ACTA pred Evropskim sudom pravde

PHOTO\EPA:STR

Evropska unija je u sredu blokirala ratifikaciju Međunarodog sporazuma o sprečavanju falsifikovanju (ACTA) i dokument predala Evropskom sudu pravde sa ciljem utvrđivanja mogućih kršenja građanskih prava

Evropska komisija je odlučila u sredu da zatraži mišljenje najvišeg evropskog suda “kako bi se utvrdilo da li je sporazum ACTA ili njegova implementacija u skladu sa temeljnim pravima i slobodama Evropske unije, kao što su sloboda izražavanja, informisanja i zaštite podataka”.

Kao najviša sudska instanca Evropske unije zadatak Evropskog suda pravde je, između ostalog, da osigura usklađenost nacionalnih i evropskih zakona kao i međunarodnih sporazuma u kojima učestvuje EU. Presude ovog suda obavezujuće su za sve države članice Evropske unije, kao i za Hrvatsku. Ukoliko Evropski sud pravde odluči da ACTA nije u skladu s pravima i slobodama koje Evropska unija u osnivačkim ugovorima garantuje svojim građanima, ACTA će biti zaustavljena.

Evropski komesar Karel de Guč izjavio je da deli zabrinutost velikog dela evropske javnosti u vezi pretnji osnovnim ljudskim slobodama, posebno slobodnom internetu.

“Rasprava o ovom sporazumu mora biti bazirana na činjenicama a ne dezinformacijama i glasinama koje dominiraju društvenim mrežama i blogovima”, rekao je Karel de Guč. “Evropska unija neće ratifikovati sporazum sve dok sud ne donese svoju odluku”, dodao je De Guč. On je međutim izjavio da je svrha kontroverznog sporazuma "zaštita kreativne ekonomije".  

“ACTA ima cilj da povisi globalne standarde na polju zaštite intelektualne svojine”, rekao je De Guč, dodajući da će sporazum “pomoći u stvaranju novih radnih mesta u vrednosti od 200 milijardi evra izgubljenih zbog piraterije i falsifikovanja”.

ACTA se međutim suočava sa jakim otporima unutar Evropske unije. Vivijen Reding, komesarka za pravdu, osnovna prava i  državljanstvo, iskoristila je Twitter kako bi istakla svoje protivljenje sporazumu.

“Za mene, blokiranje interneta nikada nije bila opcija”, napisala je ona. “Moramo pronaći novi, moderniji i efikasniji način da zaštitimo umetnike, stvaraoce u Evropi koji uzima u obzir tehnološki razvoj i slobodu interneta”.   

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc takođe je kritikovao je kontroverzni trgovinski sporazum protiv piraterije i ocenio da dokument nije dobar u sadašnjem obliku. Šulc je rekao da dokument na neadekvatan način tretira ravnotežu između autorskih prava i individualnih prava korisnika interneta.

Iako su 22 evropske zemlje na brzinu potpisale sporazum ACTA pod pokroviteljstvom američko-japanskog lobija u Tokiju pre nekoliko meseci, njegova ratifikacija ne teče tako glatko. ACTA se suočava sa oštrom opozicijom Evropljana koji taj sporazum vide kao izrazito antidemokratski. Građani u preko 200 evropskih gradova su 11. februara učestvovali u sinhronizovanom protestu tvrdeći da ACTA krši njihova građanska prava.

Iako je deklarativni cilj vlasti zaštita intelektualne svojine i autorskih prava, aktivisti za odbranu ljudskih prava smatraju da je to samo izgovor za one na vlasti da ostvare još veću kontrolu nad medijima. Oni smatraju da ACTA krši osnovno ljudsko pravo na slobodno izražavanje i omogućava cenzorima kontrolu ličnih podataka i privatne komunikacije.

Nedugo nakon potpisivanja sporazuma, nekoliko lidera EU je uputilo izvinjenje građanima zbog toga što nisu pažljivije proučili sporazum pre njegovog potpisivanja. Nekoliko evropskih zemalja, uključujući Poljsku, Bugarsku i Sloveniju, je povuko podršku kontroverznom sporazumu.