Masakr neslućenih razmera u Libiji

Photo: Beta

Vojne i policijske trupe u libijskom gradu Bengaziju počinile su u nedelju masakr neslućenih razmera nad demonstrantima koji traže reforme u zemlji. Po izveštajima BBC-ja zvanično je potvrđena smrt više od 200 ljudi dok je oko 900 povređeno. U retkom izveštaju o nemirima u Bengaziju libijska državna televizija je u nedelju prenela da je “napadnuta vojna baza” u gradu.

Najkrvaviji sukobi u Libiji od početka socijalnih nemira zabeleženi su ovog vikenda tokom protestnih marševa na sahranama prethodno ubijenih demonstranata. Po agencijskim izveštajima na okupljene je otvorena vatra iz automatskog i teškog naoružanja. Jedan libijski doktor je izjavio da se u nedelju desio “pravi masakr”. Lekar koji je molio da mu se ne otkriva identitet rekao je za AP da bolnica više nema sredstava i da ne može da zbrine sve povređene "Plačem. Zašto svet ne sluša?", rekao je lekar u očaju. Većina žrtava je iz vatrenog oružja ranjena u glavu, vrat i grudi.

Prema informacijama koje pristižu, Gadafijevi snajperisti pucaju po narodu u Bengaziju, a broj mrtvih i povređenih raste iz sata u sat. Human Rights Watch je saopštio da je najmanje 173. ljudi ubijeno u Libiji od početka demonstracija u sredu. Drugi najveći grad u zemlji Bengazi je poslednjih dana bio centar protesta protiv četvorodecenijske vladavine pukovnika Moamera Gadafija.

Oko 50 libijskih muslimanskih intelektualaca tražili su od snaga bezbednosti, koje su ubile više desetina antivladinih demonstranta u Bengaziju, na istoku Libije, da prestanu sa ubijanjem civila.

"Apelujemo na svakog muslimana koji je pripadnik režima ili na bilo koji način pomaže režimu, da shvati da su naš tvorac i njegov voljeni prorok iz samilosti zabranili ubijanje nedužnih ljudskih bića. Ne ubijajte svoju braću i sestre. Zaustavite masakr odmah", poručili su intelektualci u apelu.
Izjave očevidaca nije moguće proveriti zbog toga što libijske vlasti ne dozvoljavaju stranim novinarima i humanitarnim organizacijama da uđu u zemlju od kada su izbili protesti protiv režima Moamera Gadafija, a libijskim novinarima je zabranjen ulazak u Bengazi.

Internet ne radi, a često ni mobilni telefoni, tvrdi američka kompanija koja prati Internet saobraćaj, naveo je Reuters. U Bengaziju, koji se nalazi oko 1.000 kilometara istočno od Tripolija, Gadafi je uvek imao slabiju podršku nego u ostalim delovima zemlje.

Zapadni političari su oštro osudili nasilje u Libiji. Tokom telefonskog razgovora sa Gadafijevim sinom, Sarifom al-Islamom, britanski ministar spoljnih poslova Vilijem Hejg je izrazio “ozbiljnu zabrinutost” Londona zbog eskalacije nasilja.   

“Postupci Libije su neprihvatljivi i izazvaće osudu širom sveta”, rekao je Hejg. Američki State Department je takođe izrazio “ozbiljnu zabrinutost zbog uznemirujućih izveštaja koji dolaze iz Libije”. Portparol Filip Krovli je izjavio da su u Vašington stigli mnogobrojni izveštaj koji govore o stotinama ubijenih i povređenih ali je takođe naglasio da trenutno nije moguće utvrditi kompletan broj žrtava.

Francuska je “ekstremno zabrinuta” zbog događaja u Libiji izjavio je u nedelju ministar za evropske poslove Loran Vokije kritikujući Libiju zbog “totalno nesrazmerne” upotrebe sile. Međutim Libija je takođe pokušala da iskoristi svoj uticaj na Evropsku uniju upozorivši Brisel da će obustaviti saradnju na polju  protiv ilegalne imigracije ukoliko EU nastavi da ohrabruje prodemokratske proteste.

Libijske vlasti razmatraju ustavne promene u nastojenju da ublaže antivladine proteste, saopštilo je u nedelju italijansko ministarstvo spoljnih poslova. U saopštenju se navodi da je ministar spoljnih poslova Franko Fratini rekao američkoj državnoj sekretarki da postoji "mogućnost reforme
ustava koju bi uskoro mogao da pokrene Narodni kongres".

Libijski lider Moamer Gadafi je došao na vlast 1969. godine i od tada vlada zemljom bez izabranog parlamenta ili ustava. Prema depešama američke diplomatije koje je prošlog meseca objavio Wikileaks, Gadafi je podržao zamisao da najviše libijsko zakonodavno telo usvoji ustav.