Svaka spc-kocka hoće da se bocka

Kao u stara, dobra ratnička vremena, patrijarh srpski pozvao je na podizanje stepena borbene gotovosti jedinica svetlih tradicija u rušenju i spaljivanju džamija i medresa, jer, reče on u motivacionom jna-govoru „ako dođe do sile, moramo učiniti sve da milom ili silom to vratimo“. Šta da vratimo, ne zna se. Smandrljan teškim tamjanskim mirisima, SPC ovisnik potpuno se izgubio u logici, gramatici, prostoru, vremenu i padežima. Miroslav je, dragi vernici, skroz flipnuo. Primite naše e-saučešće!

Anatema za Lukovića: Miroslav, dva padeža, tri mladeža

Photo: Tanjug/Sava Radovanović

Prilikom posete Eparhiji niškoj, Miroslav Gavrilović, među ovisnicima od tamjana poznatiji kao „patrijarh Irinej“, setio se da u Parizu počinje zasedanje Generalne konferencije UNESCO, te je osetivši da svemir čuje nemir, imao duševnu žeđ da kaže nešto kratko, ali glupo.  „Svi su dužni da dignu glas u zaštiti Kosova“, promrljao je pop, zapretivši nekom da “ako dođe do sile, moramo učiniti sve da milom ili silom to vratimo“.

Šta znači ova rečenica ne zna ni Irinejev šef, Gospod, jer se Gavrilović potpuno pogubio; o kakvoj zaštiti Kosova govori ovaj čovek, od koga da se Kosovo štiti, šta li je to kvrcnulo kurcšlusom u Miroslavu? Nesrećni patrijarh ne može da poveže dve iskidane misli; prvo upozorava „ako dođe do sile“, ne objašnjavajući o kakvoj se sili radi, da nije u pitanju beogradski bend Neočekivana Sila Koja Se Iznenada Pojavljuje I Rešava Stvar? Potom, zaboravljajući da je pojam „sila“ već iskoristio, dodaje da „moramo učiniti sve da milom ili silom to vratimo“, ne obrazlažući šta je „to“ što ćemo da vratimo – da li je to Kosovo, Sila, Mila ili Zaštita začeća? WTF?

Razulareni Irinej zbunio je čak i agencijske novinare koji su, svi do jednog, ovo bulažnjenje citirali u mentalno poremećenoj celini.  Ali, kad je već krenuo na put bez povratka, Gavrilović je rešio da se samoubije u haosu besmisla:  “Nadam se da nećemo biti u prilici da na taj način to branimo, već da će svest i savest onih koji odlučuju o našoj sudbini progovoriti na način kako treba da govori jedna probuđena i čista ljudska savest“. Misteriozni sveštenik obožava da bude neodređeno uopšten („da na taj način to branimo“), ali da nikako ne kaže koji je to način i šta to branimo? Kao da je Miroslav učio od Olivera Dulića koji je pre pet-šest godina, kao slogan svoje kampanje, pored džinovskog portreta ispisao „To je to“!

U trenutku se učinilo da je Gavrilović klonuo i da ga je to slomilo; ali okrećući se novinarima, patrijarh je otkrio karte i upozorio da je “sada reč o tome da nam uzmu svetinje i da ih proglase svetinjama Kosova“, pažljivo izbegavajući da na minskom polju razuma pomene tko su ti koji hoće da „nam uzmu svetinje“ i da ih proglase „svetinjama Kosova“, bez obzira što su fucking svetinje večito na Kosovu.

Kako se Irineju učinilo da je „svetinja“ magična reč, rešio je da je još jednom oplodi nakaznom gramatičkom konstrukcijom u rečenici zbog koje bi u prvom razredu O.Š. „Petar Luković“ u Kraljevu bio išiban i bičevan po tabanima: „Na Kosovu i Metohiji nalaze se srpske svetinje, odnosno kako je to srpska istorija, naša kultura, početak svega onoga velikog i trajnog u našoj istoriji, našoj kulturi“.

Ako itko razume nepismenog i oralno konfuznog Gavrilovića, hteo je valjda da kaže na hrvatskom da su srpske svetinje „srpska istorija i naša kultura“, ali kako mu se učinilo da je to nedovoljno za patnju golgote, odmah je istoriju i kulturu proglasio početkom svega onoga velikog i trajnog – gde: „u našoj istoriji, našoj kulturi“. Kakav car na tamjanu! Kultura je početak naše kulture! Istorija je početak naše istorije! Penis je početak našeg spolovila! Gavrilović je početak našeg Miroslava!

Ali, kako SPC voli frivolne završetke, znalo se da najbolje tek dolazi. Okružen pastvom, Miroslav se oslonio na levitaciju mozga koji mu je priopćio da kaže: “Mi to ni u kom slučaju ne možemo dozvoliti ni sebi, ni drugima, da Kosovo i Metohija ne budu naroda kome pripada od kako se zna za Kosovo i Metohiju i srpski narod“.

Idemo na Čas anatomije; šta je „to“, pope Gavriloviću, što „ne možete dozvoliti ni sebi, ni drugima“, znači nikome nećete dozvoliti – recite šta? Čitamo zajedno, polako: nećete dozvoliti (…) da Kosovo i Metohija „ne budu naroda kome pripada od kako se zna za Kosovo i Metohiju i srpski narod“. Za ovu biste rečenicu, Miroslave, bili isterani iz O.Š. „Petar Luković“ i proveli deset godina u zatvoru, osuđeni da vežbate vreme, prostor, gramatiku i jebane padeže bez subjekta na prediktu. Ili je ovo varijanta stare SPC izreke „Srpsko jeziko, tursko gramatiko“, gde je logično da „K&M ne budu naroda“, kome (valjda: kojem) pripada (šta mu pripada?) od „kako se zna za K&M i srpski narod“.

Prevešću na e-jezik: „Ne možemo dozvoliti, ni Miroslavu, ni drugima Gavrilovićima, da Irinej ne budu ponavljač od kako se zna za K&M i S&M i srpski narod“. Zašto pastva ne pošalje svog pastira na lečenje i gimnastičke vežbe za mozak? Irinej je uvenuo, njemu i ne treba više od dva padeža i jednog ladoleža.

Pokušavajući da održi ravnotežu pravoslavlja, patrijarh se dokopao rečenice koja ga je noćima proganjala terorom horrora: „Srpske svetinje treba sada poveriti narodu koji je čitavim vremenom svoje istorije palio naše svetinje i da to ne smemo dozvoliti“. Je li ovaj čovek ikad išao u školu? Je l’ učio srpskohrvatski bez hrvatskog? Zašto su mu prostoproširene rečenice tako debele i deformisane? Zašto nema spc-mudo da imenuje taj „narod“ koji je „čitavim vremenom svoje istorije palio naše svetinje“, ume li ovo Biće U Crnom da izgovori bilo šta, a da mu se ne omakne svetinja o koju se spotakao?

Na kraju svih krajeva i the endu svih the endova, Irinej je podsetio da se na Kosovu i Metohiji „nalazi rezidencija srpskih patrijarha (Pećka patrijaršija), kao i najveće svetinje naše istorije i kulture“. Miroslave glupi! Nije „nalazi“, nego „nalaze“, ali šta zna dete bez škole šta je – množina?

Imala je nesrećna Srbija tupson-svetinje koje su se kitile titulom „Miss patrijarh“ jer dalje od kosovskog ozona i metohijske crne rupe nisu stigle; ali, Miroslav a.k.a. Gavrilović a.k.a. Irinej ih je sve sjebao – kakav pastir, takvo i stado! Moronsko!