Basara uredio knjigu Pola Virilioa

Izvor: absolutmedien.de

"Službeni glasnik" je u Klubu-knjižari-galeriji Glasnik predstavio "Sumračno svanuće" Pola Virilioa, koje je za novopokrenutu biblioteku "Limes" uredio Svetislav Basara. O knjizi u formi intervjua, koji je Virilio dao Silveru Lotringeru, osim Svetislava Basare, govorili su prof. dr Novica Milić i Jovan Čekić

Photo: Edvard Molnar

Prema rečima urednika, “za razliku od ostalih dela Pola Virilioa, koja naučna javnost često (i pogrešno) smatra teškim, nejasnim, pa cak i luckastim, “Sumračno svanuće” predstavllja retrospektivu najvažnijih Viriliovih teorija u nešto popularnijem obliku tako da ih mogu čitati i laici”.

Format intervjua, uprkos tome što ne doseže estetsku i poetsku vrednost drugih njegovih knjiga, dragocen je kao naknadno razmatranje Viriliovih predviđanja koja su veoma uverljiva. Svako poglavlje započinje spiskom ključnih pojmova, što predstavlja referentni alat koji čini lakšim pristup Viriliovim uvidima u stanje stvari modernog sveta.

Pol Virilio (Paul Virilio) rođen 1932, svetski je priznat filozof, teoretičar kulture i urbanista, s posebnim interesovanjem za urbani prostor i razvoj tehnologije u odnosu na moć i brzinu. Trenutno radi kao profesor emeritus u École Spéciale d’Arćitecture u Parizu. Autor je brojnih knjiga s temom uzajamnog uticaja tehnologije i brzine: Speed and Politics: An Ešay on Dromology (1977), The Aesthetics of Disappearance (1991), Lost Dimension (1991), The Information Bomb (2000), Ačident of Art (2005).

“Knjiga se otvara sa Hajzenbergovom misli: Niko ne zna šta će biti realno za ljude, nakon ratova koji sada počinju, nagoveštavajući apokaliptički okvir u kojem se sagledava budućnost čoveka i njegovih savremenih tehničkih gestova”, istakao je Basara i dodao da je Virilio uveren da je vojna tehnologija motor progresa i kao dokaz navodi da je era atomske energije ušla u svet putem atomske bombe, genetičke bombe su već pred vratima, a nijedna nije moguća bez informatičke bombe.

Virilio kaže da ništa ne bi smo razumeli, kada je reč o sistemskom uništavanju svetske ekonomije, kada se ne bi smo približili sistematskom neredu informacije. Krah ekonomija u seriji, atomske probe koje se ponavljaju, politički i društveni potresi i prekompozicije, znakovi su koji nagoveštavaju jedan svet iz Vavilonske drame.

Prvi kritičar kiber sveta, Virilio, danas pokazuje ne toliko tehniku, koliko jedan interaktivni anticipirani sistem u prikazivanju nastanka kiber bombe. Drugim recima, jednu strašnu lančanu reakciju, kada razmena informacija postane globalna.

Basara je podsetio da niko ne želi mnogo da priča o vojsci niti o vojnoj industriji,a Virilio nas podseća da je internet nastao u vojnim naučnim institutima i u početku je bio namenjen isključivo potreba ratovanja.

Izvor: v2.nl

Kako je kazao Čekić, ono što je dragoceno u Viriloovim tekstovima to je njegov odličan uvid i razumevanje novih tehnologija pošto mnoga otkrića do kojih se došlo za vojne potrebe veoma su brzo ušla u opštu upotrebu. “Svaka inovacija do koje dolaze naučnici vezani za vojnu industriju u bogatim zemaljama stiže do drugih vojska”, upozorio je Čekić.

On je ispričao da je Virilio kao dečak počeo da prikuplja vojni otpad u Normandiji na kraju Drugog svetskog rata baveći se, kako je to nazvao, “vojnom arheologijom”. Kako je kazao Čekić, Virilio je ” tehnopesimista” jer smatra da je danas nemoguće kontrolisati šta se zbiva u vojnoj industriji jer više nisu potrebne velike laboratorije već se do novih znanja stiže u sasvim skromnim uslovima.

Novica Milić je govoreći o počecima profesionalne karijere Virilioa istakao da je on kao arhitekta i urbanista bio protiv građe oblakodera za stanovanje, jer je to ocenio ka “pakovanje ljudi u što manje prostore” i to je samo jedan od vidova demonstracije moći. Prema rečima Milića, neke Viriolove knjige su osamdesetih godina 20. veka prevođene na naše jezike i bila su nam dostupne, a ovaj intervju je panorama njegovih razmišljanja i hronika poslednjih trenutaka jednog milenijuma.

“Viriliova knjiga”, zaključio je Milić ”Snažna je opomena budućeg rata, rata informacija, ovo je izvanredna i opominjuća analiza modernog sajber sveta, jednog izuzetnog i lucidnog tumača i filozofa na tragu Fukoa i Deride.”