Jevreji i Poljaci obeležavaju rođenje "Šindlera u suknji"

PHOTO/EPA:RADEK PIETRUSZKA

U Poljskoj i Izraelu u ponedeljak se odaje pošta Ireni Sendler, Poljakinji kojoj živote duguje oko 2.500 jevrejske dece koje je tokom Drugog svetskog rata prokrijumčarila iz Varšavskog geta.

Obeležavanje 100. godišnjice rođenja Irene Sendler počinje u nedelju u jednoj od sinagoga u Varšavi, molitvom i sećanjem ljudi koji joj duguju život. Mnogi Jevreji smatraju da su Irenu Sendler često nepravedno nazivali "Oskar Šindler u suknji" jer je, rizikujući više od Šindlera, spasila više života. U utorak će se na trodnevnom susretu u Varšavi okupiti učenici 14 poljskih škola koje nose njeno ime. Tom prilikom će joj poštu odati i Sejm poljskog Parlamenta.

"Ona je ličnost značajna za celo čovečanstvo. Pokazala je kako da se ponaša čovek kada nanose nepravdu nevinim ljudima. O prošlosti nije mnogo govorila. Smatrala je da je prirodno to što je učinila i uvek je govorila 'pa svaki čovek bi to učinio'. Ali mi znamo da to nije baš tako uobičajeno", kazala je Gražina Majer iz Jevrejske zajednice u Varšavi.

Irena Sendler, u vreme nemačke okupacije zvanično socijalna radnica, a tajno jedan od glavnih aktivista poljske nacionalno-katoličke ilegalne organizacije za pomoć Jevrejima Žegota, prerušena u bolničarku u kolima hitne pomoći nebrojeno puta je ulazila u Varšavski geto i krujumčarila jevrejsku decu lažući nacistima da su umrla od tifusa.

Širom Poljske, gde je tokom svih godina nemačke okupacija kazna za pomoć Jevrejima bila smrt, uspevala je da nađe poljske porodice ili katoličke manastire voljne da rizikuju svoje živote i decu prihvate, daju im drugi identitet malih Poljaka i tako omoguće da prežive rat. Žegota i Irena Sendler sačuvali su podatke o svakom od 2.500 malih Jevreja koje su izvukli iz geta i posle rata im rekli ko su zaista.

Gestapo je na kraju "majku dece iz Varšavskog geta" uhapsio i osudio na smrt, ali neposredno pred streljanje Žegota je uspela da podmiti jednog od čuvara i izvuče je iz zatvora. I posle rata Irena Sendler nastavila je da pomaže kao socijalna radnica deci osnivajući sirotišta. Umrla je 2008. godine u 98. godini. Nagrađena je pred kraj života brojnim ordenima, a kao jedna od najpoznatijih poljskih Pravednih među narodima sveta bila je i kandidat za Nobelovu nagradu za mir.