Komemoracija letonskim nacistima u Rigi

PHOTO:Beta/AP

Oko hiljadu ljudi je u glavnom gradu Letonije u utorak učestvovalo u ceremoniji odavanja počasti letonskim vojnicima koji su se za vreme Drugog svetskog rata borili na strani nacističke Nemačke. Nedaleko od tog mesta stotine pro-ruskih demonstranata je iskazalo protest zbog održavanja te manifestacije.

Učesnici su zajedno sa 200 SS vetarana, poznatih pod imenom legionari, pevali nacionalističke pesme mašući letonskim zastava dok je 20 metara dalje nekoliko stotina ruskih demonstranata, čiji su se rođaci borili protiv nacista, skandiralo uvrede i pokazivalo postere sa gnusnim scenama iz Holokausta.   

Policijski portparol Aigars Berzins je saopštio da je događaj prošao mirno, iako je nekoliko ljudi uhapšeno. Ceremonija koja se svake godine održava ispred Spomenika slobodi i luteranske katedrale u Rigi izaziva mnoge kontroverze i proteste jer se odaje pošta onima koji su se borili zajedno sa nacistima protiv Crvene armije i njenih pokušaja da osvoji baltičke države 1944. godine.

Dok Rusi optužuju Letonce za oživljavanje nacizma a jevrejski lideri protestvuju zbog pokušaja „prerađivanja istorije“ i omalovažavanje žrtava Holokausta, ratni veterani i letonski nacionalisti kažu da oni samo gaje sećanje na poznatu bitku iz 1994. godine. Tada je letonska legija zajedno sa Hitlerovim SS trupama pokušala da se odupre napadima Crvene armije.    

PHOTO:Beta/AP

Letonska nacionalistička vlada je 1990. godine proglasila 16. mart kao nacionalni praznik ali je gradski savet Rige zabranio okupljanja za ovu godinu na osnovu bezbedonosnih mera. Ipak, sud je u ponedeljak ukinuo zabranu što je izazvalo strah od sukoba ruske i letonske omladine.

Događaji iz Letonije detaljno su praćeni od strane britanskih medija - oni podsećaju da skup podržava letonska Domovinska i slobodarska partija koja je partner u Evropskom parlamentu Konzervativaca Dejvida Kamerona. Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Miliband, čiji su rođaci izgubili život tokom Holkausta, nazvao je događaj „odvratnim“.

Mladi učesnik ceremonije Edgars Darzniek (24) rekao je novinaru The Guardiana da želi da se seća dva brata svog dede koji su se borili u nacističkoj Waffen-SS diviziji.

„Po strani moje bake su se neki borili na strani Sovjetskog saveza a drugi na strani nacista. Istorija je komplikovana – kaže on“.  

Poznati lovac na naciste i šef Simon Vizenal centra Ifraim Zurof bio je u Rigi tokom ovih događaja gde je i izrazio svoj protest zbog veličanja nacističkih boraca. „Zabranite marš,  sprovedite zabranu i objasnite ljudima koji misle da su se njihovi rođaci borili za Letoniju, da su korist od njihove službe i hrabrosti imali samo nacisti“ – rekao je Ifraim Zurof.  

Sivas Ozols ljutito odbacuje argumente da se borio za nacističku Nemačku. Ovaj 85-ogodišnjak je pristupio legiji 1944. gde je bio primoran da obuče SS uniformu. Bio je uhapšen od strane Rusa 1945. i transportovan u Sibir, gde je osam godina proveo u gulazima.

„Mi nismo imali izbora. Ili se učlani u legiju ili u šumu sa partizanima“ – kaže on.