Preporuke za vraćanje imovine žrtava holokausta

PHOTO/EPA:ABIR SULTAN

Češki premijer Jan Fišer u sredu je u Pragu predstavio preporuke o sprovođenju restitucije imovine žrtava holokausta, oduzete od 1933. do 1945. godine.

Te preporuke, koje nisu obavezujuće i uglavnom nisu u suprotnosti sa zakonima pojedinih država, doneli su stručnjaci iz 43 zemlje sveta u skladu sa apelom iz Terezinske deklaracije usvojene 2009. godine. Ovaj dokument prvi je konkretan plod saradnje Evropskog instituta šoa sa predstavnicima 47 zemalja koje su Terezinskom deklaracijom apelovale da se konačno reši povraćaj imovine žrtava holokausta i drugih žrtava fašizma.

"Zajednička je sramota što ni nakon 65 godina to pitanje (restuticija jevrejske imovine) nije rešeno, ali bolje je da pravda stigne kasno nego nikad", kazao je u sredu na konferenciji za novinare u Pragu češki premijer Jan Fišer.

Premijer je zajedno sa specijalnim savetnikom američkog State departmenta za pitanja holokausta Stjuartom Ajzenštatom predstavio u sredu u Prag preporuke koje se ne odnose samo na sinagoge, groblja, škole i druge verske objekte, već i na privatnu imovinu Jevreja
zaplenjenu bez kompenzacija u takozvanoj arizaciji i kasnije u holokaustu.

"Preporuke su za zemlje dobrovoljne, pravno nikako ne obavezuju. Države bi rukovodeći se njima trebalo da poštuju svoje pravo", kazao je Ajzenštat. Češka se u vreme svog predsedavanja Evropskom unijom angažovala u pitanju restitucija imovine žrtava holokausta i u nekadasnjem nacističkom logoru Terezin blizu Praga organizovala je četvorodnevnu međunarodnu konferenciju o holokaustu u junu 2009. godine, pri kraju predsedavanja EU.

Terezinsku deklaraciju koja podstiče države da se konačno reši pitanje restitucija imovine i da se oteto vrati žrtvama holokausta i njihovim naslednicima potpisalo je 46 zemalja. Među potpisnicima te deklaracije su sve zemlje zapadnog Balkana, a Srbija joj se pridružila zajedno sa Vatikanom kao posmatrač.

Rusija je međutim odbila ove preporuke eksperata, s obrazloženjem da u dokumentu nema pomena o mirovnim sporazumima i poratnom ustrojstvu Evrope. U današnjem saopštenju ruske ambasade u Pragu zato se ističe da Rusija ne smatra da je preporuke na bilo koji način obavezuju, pa ni moralno.

"Znalo se da je Rusija uzdržana prema tim restitucijama", kazao je češkoj agenciji ČTK nekadašnji predsednik praške jevrejske zajednice Tomaš Jelinek ali je dodao da se restitucije imovine otete u procesu arizije tiču Rusije samo marginalno.