Svet Vesti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Libija

Neodlučna Evropa ponavlja greške sa Balkana

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
PHOTO/EPA:STR

Francuski ministar inostranih poslova Alen Žipe objavio je u sredu na svom blogu da je "više arapskih zemalja" spremno da pruži konkretnu podršku vojnoj operaciji u Libiji i poručio da još nije kasno za intervenciju. Istovremeno, šef italijanske diplomatije Franko Fratini u sredu je poručio da "međunarodna zajednica ne želi i ne sme da ratuje u Libiji".

"Jedino pretnja vojnom silom može zaustaviti Gadafija. Libijski diktator je uspeo da situaciju okrene u svoju korist tako što bombarduje iz više desetina aviona i helikoptera koje poseduje", naveo je šef francuske diplomatije. Žipe je podsetio da Francuska i Velika Britanija predlažu da se "ciljanim napadima" neutrališu Gadafijeve vazdušne snage.

"Ali, pod dva uslova: da dobiju mandat od Saveta bezbednosti UN, jedinog autoriteta za međunarodno pravo kada je u pitanju upotreba sile, da se interveniše ne samo uz podršku već i uz aktivno učešće arapskih zemalja. Taj drugi uslov je na dobrom putu da bude ispunjen: više arapskih zemalja nam je obećalo da će učestvovati", naveo je Žipe na svom blogu.

Nakon jučerašnjeg sastanka sa kolegama iz ministarstava spoljnih poslova zemalja članica G8, grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja, Žipe je priznao da nije uspeo da ih ubedi da pruže podršku vojnoj operaciji sa ciljem da se zaustavi napredovanje trupa lojalnih Moameru Gadafiju ka Bengaziju, najvećem uporištu libijske opozicije.

"Francuska je zajedno sa Velikom Britanijom i Libanom podnela u Njujorku nacrt rezolucije kojim se traži odobrenje mandata. Predsednik republike (Nikola Sarkozi) u britanski premijer (Dejvid Kameron) zvanično su pozvali članice Saveta bezbednosti UN na raspravu i usvajanje takve rezolucije", rekao je Žipe. Sa druge strane, šef italijanske diplomatije Franko Fratini u sredu je pred članovima parlamentarnog odbora rekao da "međunarodna zajednica ne želi i ne sme da ratuje u Libiji".

"Ne možemo da ratujemo: međunarodna zajednica ne sme i po mom mišljenju i ne želi da izvede vojnu akciju" u Libiji rekao je
Fratini i isključio mogućnost da Italija učestvuje u vojnoj intervenciji na Libiju. Fratini je rekao da Italija ne može da učestvuje u koaliciji znajući da je "Evropa podeljena, da je Grupa 8 podeljena i da je NATO podeljen". On je takođe, podsetio da su i Arapska liga i Afrička unija "isključile mogućnost intervencije u Libiji kopnenim putem".

Italijanski ministar se založio za uvođenje zone zabrane letova nad Libijom "iako ni za tu meru ne postoji potpuna saglasnost". On je na jučerašnjem sastanku u Parizu rekao da samo uvođenje zone zone zabrane letova nije dovoljno da bi se zaustavilo nasilje i da je neophodno "uspostavljanje humanitarne zone kako bi se zaštitili civili".

Sin libijskog lidera Seif al-Islam ustvrdio je da je Tripoli platio predizbornu kampanju sadašnjem predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju što je Jelisejska palata demantovala. Al-Islam je u intervjuu za Euronews rekao da "Sarkozi treba da vrati novac koji je dobio od Libije za predizbornu kampanju".

"Mi smo finansirali njegovu kampanju i imamo dokaze za to. Spremni smo da ih obelodanimo. Prva stvar koju tražimo od tog klovna, jeste da vrati novac libijskom narodu. Pružili smo mu pomoć kako bi radio za libijski narod, a on nas je razočarao", kazao je sin Moamera Gadafija čije snage pokušavaju da slome pobunu u zemlji.

Jelisejska palata je za agenciju France presse demantovala tvrdnje sina libijskog lidera.  Gadafi je rekao da je njegov "prijatelj" Sarkozi "poludeo". "On boluje od psihičke bolesti", rekao je Gadafi nemačkoj televiziji RTL.

Evropske zemlje koje su odlučno stale na stranu libijskih pobunjenika, sada strahuju da bi mogle da budu dovedene u vrlo neprijatnu situaciju ako pobede snage lojalne Moameru Gadafiju, pošto bi to dovelo u pitanje njihov ugled i suočilo sa problemom teške humanitarne krize - ogromog broja azilanata.

"Bengazi bi mogao za Evropu da postane novi Dubrovnik", upozorio je predsednik naučnog Instituta za evropsku bezbednost Alvaro de Vaskonselos aludirajući na bombardovanje koje je bivša JNA izvršila na taj hrvatski grad 1991, što su evropske zemlje nemoćno posmatrale.

"Sve to me takođe podseća na Bosnu i na Balkan. Svima je tada bilo jasno da su tamo počinjeni zločini protiv čovečnosti, ali nisu preduzete neophodne mere", ocenio je on.

Evropske zemlje su i sada u neposrednoj blizini konflikta jer se on događa na južnoj obali Mediterana. I sada su brzo iskazale spremnost da "sruše mostove" sa libijskim vođom, kao i da podrže demokratske pokrete u severnoj Africi.

Međutim, ako Gadafi uspe da porazi pobunjenike, to će biti "poraz" za Evropu i celu međunarodnu zajednicu, ali i "težak šamar" francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju koji se oštro usprotivio libijskom režimu i "učinio nepromišljenost" priznavajući zvanično opoziciju u Bengaziju, ocenio je predsednik Fondacije Robert Šuman Žan-Dominik Đulijani.

Francuska i Velika Britanija i dalje agituju u korist vojne intervencije u Libiji, dok snage lojalne Gadafiju odlučno napreduju ka Bengaziju, uporištu pobunjenika. Obe zemlje se pred Savetom bezbednosti zalažu za dobijanje mandata UN za vojnu intervenciju u Libiji. Drugi čovek evropske diplomatije Pjer Vimon još veruje da bi do takve intervencije moglo doći.

"To nije nemoguće", jer su "svi vrlo svesni da je potrebno nešto uraditi, da ne smemo da napustimo stanovništvo u Bengaziju" i da rizikujemo da dođe do "masakra", izjavio je Vimon u sredu u Briselu u intervjuu francuskim televizijama koji će sutra biti emitovan.

"Evropa može da interveniše u okviru Evropske unije kao celine, ali može da odluči i da neke njene članice koje bi se samostalno među sobom dogovorile, preduzmu određene mere", rekao je Vimon u kontekstu najnovijih inicijativa Francuske i Velike Britanije.

U Međunarodnoj kriznoj grupi smatraju da su "prekid vatre i pregovori najbolji put za rešenje libijske krize". Za Evropu, međutim, pad Bengazija bi mogao da dovede ogromnog priliva Libijaca koji beže iz svoje ratom zahvaćene zemlje u susedni Tunis ili Egipat gde bi morale da budu organizovane humanitarne zone. Pad Bengazija bi takođe, smatraju analitičari, zaustavio prodemokratske promene u arapskom svetu, ali i oslabio političku ravnotežu u susednim zemljama, Tunisu i Egiptu.

"Ako ne zaustavimo Gadafijevu kontrarevoluciju, diktatori (u arapskim zemljama) biće još odlučniji da se suprotstave protestima. To se već dešava u Bahreinu i Jemenu", upozorio je Alvaro de Vaskonselos.

star
Oceni
2.50
Ostali članci iz rubrike Vesti
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak