Napadnut na kućnom pragu

Izvor: Facebook

Poruke da su pripadnici LGBT populacije građani drugog reda, te da nisu vredni poštovanja, da šire HIV, te da se ne uklapaju u svete planove crkve, glavni su razlozi što su upravo pripadnici ove populacije često mete nasilja. Društveno neprihvatanje i ignorisanje drugačijeg životnog stila od heteroseksualnog je jedna stvar, ali kada homofobi pozvone na vrata jasno nam je da se radi o mnogo ozbiljnijem problemu nego što je ovaj.

Retko kojem geju u Srbiji se nije dogodilo da u sitne sate pijana grupa tinejdžera ili nešto starijih hoda na nepristojnoj udaljenosti ne krijući svoju radoznalost u vezi sa seksualnom orijentacijom, rodnim identitetom ili bilo čime što im je u tom trenutku privuklo pažnju. Vremenom naučimo u koje delove grada se ne zalazi u određeno vreme, kako se na provokacije odgovara ili ne odgovara. Naučimo da živimo kao da svakog dana učestvujemo u nekom nagradnom izvlačenju, a nagrada je: prebijanje. Naučimo i da prepoznamo rizične grupe, rizično ponašanje, da se čuvamo na ulici. A šta kada nasilnici zakucaju na vrata?

Aleksandar Stričević, predsednik organizacije LGBT Srbija,  živi u Belom Potoku u Beogradu. Posle više meseci pretnji i zastrašivanja napadnut je na kućnom pragu, kako sumnja zato što ljudi iz njegovog okruženja ne odobravaju to što živi sa partnerom.

“Jutros mi je neko zvonio na vrata. Očekivao sam poštu, pa sam požurio da otvorim. Čim sam otvorio vrata ugledao sam dvojicu momaka koje nikada do tada nisam video. Jedan me gurnuo toliko jako da sam pao na pod. Kada sam pao od straha sam iz sve snage šutnuo vrata i uspeo da ih zatvorim. Komšiluk je čuo buku i reagovao, a napadači su pobegli”, rekao je za “24 sata” Stričević koji je brzom reakcijom uspeo da se odbrani.

“Prethodne nedelje sam dobijao pretnje jer sam se eksponirao i najavio da se spremam da odem na LGBTI Karavan koji posećuje mesta u Srbiji. Uprkos napadu sam otišao na put i sada se nalazim u Svilajncu. Sumnjam da su u pitanju napadači koji imaju veze sa ljudima koji su u martu napali mog partnera i protiv kojih se vodi krivičan postupak”, objašnjava Stričević.
Naglašava da je i ovaj slučaj prijavio policiji i da se nada brzoj reakciji.

“Već neko vreme izvesni ljudi iz mog kraja planiraju da proteraju mene i mog partnera. Siguran sam da je i ovaj napad zločin iz mržnje. Ja sam to što jesam i živim tu gde živim, nemam nameru da se selim i očekujem od države da nas zaštiti i poštuje sopstvene zakone”, poručio je Stričević.

Poruke da su pripadnici LGBT populacije građani drugog reda, te da nisu vredni poštovanja, da šire HIV, te da se ne uklapaju u svete planove crkve, glavni su razlozi što su upravo pripadnici ove populacije često mete nasilja. Društveno   neprihvatanje i ignorisanje drugačijeg životnog stila od heteroseksualnog je jedna stvar, ali kada homofobi pozvone na vrata jasno nam je da se radi o mnogo ozbiljnijem problemu nego što je ovaj.