom Suarez-Mesi-Nejmar je samo u poslednja dva meseca imala pobede poput 6:0 nad Hetafeom, 0:8 na gostovanju kod Deportiva, 6:0 protiv Hihona, 5:0 protiv Espanjola… Realovih 7:1 protiv Selte ili još gore 10:2 protiv Rajo Valjekana tek ne vredi spominjati. Ne postoji promil šanse da se tako nešto u kontinuitetu desi bilo kom timu iz vrha, odnosno sa dna tabele Premijer lige.

Ili da odemo korak dalje – Čelsi je meč protiv Totenhema odigrao kao da im život znači od konačnog rezultata,  samo kako bi onemogućili gradskog rivala da stigne do šampionske titule. Sa druge strane, golman Granade Ivan Kelava pred finiš prvenstva jasno kaže da Madriđani ponude premiju ukoliko žele da Granada da maksimum protiv Barselone.

Photo: EPA/Alejandro Garcia

Ipak, ne treba grešiti dušu pa ne reći da se u Španiji trenutno igra tehnički i taktički potkovaniji fudbal, gde je više „umetnika“ sa loptom poput Mesija, Kristijana Ronalda, Grizmana, dok se u Engleskoj više pažnje posvećuje snazi i fizičkoj spremi igrača. Uzgred, prošlogodišnji najlepši gol u Evropi, rabonu, postigao je Lamela, igrač Totenhema.

OK, može se reći i da bi na osnovu kvaliteta lige, ujedno i reprezentacija te zemlje trebala da ima primat na velikim takmičenjima. Pa je tako Španija i dalje sinonim za vrhunsku reprezentaciju, dok se Engleska još traži (verovatno će baš ova generacija sa Vardijem, Kejnom, Dele Alijem i ostalima napraviti prevagu). Uostalom, kada bi jačina reprezentacije određivala i jačinu lige, Francuska liga bi u periodu kada su bili prvaci sveta trebala biti ispred Premijer, Primere, Bundeslige, a znamo da to nije bio slučaj.

Na kraju, jačina lige se najviše meri po tome da li poslednjeplasirani tim može da „skine skalp“ prvoplasiranom, a da to nije statistička greška. Toga trenutno u Španiji nema, niti će biti u skorije vreme, uprkos brendu i snazi kolektiva kakvi su Barselona i Real Madrid, pa time i željama mnogih vrhunskih igrača da (lako) osvajaju trofeje. Glas ide Premijer ligi.