Lako je "lajkovati", teško je boriti se

PHOTO/EPA:ABED AL HASHLAMOUN

Korišćenje društvenih mreža na internetu za organizovanje i sprovođenje antivladinih akcija dospelo je, tokom masovnih protesta u Tunisu i Egiptu, u medijsku žižu, ali upotreba tih mreža nije garant uspešnosti demonstracija, ocenio je Stratfor, američka agencija za strateška istraživanja.

"Socijalni mediji su oruđa koja revolucionarnim grupama smanjuju troškove učešća, organizovanja, regrutovanja i obuke. Ali, kao i svako drugo oružje, ti mediji imaju i prednosti i mane, i koliki će efekat imati zavisi od umešnosti s kojom ih vođe grupa koriste, kao i od pristupačnosti za ljude koji znaju da ih koriste", navodi se u poslednjoj analizi agencije iz Ostina u Teksasu.

Stratfor podseća da je uloga mreža kao što su Facebook, Twiter i You Tube privukla poslednjih godina značajnu pažnju, i navodi da te mreže omogućuju da se smene režima lakše organizuju i sprovode. Ispod toga, dodaje Stratfor, krije se pretpostavka da one otežavaju autoritarnim režimima da se održe na vlasti - čak i u slučaju okorelih autokratija kao što su one u Iranu i Mjanmaru - i da bi to moglo dovesti do novog talasa demokratizacije širom sveta.

"Međutim, socijalne mreže same po sebi ne podstiču revolucije, i odgovorne su za skorašnje ustanke u Tunisu i Egiptu isto koliko i snimljeni govori Ajatolaha Homeinija za islamsku revoluciju u Iranu 1979. godine", navodi se u analizi. Agencija takođe podseća da je egipatska država ubrzo po početku protesta u Kairu, Aleksandriji i Suecu isekla internet u celoj zemlji, i da je to bio odgovor vlasti na mogućnosti organizovanja koje pružaju društvene mreže.

"Socijlni mediji bez sumnje nude prednosti u vezi sa brzim širenjem poruka na što više strana, ali su ranjive na antidemonstrantske taktike režima, i dok efektivnost ovog oruđa zavisi od kvaliteta rukovodstva grupe koje se njime služi, zavisnost od socijalnih mreža zapravo sprečava da se dobro rukovođenje razvija", piše Stratfor.

U analizi se takođe ističe "opčinjenost stranih posmatrača, naročito medija, mogućnošću da se preko društvenih mreža događaji prate istovremeno, da se u realnom vremenu pokrivaju različite lokacije i proučavaju različite tačke gledišta".

"Međutim, revolucija je mnogo više od onog što se vidi i čuje na internetu, i zahteva organizaciju, finansiranje i masovni odziv", piše agencija iz Ostina.

Klima mora biti plodna za izvođenje revolucije - moraju, na primer, postojati problemi sa inflacijom ili deflacijom, nestašicama hrane, korupcijom i nasilnim ponašanjem vlasti - a i stanovništvo treba da je motivisano za stupanje u akciju. Socijalne mreže samo olakšavaju organizatorima protesta da lakše komuniciraju, ističe agencija Stratfor. Ona takođe ukazuje da mreže omogućavaju relativno anonimno praćenje rasprava i informacija, ali da to neće pod obavezno motivisati članove tih mreža da izađu na ulicu, što je neophodno za uspeh demonstracija.

"Lako je 'lajkovati' nešto ili nekoga na Facebooku, ali je mnogo teže organizovati protest na ulici, gde neki od učesnika mogu biti uhapšeni, povređeni, i čak ubijeni", navodi se u analizi.

Ističe se i podatak da je na Facebook strani pokreta "Šesti april" - organizatora protesta u Egiptu - 89.250 ljudi tvrdilo da će 28.
januara izaći na ulice, ali ih je u akciji bilo mnogo manje. Korišćenje socijalnih mreža može biti samo deo strategije za borbu protiv vlasti - nikako čitava strategija, ocenjuje agencija iz Ostina.