Trijumf desnice na izborima u Grčkoj

PHOTO/EPA:STR

Konzervativna Nova demokratija (ND) vodi posle prebrojanih 60 odsto glasova sa nedeljnih poslaničkih izbora u Grčkoj sa 30,1 odsto, druga je koalicija levice Siriza sa 26,5 odsto, a treći socijalistički PASOK, sa 12,6 odsto glasova, saopštila je Centralna izborna komisija

Po poslednjim rezultatima samo su dve prvoplasirane stranke na nedeljnim izborima popravile rezultat u odnosu na prethodne, takođe prevremene, poslaničke izbore, održane 6. maja. Posle njih nije mogla biti uspostavljena poslanička većina zbog čega su izbori ponovljeni.

Ostale stranke koje po dosadašnjim rezultatima ulaze u Skupštinu Grčke (cenzus je tri odsto) su izgubile nešto glasova u odnosu na prethodne izbore 6. maja. To su: Nezavisni Grci (desnica) sa 7,44 odsto, neonacistička Hrisi Avgi (Zlatna zora) sa 6,97 odsto, Demokratska levica sa 6,03 odsto i Komunistička partija Grčke (KKE) sa 4,44 odsto.

Po prvoj zvaničnoj proceni raspodele poslaničkih mesta proizlazi da će u Skupštini koju čini 300 poslanika, ND imati 130, Siriza 70, PASOK 33, Nezavisni Grci 20, Hrisi Avgi 18, Demokratska levica 16 i KPG 12 mandata.

Vođa prvoplasirane ND Andonis Samaras je u nedelju uveče u prvom obraćanju posle izbora pozvao sve stranke "koje su za opstanak Grčke u zoni evra" da se "u ovom kritičnom času" okupe u "vladi nacionalnog spasa". Ta formulacija gotovo automatski isključuje Sirizu jer ona zahteva otkazivanje sporazuma sa stranim poveriocima, što oni tumače kao "samoisključivanje" Grčke iz zone evra i njen povratak na drahmu.

"Narod Grčke je glasao danas za ostanak na evropskom kursu i u evrozoni. Neće više biti avantura, mesto Grčke u Evropi neće biti stavljeno pod sumnju. Žrtva grčkog naroda će zemlji doneti prosperitet" obećao je on. Samaras je takođe rekao da će Grčka "ispuniti svoje obaveze".

Predsednik Sirize Aleksis Cipras je u nedelju uveče, međutim, već rekao grčkim medijima da ne želi ni da pokuša da formira vladu, ako u tome ne uspe prvoplasirana Nova demokratija. Cipras je čestitao Samarasu na pobedi i izjavio da je on osvojio pravo da prvi formira vladu. On je međutim odbacio veliki koaliciju, rekavši da  Siriza "neće žrtvovati svoje pozicije" protivljenja programu štednje.

Ukoliko se potvrde rezultati sa parlamentarnih izbora Nova demokratija može formirati većinsku koaliciju sa socijalističkim Pasokom, iskoristivši pravilo da vodećoj partiji pripada dodatnih 50 mesta u parlamentu sa 300 poslanika. Međutim, lider PASOK-a Evangelos Venizelos rekao je da bi bilo najbolje da novu vladu formiraju predstavnici četiri partije koje su dobile najviše glasova na izborima, takva grupacija imala bi većinu sa 240 od 300 glasova. Venizelos smatra da bi u ovom presudnom trenutku za Grčku trebalo formirati vladu narodnog jedinstva.

U tom slučaju, može nastati "velika koalicija" koju bi činile dve tradicionalne stranke - Nova demokratija i PASOK, i Demokratska levica, sa ukupno 181 poslanikom, koje se zalažu za ostanak u zoni evra, uz pregovore sa poveriocima o merama za stimulisanje privrednog razvoja koje bi omogućile Grčkoj da lakše vrati veliki državni dug.

Međutim, pregovori o koaliciji neće biti laki. Nakon prvih, neuspelih izbora pre šest meseci, sve glavne partije su pokušale ali nisu uspele da formiraju koalicionu vladu.

Po Ustavu, predsednik Republike Karolos Papuljas će u ponedeljak u podne vođi prvoplasirane stranke Samarasu (ND) dati mandat da formira poslaničku većinu i novu vladu, za šta će on imati tri dana.

Međutim, vođa PASOK-a Venizelos je u nedelju uveče pozvao predsednika, takođe socijalistu, Papuljasa da smesta pređe na drugu predviđenu fazu - sastanak sa šefovima stranaka koje su ušle u Skupštinu, radi formiranja "široke koalicione vlade", odnosno "velike koalicije".

Glasanja u Grčkoj je sa velikom pažnjom praćeno širom sveta usled strahova da bi izlazak Grčke iz zone evra moga da produbi krizu u drugim članicama evrozone i izazove ozbiljne potrese u globalnoj ekonomiji.

Grčka je bila primorana da se obaveže na oštre mere štednje u zamenu za paket finansijske pomoći vredan 110 milijardi evra u 2010. i prošle godine od 130 milijardi evra. Istraživanja sugerišu da Grci žele da se oslobode sporazuma sa stranim poveriocima i striktnih uslova koji ih prate ali da žele da ostanu u zoni evra. Međutim, brojni evropski lideri su upozorili da to nije moguće.