Povećan broj istraga nacističkih zločina

Još posla pred sobom: Efraim Zurof

PHOTO/EPA:PAUL BUCK

Broj trenutnih istraga nacističkih ratnih zločina je porastao prošle godine, kaže se u izveštaju "Simon Vizental" centra. Od aprila 2009. do marta 2010. pokrenute su 852. istrage širom sveta, što je više u odnosu na 702. pokrenute tokom istog perioda 2008/09. godine. "Simon Vizental" centar je u svom izveštaju dao Nemačkoj najvišu ocenu za njene napore da privede pravdi bivše naciste i to je prvi put da jedna zemlja, pored Sjedinjenih Država, dobije takvu ocenu.

Prošla godina je bila druga uzastopna u kojoj je broj istraga o mogućim nacističkim zločincima rastao jer je 2007-08. pokrenuto 608 zahteva. Po rečima Efraima Zurofa, prvog čoveka "Simon Vizental" centra iz Jerusalima, koji istražuje zločine osumnjičenih nacističkih zločinaca, dva slučaja se od prošle godine istražuju čak i u Velikoj Britaniji ali Skotland jard još nije potvrdio te navode, piše BBC. 

Zurof je takođe autor godišnjeg izveštaja "Simon Vizental" centra i kaže da  su dva razloga uticala na sve veći broj sudskih progona nacista i istraga njihovih zločina. 

“Jasno je da dolazimo do kraja perioda u kojem će ovakav rad biti moguć. To je motivisalo zemlje sa političkom voljom da učine napor da optuže bivše naciste”.

Takođe, danas postoji veća osetljivost na zločine iz holokausta i bolje znanje o njima. 

“Drugi razlog je to što je Nemačka posebno promenila svoju politiku sudskog progona”

Nemački skok u pokrenutim sudskim procesima je najdramatičniji – od 27 u 2008-09. do 177 u 2009-10. Zurof kaže da je Nemačka promenila svoju politiku sudskog progona kako bi omogućila da veći broj osumnjičenih, posebno onih koji nisu bili oficirska klasa i oni nenemačkog porekla, budu optuženi. On takođe kaže da je "Simon Vizental" centar promenio način na koji je prikupljao informacije o tekućim slučajevima u Nemačkoj, što je dovelo do toga da sve više slučajeva izađe na svetlost dana. 

“Iako postoje neki problemi u Nemačkoj, mi moramo da im damo najvišu ocenu zbog progresa koji su učinili”, kaže on. “Mi time želimo da iskažemo naše zadovoljstvo”.

Zurof takođe kaže da Austrija ima “užasnu istoriju” nacističkih sudskih progona, jer tamo nije pokrenut ni jedan proces u više od 30 poslednjih godina, uprkos ozbiljnim optužbama prema nekoliko ljudi koji žive u toj zemlji. Najpoznatiji je slučaj bivšeg hrvatskog policijskog komandanta Milivoja Ašnera, optuženog za deportaciju hiljada ljudi u smrt. On je optužen u Hrvatskoj ali Austrija odbija da ga izruči.

Uprkos tome, broj pokrenutih slučajeva u Austriji je takođe porastao od pet do 28 i Zurof kaže da je zadovoljan što je Austrija prošle godine osnovala “radnu grupu” kako bi videla da li je moguće da neki od tih slučajeva završi na sudu.

Ovo je deveti godišnji izveštaj "Simon Vizental" centra, prvi je objavljen 2002. i obrađivao je proteklu godinu. 

Od januara 2001., 78 optužnica je podignuto protiv nacističkih ratnih kriminalaca širom sveta, većina u Sjedinjenim Državama, koje su takođe dobile najvišu ocenu za svoje napore u prošloj godini, uprkos padu broja istraga u toku. Tokom prošle godine pet osoba je osuđeno za nacističke ratne zločine, trojica u odsustvu u Italiji i dvoje u Nemačkoj.

Poslednji dokument je pokazao da je devet zemalja dobilo najniže ocene za svoje napore u istrazi nacističkih zločina. To su Norveška, Švedska, Sirija, Australija, Kanada, Estonija, Mađarska, Litvanija i Ukrajina.

Izveštaj takođe sadrži novu listu "Simon Vizental" centra 10 najtraženijih nacista.  

Prethodni broj jedan je bio Džon Demjanjuk, kome se trenutno sudi u Minhenu, tako da je sadašnji prvi na listi Šandor Kepiro, optužen za organizovanje masovnih ubistava 1.250 civila u Novom Sadu 1942. godine. On je osuđen u Mađarskoj 1944., ali nikada nije kažnjen. Mađarska takođe ne sprovodi originalnu kaznu ali je otvorila novu istragu protiv njega pre više od tri godine. Kepiro je prošle godine optužio Zurofa za klevetu i pokrenuo krivični proces protiv njega pred sudom u Budimpešti.

U svojoj poslednjoj knjizi “Operacija poslednja šansa” Zurof je nagovestio da će uskoro možda prestati da pravi ove godišnje izveštaje. Međutim, on kaže da će razmotriti tu odluku zbog sve većeg broja pokrenutih istraga.