Vrhovni sud podržao Obamin zakon o zdravstvu

Photo: EPA/Ron Sachs

Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava podržao je u četvrtak reformski zakon o zdravstvenom osiguranju predsednika Baraka Obame, mada je ipak uneo neka ograničenja oko pomoći najsiromašnijima

Glavni deo ovog reformskog zakona, a to je obaveza da svaki Amerikanac ima zdravstveno osiguranje, je principijelno odobren na Vrhovnom sudu, što znači pobedu za demokratskog predsednika koga u novembru čekaju izbori za novi četvorogodišnji mandat. Analitičari tvrde da je u pitanju sudska odluka veka koja bi mogla uticati na predsedničke izbore.

Ispitivanje ustavnosti ovog zakona zatražilo je više od pola američkih država, jedna organizacija malih preduzetnika, četiri pojedinca i vlada.

Protivnici zakona zahtevali su da se obaveza o zdravstveno osiguranju proglasi neustavnom i da se ceo zakon odbaci. Oni smatraju da je zakon kršenje slobode pojedinaca i da znatno proširuje ovlasti savezne vlade nad državama.

Na kraju oštre debate širom zemlje i više kontradiktornih pravnih odluka Vrhovni sud odlučio je da zadrži najkontroverzniju odredbu ovog zakona, odnosno da postaje obavezno za sve Amerikance da imaju neki oblik zdravstvenog osiguranja do 2014. ili će plaćati kazne.

Konzervativni predsednik vrhovnog suda Džon Robers dao je presudni glas i pridružio se četvorici progresivnih sudija u odobravanju ovog zakona.

Vrhovni sud čijih je devet sudija inače većinom konzervativno nastrojeno je ovom odlukom podržao demokratsku vladu Baraka Obame koja je tražila da se tekst zakona proglasi ustavnim.

Protivnici zakona na čelu sa 26 većinski republikanskih država SAD tražili su da se proglasi neustavnom obaveza pojedinaca da imaju zdravstveno osiguranje, i tražili su da se zakon u celini poništi pošto bez te odredbe ne može da opstane. Oni smatraju da ovakav zakon predstavlja kršenje pojedinačnih prava i širenje ovlašćenja savezne vlade na uštrb prava pojedinih država.

Sud je međutim ograničio jednu drugu odredbu zakona da se proširi pokriće zdravstvenog osiguranja na 16 miliona najsiromašnijih Amerikanaca čemu se suprotstavilo 26 konzervativnih država.

Odluka suda dolazi samo nekoliko meseci pre američkih izbora, a republikanci su odmah izjavili da će pokrenuti postupak da se povuče zakon.

Govoreći nakon objavljivanja vesto o odluci Vrhovnog suda, republikanski predsednički kandidat Mit Romni je izjavio da je zakon o zdravstvenom osiguranju "bio loš juče i da je loš danas". On smatra da je "Obamacare", povećanje poreza koje će biti dodato nacionalnom dugu, "ubica radnih mesta" i rekao da će to staviti federalnu vladu između vas i vašeg doktora. 

Prema zakonu, većina Amerikanaca će imati zdravstvenu zaštitu čime će osiguranje dobiti i trenutno 32 miliona neosiguranih Amerikanaca. Tim zakonom se osiguravajućim kompanijama zabranjuje da uskrate osiguranje zbog zdravstvenog stanja klijenta. Procenjuje se da bi troškovi reforme mogli biti 940 milijardi dolara u narednoj deceniji.

Sjedinjene Države su jedina razvijena zemlja koja nema jedinstveni sistem zdravstvene zaštite. Čak 50 miliona Amerikanaca uopšte nema osiguranje, dok su mnogi nezadovoljni funkcionisanjem sistema zdravstva. Obama planira da obezbedi zdravstveno osiguranje za sve Amerikance, da obori cene i ojača samu ekonomiju time što će stati na put neumerenim troškovima.