U kakvoj su vezi Bruno Subiotto i moj mačak Momčilo

Izvor: www.delo.si

Sa Brunom sam se tokom snimanja dosta družio i bio fasciniran njegovom mekoćom i plemenitošću, kakvu viđamo kod pesnika i ostalih anđeoskih bića. Bruno nije mogao ni mrava da zgazi a opet putem roka izražavao je revolt. Moja jedina misao bila je o tome koliko je šifrirana njegova poruka, može li njegov glas dopreti – ne samo do ljudskih srca – već i do racionalne artikulacije i konkretizacije. Drugim rečima, trudio sam se naći Brunovo mesto u svetu kome ne pripada. Bruno je bio kao paperjasti oblak koga nežni maestral nosi preko našeg – a njemu tuđeg – sveta

Raste iz groba

mog mačka Momčila

hajdučka trava

Juče me je prenerazila vest o smrti rokera Bruna Subiotta (1966-2016). U mom kratkom filmu Ti si jedini gazda ove kuće, Bruno je igrao Zijada, kućnog pijanicu i nasilnika, koga ubija žena, žrtva njegovog nasilja. Bruna nije moguće zamisliti kao nasilnika i baš zato sam ga uzeo za tu ulogu. Film je inače u Sloveniji potpuno prećutan i sabotiran, iako ga je zahvaljujući spletu okolnosti finansirao Filmski sklad Republike Slovenije, a sem slavnog Bruna, rokera Brorghesije i brojnih drugih slovenačkih i hrvatskih grupa, glavnu ulogu igra odlična Iva Babić i još i legenda Tolmina – Walter Dragosavljević Rutar. Film je sabotiran zato što je režiser bio nezakonito izbrisan iz knjiga stalnog boravka (“izbrisani”), pa pošto je ta desničarska politika uništavanja Jugoslovena u temelju Republike Slovenije (valjda kao Srebrenica u temelju Republike Srpske) onda su morali da brišu i moje filmove, pa to nije jedini moj film koga u Sloveniji nije moguće videti, spisak je poduži, uključujući i par celovečernjih filmova. Post komunistička cenzura (“demokratska”) znači postoji, ali se o njoj ne govori a trubi se na sve strane kako je Tito cenzurisao filmove. Elem, “Gazda” je bio u zvaničnom programu festivala u Monpeljeju, pored sabotiranja Filmskog sklada (tokom jednogodišnjeg festivalskog života više od 6 meseci nije bio poslan ni na koji festival jer su “zaboravili” – zvanično objašnjenje odgovorne službenice FS), i tamo privukao  pažnju onog dela publike koji se bavio ženskim pravima i porodičnim nasiljem.

Sa Brunom sam se tokom snimanja dosta družio i bio fasciniran njegovom mekoćom i  plemenitošću, kakvu viđamo kod pesnika i ostalih anđeoskih bića. Bruno nije mogao ni mrava da zgazi a opet putem roka izražavao je revolt. Moja jedina misao bila je o tome koliko je šifrirana njegova poruka, može li njegov glas dopreti – ne samo do ljudskih srca – već i do racionalne artikulacije i konkretizacije. Drugim rečima, trudio sam se naći Brunovo mesto u svetu kome ne pripada. Bruno je bio kao paperjasti oblak koga nežni maestral nosi preko našeg – a njemu tuđeg – sveta. Razmišljam, da je Brunu možda trebao mačak Momčilo, vragolasto biće koje je meni spasilo život svojim šestogodišnjim prijateljstvom kada toga prijateljstva nisam mogao dobiti od ljudi. Da, Bruno, morao si svojoj istrijanskoj duši dodati nekakvog mačka, razbojnika, kakav je bio moj verni Momčilo. Možda bi onda poživeo duže R.I.P…

Specijalno za Bruna, odlučio sam film “Ti si jedini gazda ove kuće” postaviti na YouTube. Ovo je internetna premijera.