Svet Vesti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Ukrajina

OEBS: Ne šaljemo posmatrače na nezakonit referenum

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Tanjug/AP

Vlasti Krima u utorak su pozvale Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da pošalje posmatrače za praćenje referenduma o pripajanju tog regiona Rusiji, a iz OEBS je stigao odgovor da Krim ne može da poziva posmatrače, budući da nije samostalna država, a samim tim ni članica OEBS

"Koliko mi znamo, Krim nije članica OEBS, tako da bi teško mogao da nas pozove", rekla je portparolka OEBS. Ona je dodala da Ukrajina, koja je jedna od 57 članica OEBS, nije uputila nikakav poziv i da ova organizacija "poštuje puni teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine".

Ruska novinska agencija RIA Novosti ranije je javila da je parlament Krima uputio poziv OEBS-u da pošalje posmatrače koji bi pratili u nedelju 16. marta održavanje referenduma o pripajanju ovog regiona Rusiji.

Proruske snage su poslednje nedelje u više navrata sprečile posmatračku misiju OEBS da uđe na Krim, uz obrazloženje da nisu dobili dozvolu za ulazak, podsetila je agencija Reuters.

Očekuje se da će na referendumu na Krimu, gde etnički Rusi čine oko 60 odsto stanovništva, većina glasati za otcepljenje, čime će se stvoriti uslovi da Moskva pripoji tu oblast svojoj teritoriji.

Predsednik tatarske skupštine na Krimu Refat Čubarov koji se zalaže za bojkot referenduma 16. marta, rekao je da je ubeđen da će Kremlj namestiti rezultate glasanja i zatražio je od međunarodne zajednice da zaštiti turski narod, krimske Tatare.

"Rezultat referenduma o sudbini Krima je već odredila Moskva", rekao je Čubarov u krimskoj prestonici Simpferopolju u intervjuu za britansku agenciju Reuters. "Radi se o nameštenom referendumu, pokušaju da se obezbedi pokriće za agresiju", rekao je Čubarov i dodao da će glasanje značiti izdaju ukrajinske države čija je privremena vlada rekla da lokalni lideri nemaju pravo da organizuju referendum.

"Ukoliko se sve odigra po planu zacrtanom u Moskvi, to će značiti da je ceo svet nemoćan pred nepravdom i silom. Mi nemamo ni oružje niti snagu da sami zaustavimo tu nepravdu", rekao je Čubarov.

Tatari su se svrstali uz protivnike opozvanog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, odnosno sadašnju prelaznu vladu u Kijevu, navodi britanska agencija.

Venecijanska Komisija Saveta Evrope zadužena za ustavna pitanja ispitaće legitimitet referenduma o pristupanju Krima Rusiji, zakazanog za 16. mart, najavio je u ponedeljak austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc koji je ujedno i predsedavajući Saveta Evrope. On je zajedno sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Tornbjornom Jaglandom boravio u Kijevu, gde je razgovarao sa ukrajinskim rukovodstvom.

Ukrajina je zatražila od Saveta Evrope da pomogne u istrazi o sukobima koji su doveli do svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča i da iznese mišljenje o položaju manjina na Krimu, koji je pod kontrolom proruskih snaga, preneo je Rojters.

Savet Evrope, u kojem je 47 evropskih država, takođe će pružiti pomoć Ukrajini kada je reč o pravosudnoj i ustavnoj reformi.

"Drago nam je što je ukrajinska vlada prihvatila predlog Saveta Evrope koji će doprineti naporima da se ovaj konflikt reši mirnim putem", rekao je šef austrojske diplomatije.

Vrhovni sovjet (skupština) Krima doneo je pre četiri dana načelnu odluku o stupanju te autonomne republike kao subjekta federacije u sastav Ruske Federacije. Krimski premijer Sergej Aksjonov je rekao da bi za održavanje referenduma moglo da bude potrošeno do 1,8 miliona dolara.

Krimski parlament je 27. februara raspustio je prethodnu vladu i izabrao Sergeja Aksjonova za premijera umesto Anatolija Mogiljova.

Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto). Formiranjem bivšeg SSSR-a 1922. godine Krim je bio autonomna republika u sastavu Ruske socijalističke federativne republike RSFSR, a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici.

Približno 200.000 krimskih Tatara je, na osnovu odluke Državnog komiteta za odbranu SSSR-a iz 1944. godine po ukazu Josifa Visarionoviča Staljina, bilo deportovano pod optužbom za izdaju u zemlje Srednje Azije, pretežno u Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Kirgistan.

Istim ukazom sa Krima su deportovani i mnogobrojni Jermeni, Bugari i Grci. Povratak Tatara na poluostrvo započeo je 1989. godine.

star
Oceni
3.88
Ostali članci iz rubrike Vesti
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak