Pobeda naroda: Mubarak podneo ostavku!

Photo: EPA/Andre Pain

Egipatski predsednik Hosni Mubarak podneo je u petak ostavku na mesto predsednika Egipta nakon 30 godina vladavine. Na ulicama Kaira, Aleksandrije i drugih gradova Egipta je nakon objave iz predsedništva nastalo neopisovo veliko slavlje demonstranata koji već 18 dana traže svrgavanje korumpiranog diktatorskog režima

U samoj jednoj rečenici u direktnom prenosu preko državne televizije potpredsednik Egipta Omar Sulejman je izjavio da je Hosni Mubarak podneo ostvaku i vlast preneo na Visoki savet oružanih snage zemlje. Epicentar protesta u poslednjih 18 dana Tahrir trg odjekuje slavljeničkim skandiranjem demonstranata. Prisutni na Tahrir trgu skandiraju "svrgli smo diktatora", "Egipat je slobodan" a mogu se videti ljudi koji plaču od radosti.

“Večeras nakon svih nedelja frustracije, nasilja i omalovažavanja, danas je narod Egipta bez sumnje saslušan ne samo od strane predsednika već od strane celog sveta”, javlja dopisnik Al Jazeere sa Tahrir trga.

Egipatski predsednik Hosni Mubarak napustio je Kairo s porodicom, prenose svetske novinske agencije, pozivajući se na izvore bliske egipatskoj vladi. Kuda se Mubarak sa porodicom uputio i dalje je nejasno.

"Mubarak je napustio Kairo sa celom svojoj porodicom", rekao je neimenovani izvor, odbijajući da precizira da li je šef države napustio Egipat ili je otišao u Šarm El Šeik, gde ima letnju rezidenciju.

Jedan od lidera egipatske opozicije Mohamed el Baradej pozdravio je ostavku predsednika te zemlje Hosnija Mubaraka (82), rekavši da je danas "najlepši dan" njegovog života.

"Ovo je najbolji dan u mom životu. Zemlja je oslobođena posle više decenija represije", rekao je El Baradej za agenciju AP. Taj disident, koji je i dobitnik Nobelove nagrade, kazao je da očekuje "lepu" tranziciju vlasti.

Muhammad Hosni Said Mubarak, rođen 4. maja 1928. u Musaji, bio je predsednik Egipta od 1981.  Na toj poziciji nasledio je Anvara el Sadata, ubijenog u atentatu 6. oktobra 1981. Na vlast je došao 14. oktobra 1981. godine i neprekidno je vladao zemljom gotovo 30 godina. On je u novijoj političkoj istoriji Egipta ličnost koja je najduže vladala tom zemljom. Mubaraka su smatrali jednim od najmoćnijih političara u regionu, a, iako su mu zamerali na diktatorskim potezima, uspeo je da se nametne kao prihvaćen i u zapadnom svetu. Mnogi su skloni da to pripisuju činjenici da je Mubarak zauzeo neutralan stav u izraelsko-palestinskim sukobima. 

Pregled dana u kojem se desila revolucija

U Kairu, Aleksandriji, Suecu i drugim egipatskim gradovima demonstranti se okupljaju u sve većem broju i strani posmatrači procenjuju da ce današnji dan predstavljati vrhunac u okupljanju protivnika Mubarakovog režima. Nezadovoljni demonstranti su u Suecu, prema ruskoj agenciji Itar Tas, zauzeli veći broj zvaničnih nadleštva, uključujući i policijsku stanicu i odbijaju da se povuku. Vojska do sada nije reagovala. Demonstranti na centralnom kairskom Trgu Tahrir kažu da su odlučniji nego ikad i da se neće razići dok Mubarak ne podnese ostavku, a nastavili su da traže podršku vojske, uzvikujući "narod i vojska su jedno".

Egipćani, iako uzbuđeni, za sada ne deluju spremni na nasilje, ali nije poznato kako će vojska reagovati ako demonstranti napadnu neko vladino zdanje, navodi BBC.

"Protest i štrajk su osnovna prava i najmoćnija sredstva za svrgavanje režima, zato budimo istrajni i složni", rekao je dobitnik Nobelove nagrade Muhamed el Baradej u poruci upućenoj preko društvene mreže Twitter.

Jedan muslimanski sveštenik je u popovedi na Trgu Tahrir pozvao okupljene da istraju, a potom su demonstranti seli na pločnik, ispunivši ceo trg.

"Godinama smo živeli, a nismo mogli reč da kažemo... Danas kažemo režimu da ode. Na ovom trgu ćemo se moliti ovog petka, i sledećeg petka i onog posle toga i branićemo svoje dostojanstvo", rekao je taj sveštenik. Demonstranti su se okupili i pred predsedničkom palatom, zgradama televizije, vlade i parlamenta.

"Šta čekate?", vikao je jedan demonstrant u lice oficiru pred predsedničkom palatom u severnom delu Kaira, gde se okupilo oko 1.000 ljudi. "Da li ste se zakleli na vernost predsedniku ili narodu?", uzviknuo je drugi. Palata i zgrada televizije okružene su tenkovima i bodljikavom žicom, ali vojnici nisu sprečavali okupljanje demonstranata. Više od 10.000 ljudi formiralo je barikadu pred zgradom televizije, ne dozvoljavajući zaposlenima ulaz, ali vojnici nisu pokušali da rasteraju demonstrante.

"Zaposleni (na televiziji) održavaju laž i ne emituju stvarnu poruku, osećanja i glas egipatskog naroda. Niko u Egiptu ne oseća da zna šta se dešava jer ih državna televizija laže", rekao je jedan demonstrant. Demonstranti su se okupili i pred uglavnom praznim zgradama vlade i parlamenta u centru Kaira, navodi AP.

PHOTO/EPA: ANDRE PAIN

Vojska je saopštila u petak da podržava Mubarakov plan za prenošenje ovlašćenja na potpredsednika Omara Sulejmana, miran prenos vlasti i održavanje slobodnih i fer predsedničkih izbora u septembru. U saopštenju vojske takođe se navodi da će vanredno stanje, uvedeno kada je Mubarak došao na vlast 1981. godine, biti ukinuto "kada bezbednosna situacija dozvoli". Ukidanje vanrednog stanja (na snazi već tri decenije) je bio jedan od zahteva američke administracije egipatskim vlastima predsednika Mubaraka, jer SAD vide taj korak kao "opipljiv" znak spremnosti vlade na promene koje traže demonstranti na ulicama i politička opozicija.

Zapadne agencije u izveštajima iz Egipta iznose ocenu da je vojska svojim najnovijim saopštenjem donela odluke koje imaju sva obeležja puča.

Visoki vojni savet na čelu sa ministrom odbrane, feldmaršalom Huseinom Tantavijem, objavio je u četvrtak preko državne televizije da je u stalnom zasedanju i da razmatra "kakve mere može da preduzme da sačuva zemlju, njena dostignuća i ambicije velikog egipatskog naroda". Visoki vojni savet Egipta je, prema važećem zakonodavstvu zemlje, u stalnom zasedanju samo u vreme rata.

Vojska je takođe pozvala javne službe da nastave s radom i zatražila "vraćanje normalnog života kako bi se sačuvala dostignuća našeg velikog naroda". Vojnici, međutim, nisu pokušali da zaustave demonstrante koji su u petak ujutro počeli da se okupljaju pred predsedničkom palatom i zgradom televizije, od kojih ih razdvajaju tenkovi i bodljikava žica.

Odluka vojske doneta na sastanku Vrhovnog saveta odbrane verovatno će dodatno razgneviti demonstrante koji su krenuli na predsedničku palatu u Kairu i druge simbole omraženog režima kako bi oterali Mubaraka, napominje agencija AP.

Mubarak je u četvrtak uveče izjavio da neće podneti ostavku dok ne bude formirana nova vlada, ali da će deo ovlašćenja preneti na potpredsednika Omara Sulejmana i dodao da reforme u Egiptu počinju odmah i trajaće do kraja septembra. Antivladini protesti u Egiptu počeli su 25. januara, a u sukobima pristalica i protivnika vlasti poginulo je više desetina ljudi.