Aušvic: Bilo, ne ponovilo se

Preživela pakao logora odaje poštu ubijenima: Jadviga Bogucka (84)

PHOTO/EPA:Radek Pietruszka

Preživeli iz koncentracionog logora Aušvic, sovjetski ratni veterani i svetski lideri okupili su se u sredu na mestu zloglasne nacističke klanice kako bi odali poštu stotinama hiljadama ljudi koji su tamo u mukama ostavili svoj život i obeležili 65. godišnjicu oslobađanja kampa. Procenjuje se da je oko 1,1 milion ljudi ostavilo život u Aušvicu.

Vrhovni izraelski rabin Meir Lau od Tel Aviva, koji je i sam preživeo holokaust, recitovao je Kadiš, jevrejsku molitvu, u trenutku dok su prostorom Aušvica odjekivli zvukovi sirena.

Manifestacija je počela popodne obraćanjem Vladislava Bartoševskog i Marjana Turskog, Poljaka katolika i poljskog Jevrejina koji su preživeli pakao tog logora.

"Želimo da verujemo da će sećanje na teško shvatljivu sudbinu logoraša i žrtava ovog mesta obavezivati novo pokolenje da živi poštujući ljudsko dostojanstvo i da se suprotstavi mržnji, pre svega svim oblicima ksenofobije i antisemitizma, pa makar se on nazivao anticionizam", kazao je Bartoševski, bivši logoraš i bivši šef poljske diplomatije. Bartoševski je na primeru pasivnosti zapadnih saveznika koji nisu sprečili naciste da sprovode svoj monstruozni plan uništenja Jevreja u gasnim komorama logora širom okupirane Evrope upozorio da svet nikada ne reaguje automatski samo zato što zna da se negde dešava zlo.

"Sposobnost da se suprotstavi zlu ne proizilazi iz činjenice da se za njega zna, već iz morala svakoga od nas", poručio je Bartoševski a svoj govor završio citatom iz Biblije: "Zemljo, ne prekrivaj mi krv, da moj krik ne zamukne".

Za mnoge logoraše proteklih više od šest decenija nije uspelo da izbledi prizore patnje u nacističkom logoru. Marijan Turski, zatvorenik broj B-9908, priseća se bolesti, ponižavanja i gladovanja te hladne zime od pre 65. godina.

„Tajno sam sebi napravio prsluk od vreća za cement“ – kaže on. „Čuvar ga je našao, rekao mi da sam ukrao nemačko vlasništvo i strašno me prebio“. Jadviga Bogucka (84) Poljakinja poslata u Aušvic avgusta 1994. godine, priseća se dana kada je logor oslobođen: "Sve je bilo prekriveno snegom i bilo je veoma hladno. Nije bilo gonga koji bi nas svaki dan obaveštavao u doručku i protekle noći nije bilo uobičajenog terora nad logorašima ili još gore prozivke SS oficira za gasnu komoru“ – kaže Bogucka koja je tada imala tek 19 godine. Ona i njeni prijatelji su otkrili da su Nemci pobegli tek nekoliko sati pre nego što je 100 pešadijska divizija Crvene armije ušla u kompleks logora.

Mnogi preživeli logoraši došli su u Aušvic obučeni u sive unuforme sa plavim štraftama koju su nosili za vreme zatvoreništva tokom Drugog svetskog rata. Za mnoge od 100 preživelih zatvorenika u Aušvicu ovo je bila možda poslednja prilika da vide mesto svoje najveće životne patnje. Među njima je bio i Vladislav Bartoševski (87), bivši poljski ministar spoljnih poslova.  

„Poslednji živi logoraši imaju pravo da veruju da je njihova patnja i smrt njihovih bližnjih sagradila bolju budućnost za ljude u Evropi i svetu, bez obzira na njihovu veroispovest“ – rekao je on.  Izraelski premijer Benjamin Netanjahu održao je emotivan govor pred prisutnim preživelim logorašima, sovjetskim ratnim veteranima i svetskim liderima.

„Sa ovog mesta ja se zaklinjem da jevrejski narod više nikada neće dozvoliti zlim ljudima da ih povrede“ – izjavio je Netanjahu u svom obraćanju na komemoraciji. „Holokaust nije bio delo podivljalih životinja već podivljalih ljudi“ – rekao je premijer Izreala.

Od 1940 do 1945 1,1 milion ljudi je ubijeno u Aušvicu, većinom u gasnim komorama ali takođe pucnjem iz pištolja, vešanjem, izgladnjivanjem kao i od raznih bolesti, prisilnog rada i pseudo-medicinskih eksperimenata. Među ubijenim Jevrejima svoj život su tamo završili i oko 75.000 Poljaka, 21.000 Roma, 15.000 Sovjeta i od 10.000 do 15.000 pripadnika grupa nacističkog otpora. Pakao logora je preživelo tek 7.000 ljudi. Nacisti su nekoliko dana pre upada Sovjeta iz Aušvica evakuisali oko 60.000 logoraša koji su život završili u  zloglasnom „Maršu smrti“.

Ujedinjene nacije su 2005. godine proglasile dan oslobađanja Aušvica kao Međunarodni dan sećanja na holokaust.