Svi su Amerikanci – Bitići

Malo DS, malo SPS, malo SS: Predrag J. Marković, život je Kviskoteka

Photo: Ras/Dimitrije Goll

Izjava istoričara je manifestacija smrdljivog srpskog nacionalizma, presuda za milione ljudi koji su, možda, imali nekakvu šansu. U ovom slučaju njegova je personifikacija Predrag Marković, opasan čovek, jer se priprema za vlast, a možda i bude u poziciji da direktnije odlučuje o sudbinama ljudi. Državotvorni istoričar, dakle, sklon da slaže i ne trepne, poznavalac kratke pameti ovdašnje javnosti, pojednostavljeno, bitanga u usponu. Za njega je svaka jajara moralna gromada, evo, ima gotovu ponudu, tante za tante, mi vama ubismo braću Bitići, znamo zašto, zato što anticipiramo one žrtve koje će, bili smo u pravu, usmrtiti vaši geleri. Dajte, Ameri, da se prebijemo, ne bi vam bilo prvi put, vi nama ostavite Gurija, mi ućutkamo ove što ste im ubili majku i oca, ženu i muža, daćete neku kintu porodicama, da im se nađe, valja se…

Ciklama je boja Dobrice Ćosića: Predrag Džej Marković, ne drži ga mesto

Photo: e-novine

“Amerikanci su, šire gledano, izgubile svako moralno pravo da nas uslovljavaju braćom Bitići”, zaključio je potpredsednik Socijalističke partije Srbije Predrag Marković. Njegova visokomoralna izjava, data dnevniku Danas, ubrzo je obišla Srbiju, a poseban smrdljivi nacionalistički šmek dale su joj Markovićeve patrotske tlapnje, garnirane notornim lažima.

Eto, sad više neće moći nekakva Amerika da uslovljava Srbiju – pa kad Srbija procveta, pa kad se naoruža, kao što joj i priliči.

“Da podsetimo, oni su ubijeni kao borci OVK. A naše diplomate su stradale kao civili i zarobljenici američkih neprijatelja”, lupeta Marković.

Ćosićevski rečeno, laže duboko patriotski, jer, braća Bitići nisu ubijeni kao borci OVK, kojoj su pripadali, već kao civili koji su izdržali desetodnevnu kaznu zatvora. Ubijeni su svirepo, mecima u potiljak, punih 400 kilometara dalje, u policijskoj bazi u Petrovom Selu, a tela su im pokopana u tercijernu masovnu grobnicu albanskih civila (specijalitet kuće, odnosno srbijanske policije).

I kakvo je to uslovljavanje Amerike pretrpela Srbija, kada ni nakon 17 godina nije predala ubice sa kojima živi. Ubice, kao policajci iz specijalne jedinice, brinu o njenoj bezbednosti, a na suđenju optuženima, a kasnije oslobođenim policajcima Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću, ćutali su svi uniformisani junaci, postavši saučesnici zločina.

Srbija ne da Gurija: Sjedinjene Američke Države donele su prošle godine u Kongresu Rezoluciju broj 61 kojom se pozivaju Vlada Srbije i Tužilaštvo za ratne zločine da, uz adekvatnu pomoć američkih vlasti, konačno privedu pravdi odgovorne za ubistvo braće Bitići. Konstatuje se i da je Aleksandar Vučić više puta dao i prekršio obećanje u vezi sa slučajem ubistva braće Bitići. Prošle, pak, nedelje, američki ambasador Kajl Skot kazao je da slučaj Bitići opterećuje odnose dve države. Dosadašnje istražne radnje američkih obaveštajaca ukazuju na to da je glavni krivac za ubistvo američkih državljana Goran Radosavljević Guri, ugledni član Srpske napredne stranke, prema nezvaničnim informacijama i njen još ugledniji dobrotvor.

Javlja mi se: Vukčević u transu otkrića praznine

Photo: BETA/MARKO RUPENA

Ni srbijanske institucije nisu sedele skrštenih ruku, sve je detaljno izvrgnuto ruglu, a u glavnoj je ulozi bio Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine. On će, manirom čoveka koji se s dobrim razlogom podsmeva građanima koji uistinu žele istinu o slučaju Bitići, kazati da je  “Tužilaštvo došlo do novih dokaza u slučaju ubistva braće Bitići”, te da, jest’ potrajalo godinama, ali vredelo je,  ima “jasniju i potpuniju sliku šta se tačno desilo”. Tužilac je (ima naivaca koji veruju i u to da je penzionisan) prokomentarisao izjavu Fatosa Bitićija, brata ubijenih, o skrivanju ubica njegove braće.

“Ja ne znam kakav je on (Fatos Bitići) utisak stekao, niti mu je iko rekao da se bilo ko uplašio Gurija. Da je tako, ja bih dao ostavku. Ja sam mu rekao da mi teško dolazimo do svedoka jer su ljudi, ti svedoci, preplašeni”, rekao jeVukčević.

Dobro je, Vukčević ne dade ostavku, baš je započeo toliko toga, tresu se od straha arkanovci i slični koljači, posebno oni u vrhu Vojske i policije.

Fashion guru srpske istorije: P.Džej Marković, mali Dobrica

Photo: e-novine

“Ne dam Gurija!”, kao da poručuje premijer, deleći ovom prilikom većinsko mišljenje srbijanskog življa. Jer, da se ne lažemo, Guri je heroj, ima, pritom, i američko odlikovanje, a braća Bitići su svojevrsni simbol srbijanskog iživljavanja nad susednom nacijom, em “Šiptari”, pa još američki državljani, borci OVK. Potpuno delegitimisani udarničkim propagandnim radom, a mozgovi konzumenata tako željni markovićevskih gebelsovskih verzija. Sami se šiptaroamerikanci natociljali, vozili “Ciganina” (premijer, namerno ili slučajno, kaže Srbina) da mu spasu glavu sa Kosova. Znači, pitajmo Markovića, nisu bili čak ni normalni.

Da se prebijemo mrtvima: To je manifestacija smrdljivog srpskog nacionalizma, presuda za milione ljudi koji su, možda, imali nekakvu šansu. U ovom slučaju njegova je personifikacija Predrag Marković, opasan čovek, jer se priprema za vlast, a možda i bude u poziciji da direktnije odlučuje o sudbinama ljudi. Državotvorni istoričar, dakle, sklon da slaže i ne trepne, poznavalac kratke pameti ovdašnje javnosti, pojednostavljeno, bitanga u usponu. Za njega je svaka jajara moralna gromada, evo, ima gotovu ponudu, tante za tante, mi vama ubismo braću Bitići, znamo zašto, zato što anticipiramo one žrtve koje će, bili smo u pravu, usmrtiti vaši geleri. Dajte, Ameri, da se prebijemo, ne bi vam bilo prvi put, vi nama ostavite Gurija, mi ućutkamo ove što ste im ubili majku i oca, ženu i muža, daćete neku kintu porodicama, da im se nađe, valja se.

Ćosić poručuje Džeju: Ne okreći se, sine!

Photo: BETA/Vladimir Milovanović

Ništa novo ni za nas, zar se nisu Dobrica Ćosić i Vojislav Šešelj još pre četvrt veka zalagali za ovakva rešenja, setimo se samo humanog preseljenja. Prevedeno na današnje pogodbe, – vi nama Gurija živog i ćutanje o tome kako smo svirepo ubili trojicu civila, metkom u potiljak, a mi ćemo da ispeglamo ovu kolateralnu štetu, kazaćemo pride, da su i njih pobili libijski odmetnici, prilikom preuzimanja oružja koje im je (odmetnicima) poslao Jugoimport SDPR.

Sve, dakle, ukazuje na to da Predrag Marković treba da bude ministar prosvete; najbolje će se razumeti sa mladim generacijama profesora moralno-političkih degenerika amputiranih mozgova, koje su nešto pokušavali da nauče neki časni ljudi, krhotine zgažene profesije pod uglednim socijalistom facijalnog grča Danilom Ž Markovićem. Profesori koji su se temeljnim vrednostima učili na “severu” i “jugu”.

Misle Hrvati samo oni imaju Zlatka Hasanbegovića za ministra (ko da je resor važan), nemaju pojma čime sve Srbija raspolaže. I Joca Amsterdam će da kupi S-300, za inat njima i Lazanskom.

Ubili smo, narode moj: Zvanična istina nije za potcenjivanje: “Katastrofalno, od samog zločina koji smo počinili. A ljudi kad čuju, kažu: ‘Pa, ubili su neke Albance’. Ubili smo Albance koji su spasili Srbina koji ih je molio da ga izvuku na teritoriju centralne Srbije. Mi smo ih stavili u zatvor 14 dana, zato što nisu imali vizu za Srbiju. I onda smo ih, umesto da ih pustimo nazad, odveli i ubili. Dakle, to je bilo pre 17 godina. To je problem koji imamo, jer sva trojica su američki državljani. I na nama je da taj problem rešimo”, kazao je Aleksandar Vučić maja 2015.

Ne beše od toga ništa, ne znamo ko je ubica, kao što, zvanično, ne znamo ni ko je ubio mladiće u pećkom kafeu “Panda”. U predizbornoj kampanji sigurno nećemo saznati, treba očekivati da neke, davno amnestirane, Albance pohapse na dan izbora, ništa lično, pustiće ih za mesec dana, dok se proveri.

Roze poze: Predrag Džej Marković u istorijskom ekstaziju

Photo: www.novosti.rs

Američki državljani Ili, Agron i Mehmet Bitići uhapšeni su na administrativnoj granici sa Srbijom. Zbog kršenja zakona o kretanju i boravku stranaca, policija ih odvodi u Kuršumliju, gde im sudija za prekršaje određuje petnaestodnevnu kaznu zatvora koju izdržavaju u zatvoru u Prokuplju. Na zahtev za uslovno puštanje, pušteni su tri dana ranije. Na sporedni izlaz iz zatvora u Prokuplju žrtve su izvedene 8. jula 1999. Obavešten da će biti pušteni na slobodu, komšija Miroslav ih čeka na glavnom ulazu. Prema njegovom svedočenju, Aleksandar Đorđević, upravnik zatvora u Prokuplju, rekao mu je da su po braću Bitići ispred zatvora došla dva muškaraca u civilu, u belom automobilu, bez registarskih oznaka. Ili, Agron i Mehmet prebačeni su u bazu Posebnih jedinica policije u Petrovom Selu, gde su i ubijeni hicima u potiljak. Njihova tela su 2001. ekshumirana iz masovne grobnice u policijskom kampu za obuku u Petrovom Selu.

Predrag Marković, dakle, laž, uvlačenje Dačiću i Vučiću, prijemčiva pričica o američkom kredibilitetu i poslovičnom luzerizmu Borisa Tadića kao konstanti nove srbijanske politike. Šmiranje morala kojim se uspešno pravi država na masovnim grobnicama.

Predraže Markoviću, da li uopšte imate primisao o tome koliko ste jadni. I koliko je jadna država u kojoj se uistinu nešto pitate.