Belgijanac na čelu Evrope

Herman van Rompuj: Pristalica ulaska novih zemalja u članstvo Unije.

PHOTO/EPA:DIRK WAEM

Lideri Evropske unije dogovorili su se u četvrtak u Briselu da prvi predsednik Unije bude dosadašnji belgijski premijer Herman van Rompuj, rekli su agenciji Beta diplomatski izvori u Briselu

Sedam socijalističkih premijera podržalo je za tu funkciju dosadašnju evropsku komesarku za trgovinu, Britanku Ketrin Ešton. Herman van Rompuja je za prvog predsednika EU predložilo švedsko predsedništvo Unije. Pored njega i bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, koji je manje više ranije otpisan, kao kandidti za predsednika EU su figurirali holandski premijer Jan Peter Balkenende, bivša predsednica Letonije Vaira Vike-Frajberg i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker.  Lideri članica EU sastali su se u Briselu s ciljem da izaberu prvog predsednika, šefa diplomatije i generalnog sekretara Saveta ministara EU, kako nalaže Ugovor iz Lisabona o preustrojstvu EU koji treba da stupi na snagu 1. decembra.  

Britanska baronica šef diplomatije EU    

Lideri Evropske unije su se u četvrtak uveče u Briselu saglasili da visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Unije bude britanska baronica Ketrin Ešton, komesarka za trgovinu u Evropskoj komisiji, rekli su novinarima zvaničnici na sastanku šefova država ili vlada Unije.

Baronicu Ešton, političarku iz redova britanskih laburista, predložio je britanski premijer Gordon Braun, koji je tek popodne prihvatio da povuče kandidaturu bivšeg britanskog premijera Tonija
Blera za položaj predsednika Unije. Sedam socijalističkih premijera zemalja članica EU su podržali kandidaturu dosadašnje evropske komesarke za trgovinu Ketrin Ešton, koja je dobila potporu i grupe socijalističkih i socijaldemokratskih stranaka u Evropskom parlamentu. Baronica Ešton, članica Doma lordova u britanskom parlamentu, biće i potpredsednik Evropske komisije.

Ona je popodne dobila "zeleno svetlo" i od predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza za izbor na taj položaj.

Rompuj, belgijski demohrišćanski političar, pokazao je veliku umešnost u sređivanju veoma složenih unutrašnjopolitičkih prilika u svojoj zemlji, a dobio je i podršku za svoj program vođenja evropskih poslova i od uticajne, mada diskretne "Komisije Bilderberg", koja okuplja niz svetskih državnika i političara na vlasti. Prvi predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompuj izjavio je u četvrtak uveče da Evropa mora odigrati važnu ulogu i naglasio da je pristalica ulaska novih zemalja u članstvo Unije.

"Evropa je unija vrednosti i ima odgovornost da igra važnu ulogu u svetu", istakao je Van Rompuj u prvom obraćanju novinarima pošto su ga šefovi država i vlada EU izabrali za predsednika Unije. On je podvukao da je pristalica "daljeg proširivanja Evropske unije u cilju ugrađivanja novih zemalja u svoje redove" u idućim godinama. Van Rompuj je naglasio da nove zemlje mogu postati članice EU "pod uslovom da ispune nužna merila". Ova izjava je protumačena kao odgovor i na tvrdnje, posebno
britanskih medija, da se dosadašnji belgijski premijer odlučno protivi ulasku Turske, kao muslimanske i neevropske zemlje u Evropu.

Van Rompuj je to i izjavio pre pet godina u belgijskom parlamentu, obrazlažući to stavom da su "temelji Evrope hrišćanski". Prvi predsednik EU, isto kao i izabrana visoka predstavnica spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton, stupiće na dužnost 1. decembra. Prema Ugovoru iz Lisabona, predsednik Evropske unije je, u suštini, predsedavajući Saveta EU, odnosno Evropskog saveta, koji, takođe, priprema četiri redovna susreta šefova država ili vlada Unije. Evropski savet, u kojem su lideri zemalja članica, predsednik i predsednik Evropske komisije, određuje smernice i prioritete opštih politika Unije, mada nema nikakvu zakonodavnu nadležnost.

Prema Ugovoru iz Lisabona, predsednik Saveta EU treba da "pomaže u postizanju jednoglasja u Savetu", a Uniju će predstavljati i na međunarodnim skupovima na vrhu. Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku, koji takođe proizilazi iz Ugovora iz Lisabona, biće i potpredsednik Evropske komisije, zadužen za "međunarodno delovanje" Unije. Nezvanični šef diplomatije EU predsedavaće sastancima ministara inostranih poslova evropske dvadesetsedmorica, učestvovaće i u radu Evropskog saveta, a imaće i posebnu diplomatsku mrežu u svetu i osoblje.

Međunarodno delovanje visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU će se oslanjati i na diplomatije zemalja članica Unije. Predsednik Evropskog saveta će, uz dogovor s liderima zemalja članica, utvrđivati glavne pravce spoljne politike, a visoki predstavnik će ih sprovoditi u delo.