Enrike Penja Njeto novi predsednik Meksika

PHOTO/EPA:STR

Pobednik predsedničkih izbora u Meksiku je kandidat Revolucionarne institucionalne partije Enrike Penja Njeto, preliminarni su rezultati izbora, koje je u ponedeljak objavio meksički federalni institut za nadgledanje izbora

Prema rezultatima, Njeto je na izborima koji su održani u nedelju, osvojio 38 odsto glasova, bivši gradonačelnik Meksika, Andres Manuel Lopes Obrador 31 odsto, a za Džozefinu Vaskez Mota, kandidatkinju vladajuće konzervativne Partije nacionalne akcije odlazećeg predsednika Felipea Kalderona glasalo je 25 odsto meksičkih glasača.

Pobeda Njeta otvara put njegovoj Revolucionarnoj institucionalnoj partiji, koja je više od 70 godina bila na vlasti, od 1929. do 2000.

Enrique Penja Njeto je obećao da će vratiti sigurnost u gradove opustošene sukobima narko kartela, ostvariti rast od poreznih prihoda i liberalizovati tržište rada. U prošlosti su tu stranku često povezivali sa narko kartelima.

"Neće biti pakta ili primirja sa organizovanim kriminalom", rekao je Penja Njeto koji predstavlja "novo lice" PRI-ja. Glavni opozicioni kandidati su kritikovali državni rat protiv kartela odlazećeg predsednika Felipea Kalderona politiku ističući da je od 2006. godine u tom ratu poginulo čak 55 hiljada ljudi.

Penja Njeto planira takođe da reformira državnu naftnu kompaniju Pemex i da je otvori za strana ulaganja. Gotovo polovina stanovnika u Meksiku živi u siromaštvu zbog čega su ekonomske teme dominirale u kampanji. Iako je nezaposlenost niskih 4,5 odsto, ljude muči velika razlika između bogatih i siromašnih.

Andres Manuel Lopes Obrador, kandidat koalicije tri leve partije, koji je bio gradonačelnik Meksika između 2000. i 2005. godine i neuspešni predsednički kandidat 2006. izjavio je da će sačekati definitivne rezultate izbora, i da će potom "odgovorno" postupiti, navodi agencija Associated Press. Pošto je on 2006. godine izgubio izbore, u znak protesta je na ulice Meksika izašlo stotine hiljada ljudi.

Meksikanci su na nedeljnim izborima birali i 500 poslanika, 128 senatora, šest državnih guvernera i lokalne vlade.

Izabrani predsednik preuzima dužnost 1. decembra.