Modni guru srpske književnosti dobio bistu

De luxe pisac ne može da prepozna sebe na bisti: Rusko-hazarska esencija

Photo: Dragan Kujundžić

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kada uspeva ući u Akademiju (provukavši se kao slon kroz iglene uši), počinje insinuirati da su ti Hazari, zapravo, Srbi lično. U svojoj famoznoj kreaciji, poznatoj još kao roman "Hazarski rečnik", kažu upućeni, dao je mig čitaocima da ustrojstvo hazarske države treba da podseća na političko-nacionalno-versku stvarnost izdeljene Srbije, odnosno srpskih zemalja, s granicom Karlovac- Karlobag-Virovitica

Miloradu Paviću, kako i dolikuje najvećem stilisti u srpskoj književnosti, otkrivena je bista ispred zgrade u kojoj je živeo. Sad je stavljena je poslednja tačka na njegov vrlo ekstravagantni opus, a pisac može spokojno počivati.

Bistu su otkrili ambasador Ruske Federacije u Srbiji Njegova Ekselencija Aleksandar Čepurin, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, književnica Jasmina Mihailović i ruski vajar Njegova Esencija Grigori Potocki koji je sočinio bistu.

Pavić je, dakako, zaslužio bistu posebnog dizajna, još lepšu nego spomenik na Tašmajdanu, gdje stoji u društvu azerbejdžanskog diktatora Gajdara Alijeva. Ne treba zaboraviti da ovaj srpski pisac, kao bista, također boravi i u Moskvi, ispred Biblioteke strane literature, jedne od najvećih u svetu. Nakon smrti Pavić se umnožio i posthumno živi sadržajnije nego njegovi najpustolovniji likovi.

Vajar pisca Grigorij Potocki rekao je, povodom Pavića, da srpski i ruski narod imaju isti mentalni sklop i istorijske korene. “Imamo iste vrednosti, objedinjuje nas dobrota… Dok postoji tako veliki pisac, srpski narod će ostati veliki i zauzimaće jedno od prvih mesta u svetu po duhovnosti svoje kulture“, rekao je duhovni Potocki i dodao da se Rusija ponosi Pavićem i smatra ga svojim piscem, zato ga je trenutno primila u Moskvi. Publiku u Rusiji i Srbiji, svakako, ne treba zbuniti što je Pavić na bisti ispao u nešto manjim dimenzijama.

Njegova Ekselencija Čepurin i Njegova esencija Potocki: Pavić spaja Ruse i Srbe kao ćuprija

Photo: Tanjug

Za one koji ne znaju, to je jedini srpski pisac koji je svojim imidžem postao šik u celom svetu. Po publicitetu ostavio je iza sebe Andrića i Kiša. Kao modna ikona, jedini je pisac sa prostora Jugoslavije koji je razgovarao sa urednikom kultne emisije francuske televizije “Apostrof”, Bernarom Pivoom, kada je znalački tumačio vizantijsku civilizaciju. Nadahnuo je tom prilikom nekoliko modnih kolekcija za pisce.

Pojavljivao se na duplericama najuglednijih književnih revija, kao što su Magazin literer ili Tajmsov književni dodatak, koji su objavili čak i na naslovnim stranama fotografije Pavića sa njegovim ruskim hrtovima. Kada ga je jedan francuski  novinar upitao da li je komunista, on je uzvratio: “Ne, ja sam Vizantinac!” To je bilo toliko cool, da je u tom ritmu dizajnirao nekoliko studija i romana u sezoni proleće-zima do 1991. 

Na Sajmu knjiga u Frankfurtu predstavljao je redovno svoja dela,  ali zanimljivije je bilo to što su na sve strane bili posteri sa njegovom slikom i obaveznom lulom. Kao autor, gajio je naročito gala prijeme, kao što je bio onaj u elitnom hotelu “Frankfurter hof”, kada se okupila elita svetskog izdavaštva — pisci, urednici, menadžeri, poslovni agenti… Pavić se, prenose pouzdani svedoci, u toj dvorani kretao bez kompleksa, sa lulom koja se dimila, obučen u odeću iz poslednjeg modnog dodatka, slikao se i delio potpise, čas na jednom, čas na drugom, trećem jeziku.

Modni guru odseda samo u najluksuznijim hotelima

Kao vrlo skroman čovek, ali fashionable u duši, na putovanjima je od svojih izdavača zahtevao smeštaj u elitnim hotelima. U Parizu ga  smeštaju u apartman hotela “Pon Rojal”, morali su mu slagati da su tu odsedali Margaret Jursenar, Alberto Moravija, a stalni gosti bili i Sartr i njegova prijateljica Simon de Bovoar (svašta se dešavalo u tom apartmanu, rekli su).

U Stambolu, turski izdavač mu obezbeđuje odsedanje u hotelu na Zlatnom Rogu, u kojem je odsedao i Josip Broz. Pavić je dobio upravo Brozov apartman, na čijem ulazu stoji zlatna pločica sa ugraviranim Titovim imenom, što je bio važan detalj u njegovoj biografiji. Nakon što Tito nije dopustio Nobelu da Pavića okiti lovorikama, nije bilo jasno da li mu je zamerio zato što je boravio u njegovom apartmanu, ili zato što je uskrsnuo jedan nestali narod – Hazare.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kada uspeva ući u Akademiju (provukavši se kao slon kroz iglene uši), počinje insinuirati da su ti Hazari, zapravo, Srbi lično. U svojoj famoznoj kreaciji, poznatoj još kao roman “Hazarski rečnik”, kažu upućeni, dao je mig čitaocima da ustrojstvo hazarske države treba da podseća na političko-nacionalno-versku stvarnost izdeljene Srbije, odnosno srpskih zemalja, s granicom Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica.

Hazari su kasnije tvrdili da Nobelov komitet nije mogao da oprosti Paviću neke prosrpske izjave, kada je izašao na zao glas i među svojim poklonicima. Pavić je bio i ostao jedini srpski pisac za koga su najugledniji izdavači pravili posebne programe boravka, kao za zahtevnog modnog gurua, i Hazari su u tome odigrali posebnu ulogu. Princ Aleksandar, prestolonaslednik srpske kraljevske dinastije Karađorđevića, imenovao ga je 1992. za člana Krunskog saveta Hazara. 

Da bi postao autor pret a porter, Pavić je na vreme izobražavao sebe u kompjuterskoj književnosti, korespondirajući sa svetom. Pouzdani svedoci bilježe da se u elektronici i bio toliko izveštio, da je pred smrt, u svom SANU kabinetu, naučio čak “skinuti” gomilu pisama koja su mu elektronskim putem stigla iz Rusije, od Vladivostoka do Petrograda, ali i iz Amerike, Australije, Japana, Koreje… A Pavić, kao fini gospodin (kako je govorio Handke), nalazio je vremena da svojim obožavaocima odgovori na svako znatiželjno pitanje, toliko je imao slobodnog vremena.

Milorad Pavić, u prirodnoj veličini: Azerbejdžan je srce Hazara

Photo: www.novosti.rs

Bio je očaran kućom Dobrice Ćosića na Dedinju.  I sam je želeo da ima svoj dom-muzej i grad Beograd mu je to omogućio. Ne samo da ima muzej, nego sada ima i bistu i spomenik. Čak i bistu u Moskvi.

Neka mu je zato večna slava i mirna (hazarska) zemlja!