Svet Vesti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Ženeva

Iznenadni dogovor o rešavanju ukrajinske krize

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Lavrov: Prva tačka dnevnog reda, amnestija za proruske kriminalce
Lavrov: Prva tačka dnevnog reda, amnestija za proruske kriminalce
Photo: Tanjug/AP

Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Rusija i Ukrajina postiglI su sporazum o hitnim koracima sa ciljem ublažavanja krize u Ukrajini, ali je američki predsednik Barak Obama upozorio da je neizvesno da li će se Moskva držati dogovora

Sporazum od četvrtka izneo je konkretne korake sa ciljem "obnavljanja bezbednost za sve građane" i pozvao" sve “ilegalne naoružane grupe" da se razoružaju i napuste "okupirane zgrade" .

Takođe, sporazum je stopirao dodatne ekonomske sankcije", koja je Zapad namenio Rusiju ukoliko ne urode plodom razgovori, prenosi novinska agencija Associated press.

"Sve strane moraju da se uzdrže od bilo kakvog nasilja, zastrašivanja ili provokativnih akcija", navodi se u zajedničkom saopštenju izdatom posle razgovora u Ženevi.

Takođe se garantuje amnestiju za demonstrante koji se povinuju zahtevima, osim onima koji su počinili teška krivična dela.

Dogovoreno je da specijalna posmatračka misija OEBS treba da igra vodeću ulogu u pomaganju ukrajinskim vlastima i lokalnim zajednicima u neposrednoj primeni ovih mera za de eskalaciju gde god je najpotrebnije.

SAD, EU i Rusija i su se obavezale da podrže ovu misiju, uključujući pružanje monitoringa.

Najavljeno je da će reforma Ustava biti inkluzivan, transparentan i odgovoran proces u koji će biti uključeno neposredno uspostavljanje širokog nacionalnog dijaloga uz učešće svih regiona Ukrajine i političkih izbornih jedinica, uz javne komentare i amandmane.

Učesnici ženevskog sastanka podvukli su značaj ekonomske i finansijske stabilnosti Ukrajine i najavili da su spremni da razgovaraju o dodatnoj podršci da bi se sproveli navedeni koraci.

Na sastanku na kom je usvojen dokument o deeskalaciji situacije u Ukrajini, učestvovali su šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, američki državni sekretar Džon Keri, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i vršilac dužnosti šefa ukrajinske diplomatije Andrej Deščica.

Povodom dogovora na sastanku o Ukrajini u Ženevi, američki predsednik Barak Obama je na improvizovanoj konferenciji za novinare izrazio je skepticizam u pogledu ruskih obećanja za deeskalaciju situacije.

Američki predsednik je nagovestio kako su SAD i njeni saveznici spremni za uvođenje dodatnih sankcija, ukoliko se Moskva ne bude pridržavala datih obećanja. Obama nije ulazio u detalje oko prirode tih sankcija, prenosi AP.

"Sada se postavlja pitanje da li će oni (Rusi) upotrebiti svoj uticaj, koji su koristili na remetilački način, tako da se obnovi izvestan red, kako bi Ukrajinci mogli da održe izbore, napreduju sa reformama u oblasti decentralizacije koje su predložili, da se stabilizuje njihova privreda i da ponovo krenu stazom rasta i demokratije, kao i da li će biti poštovan njihov suverenitet?", istakao je Obama.

Američki predsednik je rekao kako Rusija ima na hiljade vojnika na granici sa Istočnom Ukrajinom, što je nazvao "merom zastrašivanja", kao i da SAD i "ostali" veruju da je Rusija "umešana u haos" koji se u poslednje vreme proširio u južnim i istočnim oblastima Ukrajine.

Uspešan početak pregovora: Džon Keri, Ketrin Ešton i Andrej Deščica
Photo: Tanjug/AP

Obama je izrazio nadu da će se Rusija u narednih nekoliko dana pridržavati dogovorenog, ali da, kako je rekao, imajući u vidu njeno ranije ponašanje, ne veruje kako se na to može računati i kako je zbog toga nužno da SAD i njeni saveznici budu spremni da odgovore na pokušaje Rusa da se umešaju u situaciju na jugu i istoku Ukrajine.

Na konferenciji za novinare posle susreta, američki državni sekretar Džon Keri rekao je da sve strane treba da se odreknu nasilja, ekstremizma i izražavanja rasizma, a da ključnu ulogu u deeskalaciji konflikta u Ukrajini treba da igra specijalna posmatračka misija OEBS, koja već funkcioniše u toj zemlji.

Kako prenosi Asošijeted pres, Keri je rekao da su se diplomate saglasile o potezima koje treba preduzeti i ocenio da je rad bio dobar, ali da reči imaju malo značenja ukoliko ne budu praćene delom svih strana na smirivanju situacije.

Prema njegovim rečima, od Rusije se očekuje da pokaže da je ozbiljna u naporima za snižavanje tenzija.

"Ukoliko ne vidimo napredak (...) biće dodatnih sanckija, dodatnih troškova", rekao je Keri a prenosi AFP.

Lavrov je rekao da je dogovoreno da sve strane treba da se uzdržavaju od svake vrste nasilja.

Prema njegovim rečima, među potezima koje treba preduzeti su i razoružanje svih nelegalnih oružanih formacija i vraćanje svih administrativnih zgrada njihovim zakonskim vlasnicima.

"Biće potrebna i amnestija za sve demonstrante, izuzev onih koji su počinili teška krivična dela", rekao je ruski ministar inostranih poslova, naglašavajući da rešenja za Ukrajinu treba da budu prihvatljiva za sve Ukrajince.

Lavrov je rekao da se navedene mere odnose na sve regione Ukrajine bez izuzetka "i sva problematična pitanja bez izuzetka".

Prema njegovim rečima, učesnici ženevskog susreta priznali su da krizu treba da rešavaju sami Ukrajinci, zbog čega je upućen poziv na široki nacionalni dijalog.

"Pozivamo specijalnu monitoring-misiju OEBS da u skladu sa njenim mandatom, igra vodeću ulogu kako bi pružila pomoć samim Ukrajincima i vlastima u Kijevu u realizaciji mera za deeskalaciju stanja u Ukrajini", rekao je on, dodajući da će Rusija podržavati rad te misije na uspostavljanju dijaloga, kako bi se korak po korak "deblokirala situacija".

"Misija treba da radi pošteno i objektivno da uvažava ženevsku izjavu", dodao je on.

Lavrov je, takođe, rekao da je u usvojenim dokumentima naglašeno osiguranje dostojanstvene uloge ruskog jezika.

"Nismo upotrebljavali nikakve termine, oni mogu biti različiti. Može biti federacija, gde su prava subjekata sužena a može biti i unitarna država samo po nazivu, sa širokim pravima regiona", rekao je on.

Podsećajući da je tokom priprema za susret Moskva predložila da na njemu budu predstavljene glavne ukrajinske političke opozicione snage, koje izražavaju sumnju u legitimnost ukrajinskih vlasti, Lavrov je rekao da je Rusija u Ženevi predstavila dokumente koje je usvojila Partija regiona, Luganski oblasni sovjet i Jugoistični pokret za federalizaciju Ukrajine.

"Iz organizacionih razloga nije se uspelo u pozivanju u Ženevu predstavnike opozicije, pre svega, sa juga i istoka Ukrajine, ali smo mi predstavili na ovom susretu dokumenta (...) koji se odnose, pre svega, na mere za deeskalaciju napetosti, nedopuštanje primene sile i pretnje silom i što je najvažnije - kako jugoistok vidi odredbe koje treba da budu u novom Ustavu. Pre svega to je decentralizacija, suštinsko proširenje ovlašćenja regiona u izborima zakonodavnih i izvršnih organa, upotreba ruskog jezika", rekao je ruski ministar.

Navodeći da SAD i EU izražavaju iskrenu zainteresovanost za rešenje ukrajinskog problema, Lavrov je rekao da su se strane u Ženevi dogovorile i da nastave sa susretima u različitim formatima.

Ukrajinska strana će ispuniti sve odredbe sporazuma koje je potpisala u Ženevi, saopštio je u četvrtak ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk na vanrednoj sednici vlade.

Jacenjuk je pozvao demonstrante da odblokiraju sve administrativne zgrade i pozvao kijevske vlasti da ispune uslov o amnestiji za one demonstrante koji napuste zgrade i polože oružje, osim onih koji su počinili teške zločine, poput ubistva.

Jacenjuk je rekao da će ukrajinska vlada razmotriti saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) na zatvorenoj sednici, preneo je Itar-Tass.

star
Oceni
3.91
Ostali članci iz rubrike Vesti
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak