Eto zašto volim smrt

Izvor: wallpaperswa.com

Vojislav Despotov je rođen u Zrenjaninu 1950. godine. Umro je 2000. godine. Objavio knjige pesama: Prvo tj. pesmina slika reči (1972), Trening poezije (1977), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi ( 1989), Veseli pakao evropoezije (1990), Neočekivan čovek, esej u stihovima (1991), Deset deka duše (1994). Pisao je i romane, eseje. Objavio je više od dvadeset radio-drama, kao i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost Hey Joe

Kad se za potrebe niže matematike 

saberu razni oblici smrti, 

kad umiranje podivlja kao najubedljivija lekcija 

iz organske hemije, 

kad to crkavanje, maskirano u vodoinstalatera, 

kucne na kućna vrata kuc-kuc, 

u stavu italijanskog brigadnog generala, 

kad se, na kraju krajeva, 

otkrije da je smrt sastavljena 

od magnetnih čestica koje na vrhu noža 

igraju argentinski tango, 

i kad, nakon kraja krajeva, još i uđe u telo, 

šamarajući mu unutrašnjost zbog spoljašnje 

nevaljalosti, 

i još kad ostavi plitak trag 

u nekoj barici na amsterdamskom groblju, 

smrt je slaba, kažem ti, smrt je slaba 

i ništa drugo nego slaba za nas, 

možda samo za nas, 

eto zašto volim smrt.