Belgijski ministar za amnestiju kolaboracionista

Photo: ww2army.com

Jevrejski lovci na naciste su zatražili momentalu smenu belgijskog ministra pravde nakon što je on podržao amnestiju za hiljade saradnika nacističkih okupatora tokom Drugog svetskog rata.

Štefan de Klerk, flamanski hrišćanski-demokrata podelio je dodatno Belgiju, gde više od godinu dana traje ozbiljna politička kriza, tako što je dao blanko amnestiju za 56.000 Belgijanaca koji su nakon rata bili osuđeni za kolaboraciju sa nacistima.   

“Moža bi mogli da zaboravimo, jer je to prošlost. U jednom trenutku neko će odrasti i poželeti da govori o tome, možda ipak da zaboravi, jer to je prošlost”, rekao je on za vikend.

Centar Simon Vizental je tim povodom poslao pismo belgijskom premijeru Ivesu Letermeu, optužujući ministra za “izdaju i falsifikovanje istorije" dodajući da jei on svojim istupom pokazao "prezir prema samom konceptu pravde”.  Oko 25.000 belgijskih Jevreja je deportovano od Aušvica do vojnih baraka u Mehelenu, koji se nalazi severno od Brisela, nakon što su bili opkoljeni od strane vlasti koje su sa entuzijazmom sarađivale sa nacistima uprkos jakom otporu u belgijskom narodu.

Samo je 1.207 njih je preživelo a belgijski sud je 2007. uputio izvinjenje u ime države Belgije zbog “ kolaboracije nedostajne demokratije sa policijom moja je bila katastrofa za jevrejsku populaciju”. Simon Samuels, direktor za međunarodne odnose iz Vizental centra pozvano je na “brzu uklanjanje Klerka iz njegovog ministarstva, partije i celokupne političke scene”.  

“Ćutati bi bilo kao saučesništvo u De Klerkovom odobravanju genocida”, rekao je on.  

Flamanski ministar pak kaže da su njegovi komentari pogrešno protumačeni ali je ovaj sukob još više zatrovao ionako napete odnose između političara u zemlji koji govore francuski i holandski jezik.  

Mnogi stanovnici Flandrije smatraju da je čistka koja je usledila nakon oslobađanja Belgije najviše bila uperena protiv flamanskih okupatorskih saradnika dok su progoni bili ređi u Valoniji. Nakon rata 400.000 Belgijanaca se našlo pod istragom zbog kolaboracije, 56.000 je osuđeno a samo 242. njih je bilo pogubljeno. Od 50.000 zatvorenih saradnika nacista samo se 2.500 našlo u zatvoru do 1950. godine, dok su ostali pomilovani.  

Ovo osetljivo pitanje se ponovo našlo u centru pažnje belgijske javnosti nakon što je belgijski senat prihvatio nacrt zakona ekstremno desničarske flamanske partije Vlaams Belang, kojim bi se garantovala amnestija za sve koji su sarađivali sa nacistima tokom rata.