Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (16)

Dvostruki udar na Aleksandra Vučića

Između tabloidnih spletki i „prijateljskih“ intriga

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Iznad prljavih tabloidnih igara: Aleksandar Vučić, premijer Srbije
Iznad prljavih tabloidnih igara: Aleksandar Vučić, premijer Srbije
Photo: kurir-info.rs

Poslednji, potpuno neuverljivi, pokušaj kriminalizacije predsednika Vlade Srbije od strane perjanica tabloidno-mafijaške domaće medijske scene, predstavljao je kulminaciju višegodišnje otrovne kampanje protiv Aleksandra Vučića i njegove politike, koja je otpočela onog trenutka kada je domaćim kriminalno-tajkunskim krugovima postalo jasno da se aktuelni premijer ne šali i da je zaista čvrsto rešen da srpsko društvo postavi na zdrave temelje. I dok je „Kurir“, sasvim očekivano i predvidljivo, postao samo još jedan u nizu fabrikanata lažnih afera usmerenih protiv aktuelnih vlasti u Srbiji, sa naizgled druge strane medijsko-interesnog spektra usledila je mobilizacija i sveopšta medijska ofaniziva navodnih branitelja i prijatelja srpskog premijera, koji su se ovih dana iz petnih žila upirali kako bi najpre samog Vučića ubedili da mu o glavi rade zapadne države, a potom ga izložili dodatnom medijskom pritisku kako bi doneo iracionalne odluke o prekidu evropskih integracija i spoljnopolitičkom zaokretu ka Putinovoj Rusiji. Ogoljeno do krajnjih konsekvenci, kao najlogičniji izlaz iz aferaških zamki koje su mu priredili mrski neprijatelji, „prijatelji“ su Vučića pozvali, ni manje ni više već da počini političko samoubistvo što bi se izvesno dogodilo ukoliko bi on krenuo putem ka paklu, koji su mu lažni prijatelji popločili „dobrim namerama“

Hiperprodukcija lažnih afera u kojima su vlada, njen predsednik i njegovi najbliži saradnici bili izloženi najbesmislenijim optužbama, počev od onih za odgovornost za prirodne nepogode i poplave pa sve do izmišljenih tvrdnji o cenzuri koju vlast navodno sprovodi u domaćim medijima i prisluškivanju bezidejnih opozicionih lidera, svoj vrhunac je dostigla u pokušajima pomahnitalog mafijaškog tabloida "Kurir“ da Aleksandra Vučića uvuče u blato kriminalno-reketaških spletki koje su još od samog osnivanja bile specijalnost tog opskurnog tabloida. Kako bi se razumeo i iz pravog ugla sagledao fenomen tabloida "Kurir" i njegovog virtuelnog imaginarijuma satkanog od laži i prevara, treba se prisetiti perioda kada je taj list nastao i načina na koji se to dogodilo.

Suicidne sugestije iz mraka: Željko Cvijanović, glasnogovrnik političkog podzemlja 
Izvor: web-tribune.com

Kao što je dobro poznato, to se dogodilo u jeku akcije "Sablja" kada su sa domaće medijske scene eliminisani listovi koji su direktno bili povezani sa "zemunskim klanom", zbog čega je u medijskom prostoru nastala praznina koju je, zarad zaštite određenih kriminalnih interesa, hitno trebalo popuniti. Kako bi obezbedile nedostajuću platformu za kasniji obračun sa preživelim Đinđićevim saradnicima i planirano preuzimanje Demokratske stranke od strane Borisa Tadića kao održivije alternative potrošenom DSS-u Vojislava Koštunice, voljom i pod zaštitom odmetnutih struktura domaćih tajnih službi formiran je jedan od najstrašnijih tabloidnih monstruma koji je ikada viđen na, ionako prilično zagađenom, medijskom tržištu Srbije. Od svojih prvih koraka, pa sve do današnjih dana, "Kurir" je bio i ostao pod ekskluzivnom kontrolom odmetnutih struktura domaćih tajnih službi koje su u sprezi sa kriminalno-tajkunskim podzemljem, pojedinim političkim strukturama i medijima za specijalne operacije, upravljale tranzicionim procesima u zemlji.

Najveći problem za pomenute mračne centre moći nastao je iznenadnim političkim uzletom Aleksandra Vučića i njegove, često potcenjivane, čvrste rešenosti da srpsko društvo modernizuje po uzoru na napredne zapadne zemlje, pre svega Nemačku. I dok se u početku njegova politička agenda možda i mogla doživljavati kao samo još jedna u nizu ispraznih populističkih priča čiji je rok trajanja sveden na jeftinu predizbornu kupovinu glasova, pravi problem je nastao kada je ta politika počela da daje ireverzibilne rezultate. Koliko je stvar otišla predaleko, postalo je očigledno kada je egzaktno utvrđeno da se kao višak u budžetu Srbije pojavila jedna milijarda evra, što je direktni ekvivalent onome što su kriminalno-tajkunski krugovi izgubili uvođenjem sivih ekonomskih tokova u zakonom predviđene okvire i sprečavanjem nekontrolisanog oticanja novca iz državnog budžeta kroz različite koruptivne poslove sa državom. Jačanje države i njenih institucija direktno je pogodilo finansijske interese onih koji su u uslovima slabe države i kontrolisanog haosa decenijama unazad ostvarivali ogroman ekstraprofit. Upravo u tom spletu interesa treba tražiti i ključne motive i uzroke najnovijih napada na Aleksandra Vučića i njegov kabinet, kao reprezente svega onoga što trenutno ugrožava interese organizovanog kriminala i tajkuna povezanih sa odmetnutim državnim strukturama.

Dronovi iz službene kuhinje: Čedomir Antić, Miroslav Lazanski i Emir Kusturica, prvi glasovi Putinovog hora u Srbiji
Combo: e-novine

Kortisteći situaciju nastalu udarom medijsko-političkog podzemlja na autoritet premijera i politike koju on promoviše, a po svemu sudeći i u direktnoj koordinaciji sa tim napadima, na naizgled drugoj strani imaginarnog fronta, formirala se grupacija onih koji su sebi dali u zadatak da premijera Vučića zaštite, ne od besmislenih optužbi nastalih u kuhinji domaćih službi, a čiji je "Kurir" samo puki isporučilac, već od projektovanih neprijatelja koji su ekspresno pronađeni u sveopštoj zapadnoj zaveri čiji je navodni cilj rušenje srpske vlade i destabilizacija prilika u Srbiji.

Tako smo ovih dana prisustvovali javnom defileu raznoraznih teoretičara zavera, antizapadnih ekstremista i proruskih fanatika koji su, navodno braneći premijera od onih koji ga ruše u klizećem državnom udaru, zapravo sve vreme Vučića branili od politike koju on sam vodi! Taj, iz jednog centra dobro koordinisani hor, iskoristio je priliku koja mu se ukazala da Vučića suoči sa otvorenim pritiscima i zahtevima da Srbija napusti politiku evropskih integracija i okrene se potpuno iracionalnoj politici jačanja veza sa Putinovom Rusijom. Da Ivicu Dačića i Zoranu Mihajlović u Vučićevoj vladi zemene Vojislav Šešelj i Sanda Rašković Ivić! Pri tome, u taboru samozvanih zaštitnika premijera našli se sve sami protivnici njegove politike koji su, pod plaštom borbe protiv "zajedničkog zapadnog neprijatelja", providno pokušali da ga žednog prevedu preko vode i gurnu u ruski zagrljaj što bi neminovno predstavljalo političko samoubistvo za samog Vučića i geostratešku katastrofu za državu koju on predvodi!

Proruski fanatik: Dragomir Anđelković, zadrti staljinista
Photo: youtube.com/screenshot

Tako smo se našli u paradoksalnoj situaciji da premijera Vučića, od pokušaja njegove političke, a po svemu sudeći i fizičke eliminacije, na kojoj predano rade mafijaške strukture koje su za samo godinu dana izgubile preko milijardu evra svojih ilegalnih prihoda, lažni prijatelji pokušavaju da odbrane tako što mu savetuju da donese nemoguće i nesprovodive odluke i time počini sopstveni politički suicid!

Iako je više nego jasno, a na to su i e-novine do sada više puta upozoravale, da je vlada izložena stalnim napadima i kriminalnim interesima inspirisanoj hajci koju podstiču tajkuni, odmetnuti delovi tajnih službi, medijska mafija i ideološki protivnici aktuelne vlade i njenog predsednika, podjednako opasna po njega i politiku koju on zastupa jeste okolnost da ga u javnom prostoru brane takvi kontroverzni likovi kakvi su, uz par časnih izuzetaka, proteklog vikenda defilovali u vanrednim televizijskim programima. S obzirom na efekte koje proizvode, ali i identičnih interesa koji stoje u pozadini kako delovanja onih koji napadaju Vučića, tako i onih koji ga navodno brane, sva je prilika da prisustvujemo operaciji "Dron 2" koja neodoljivo podseća na ono što se dešavalo pre nešto više od godinu dana povodom fudbalske utakmice Srbija-Albanija i Vučićevog istorijskog susreta sa albanskim premijerom Edijem Ramom kao ključnim događajem u započetom procesu stabilizacije prilika na Zapadnom Balkanu.

Partnerstvo koje mnogi ne mogu da mu oproste: Angela Merkel i Aleksandar Vučić, utemeljivači evropskog puta Srbije
Photo: Tanja Valič/TANJUG

Na ovaj zaključak navodi i specifičan momenat u kome su se poslednji događaji odigrali, a koji su obeleženi izostankom rezultata koje su neki antizapadni krugovi u zemlji priželjkivali tokom Vučićeve posete Moskvi, potom više nego uspešnom posetom generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga Beogradu, sve izvesnijim ulaskom Crne Gore u NATO i, naposletku, podrškom koju je Nemačka dala otvaranju pregovaračkih poglavlja sa Srbijom sa posebnim naglaskom na zaslugama samog Aleksandra Vučića i njegove politike regionalnog pomirenja koja predstavlja kamen temeljac evropskih integracija Srbije. Poseban doprinos ovom pozitivnom ishodu dala je i Vučićeva poseta Potočarima, izostanak podrške referendumu koji je Milorad Dodik najavljivao u Republici Srpskoj i sve češćim kontaktima i čvršćim vezama zvaničnog Beograda sa federalnim vlastima u Sarajevu.

U takvim okolnostima, u kojima je više nego očigledno postalo da je, ponajviše Vučićevom zaslugom, Srbija napokon postala kredibilni partner u održavanju regionalne stabilnosti, kao potpuni nosens zvuče potpuno neargumentovane optužbe da iza napada na srpskog premijera stoje zapadne zemlje. Sve činjenice, međutim, ukazuju na sasvim suprotno poreklo poslednjih napada. Zapadne zemlje su, pored Vučićeve vlade, izgleda jedini politički faktor zainteresovan za stabilizaciju u regionu Zapadnog Balkana. O tome uostalom slikovito govori i podatak koji je nedavno, u jednom od vanrednih izdanja "Teške reči", izneo ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je pročitao spisak od petnaestak stranih investitora koji su u poslednjih godinu dana došli u Srbiju, od kojih su gotovo svi iz zapadnih zemalja, a nijedan iz Rusije! Ti podaci, zajedno sa nespornim rezultatima fiskalne konsolidacije i uštedama u budžetu, gotovo egzaktno ukazuju da stvarni interes za destabilizaciju prilika u Srbiji imaju jedino kriminalno-tajkunski krugovi unutar zemlje i da u njima treba tražiti inicijatore poslednjih dešavanja. Svoje geopolitičke interese za destabilizacijom Balkanskog poluostrva ima i Rusija koja pod vođstvom Vladimira Putina već neko vreme u nestabilnim regionima vidi svoju najbolju šansu za eventualno proširenje svog uticaja, a takva područja neretko se koriste i kao puka moneta za potkusurivanje u globalnoj geostrateškoj partiji Rusije sa Zapadom.

U čekaonici za proputinovsku vladu u Beogradu: Đorđe Vukadinović, Sanda Rašković Ivić i Boško Obradović, baštinici pustih snova
Izvor: TANJUG

Posmatrajući složenu igru i konstelaciju različitih spoljašnjih i unutrašnjih interesa u regionu Zapadnog Balkana i Srbiji kao njegovom veoma važnom delu, postaje očigledno da je u Srbiji u toku igra dirigovane hajke na vuka dok lisica krade meso! Dakle, na delu su povici na zapadne zemlje koje realno nemaju interesa da destabilizuju Vučićevu vladu (o čemu svedoči i rastući priliv njihovih investicija u Srbiju), dok odmetnute domaće službe zajedno sa organizovanim kriminalom, tajkunima, „Kurirom“, Miškovićem i njegovim lobističkim grupama, koordinisano ruše demokratski izabranu vlast pokušavajući da destabilizuju zemlju iznutra. Njima treba dodati i takozvanu rusku kolonu koja uprkos ideološkim razlikama, neslaganjem sa njegovom politikom i potpuno suprotnim interesima svojih finansijera i nalogodavaca, navodno podržava Vučića, sabijajući ga u politički ćorsokak vezivanja za sve izvesniju fatalnu sudbinu Putinove Rusije. U postojećoj konstelaciji interesa i podeli poslova prvoj grupi Vučićevih protivnika dopalo je da pokušaju da prilike u Srbiji destabilizuju produkcijom lažnih afera, dok je drugoj grupi ideoloških protivnika, uvijenih u maske lažnih prijatelja, dopalo da napadnutom premijeru "pomognu" otvorenim pritiskom u smeru donošenja samoubilačkih odluka!

Večiti kurir: Aleksandar Rodić, medijski isporučilac političko-mafijaških paketa
Photo: TANJUG

Ono što je, ipak, najvažnije u ovoj priči i što uliva bar zračak nade da situacija u Srbiji nije beznadežno otišla u pogrešnom smeru, jeste okolnost da je Vučić u međuvremenu, a posebno u prethodnih godinu dana od kada mu je bila podmetnuta afera "Dron", dovoljno politički sazreo da te podmukle obaveštajno-petparačke igre kod njega sve manje imaju prođu. Zahvaljujući sopstvenom političkom sazrevanju, on je mnogo više od ljudi u svom okruženju postao svestan činjenice da je nastavak politike regionalnog pomirenja i evropskih integracija ne samo jedini garant napretka Srbije, već i najvažniji preduslov njenog opstanka u složenoj geopolitičkoj jednačini savremenog sveta. Saznanje da ne postoji put povratka na staro, garant je da će Vučić politički racionalno odmeriti šta mu je činiti u postojećoj situaciji i da će u skladu sa ciljevima koje je zacrtao, ali i jasnom kalkulacijom odnosa između izazova sa kojima se suočava i ograničenih resursa koji mu za njihovo prevazilaženje stoje na raspolaganju, na kraju uspeti da pronađe optimalni put za nastavak jedine moguće politike u koju je pre nekoliko godina vizionarski investirao svoj celokupni politički kredibilitet.

star
Oceni
2.62
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi