Crveni Kmeri u e-novinama

Photo: mc.rs

U tom smislu E-novine bile su korisne jer su nam belodano svedočile kako bi izgledala vlast radikalne i primitivne verzije „druge Srbije“ nad srpskim društvom. Ona bi se sastojala od zabrana, odstranjivanja iz javnosti, proterivanja iz institucija, ideološke isključivosti i drugih oblika nasilja jednog totalitarnog i ekstremističkog mišljenja protiv sunarodnika i sopstvene zemlje. Jer, kao što kaže Petar Luković, E-novine „imaju principe koji su potpuno u neskladu s novinarstvom – pre svega, ne postoji objektivno novinarstvo, ne postoji druga strana, nikakve nas činjenice iz njihovog profašističkog repertoara ne interesuju (…) – toga nema kod nas“! Za E-novine postojala je jedna istina, i ko god tu „istinu“ nije zastupao, nije imao prava na medijsko, niti na bilo koje drugo postojanje. Baš zato što se sa E-novinama znalo na čemu ste – medijski, ideološki i politički – smatram da njihov nestanak iz medijskog polja, ukoliko se stvarno dogodi, ne može biti dobra vest za svakog inteligentnog zastupnika demokratije i suvereniteta u današnjoj Srbiji. E-novine su, naime, svojim radikalizmom i fanatizmom, i svojim polpotovskim pretnjama srpskom društvu, pokazivale kakva bi bila Srbija ako bi, kojom nesrećom, dopala u šake doslednim i ekstremnim drugosrbijancima. Čitaocu se tu sve rasprostiralo jasno – od antisrpske politike, preko antisrpske ekonomije, do antisrpske kulture.

Čovek koji je učinio sve što je u njegovoj moći da njegovim sugrađanima i sunarodnicima bude što gore u životu, za šta je uzimao pare iz budžeta, tj. od tih istih građana na čijoj propasti radi, proziva e-novine za odsustvo patriotizma, kao i za zalaganje za pokojni zakon o lustraciji, zanimljiv fenomen, Fond strateške kulture, 19. jul