"Britanizacija" evropske spoljne politike

Osigurava uticaj Londona: Šefica spoljne politike EU, Ketrin Ešton

PHOTO/EPA:DIRK WAEM

Diplomatska služba Evropske unije se nalazi na nekoliko meseci od kompletiranja ali je Nemačka već zabrinuta da će nova šefica spoljne politike EU, Ketrin Ešton previše mesta podeliti Britancima. Nova diplomatska služba Evropske unije se sada zove: „Evropska služba spoljnih poslova“. Osim toga, kako će ta služba izgledati ostaje tema pretpostavke - i dalje ne postoji jasan rukovodeći okvir niti projektovani budžet. Uprkos tome, služba je postala tema intenzivne debate u prestonicama širom 27 država članica.

Sudeći po pisanjima britanskog Guardiana, diplomate iz Nemačke i Francuske su izrazile nezadovoljstvo prioritetima koji su predstavljeni od strane visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Citirajući anonimne izvore, list navodi da postoji zabrinutost da bi 4 od 12 pozicija u njenoj kancelariji u Briselu pripale Britancima i da će nekoliko važnih poslova u novoj evropskoj diplomatskoj službi biti u nadležnosti diplomata iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Ešton je na svojoj novoj poziciji provela već tri meseca a najavljuje se da će još vremena proći pre nego što ona podnese svoje zvanične predloge o tome kako će nova evropska spoljnopolitička aparatura izgledati. Konačno, najverovatnije će uključivati 130 ambasadora Evropske unije i 7.000 diplomata. Diskusije o tome na koji način će te pozicije biti podeljene se uveliko vode između 27 ministara spoljnih poslova EU. Međutim, već je prva vlada oglasila alarm.

„Preterano učešće Velike Britanije je evidentno“ – kaže se u jednom dokumentu Nemačkog ministarstva spoljnih poslova a prenosi Guardian. „Neproporcijalni uticaj Velike Britanije u kadrovanju treba se izbeći“.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova je u ponedeljak odbilo da potvrdi postojanje dokumenta koji je citirao Guardian. Ipak pucanje preko pramca Brisela je sigurno u interesu Berlina. Naravno, iz nemačke prestonice izražavaju „veoma intezivnu“ podršku Ketrin Ešton u njenim naporima da sastavi novu evropsku diplomatsku službu. „Ali je takođe istina“, rekao je u ponedeljak portparol nemačkog ministra inostranih poslova Gida Vestervela „da ukoliko žele da funkcioniše valjano, zvaničnici Evropske službe spoljnih poslova moraju predstavljati članice EU prema njihovoj geografskoj srazmeri“

Pozicija Berlina se stvara nakon saznanja da je Ešton, inače do skoro široko potcenjena, veoma zainteresovana da obezbedi jak uticaj Britanije. Zato se Berlin trudi da ne ostane kratkih rukava u ovoj raspodeli.

„Kada dođe do ovakvog procesa imenovanja, uvek postoji zabrinutost da neko neće biti adekvatno zastupljen“ – kaže Tomas Klau šef pariske kancelarije Saveta Evrope za spoljne poslove. Uspostavljanje evropskih diplomatskih zastupnika, kaže on, generiše posebno intenzivnu debatu gde je i pitanje prestiža uključeno.

Francuska i Velika Britanija su posebno voljne da preuzmu vodeću ulogu u spoljnoj politici EU zbog njihove čvrste tradicije u domenu diplomatije. Činjenica da su obe zemlje atomske sile i stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija rezultuju „značajnim samopouzdanjem“, navodi Klau. Međutim, i Berlin sa posebnom pažnjom prati poteze Ketrin Ešton u naporima da osigura dovoljno mesta za nemačke kandidate. Pozicija je dosta - 130 ambasadora Evropske unije i 7.000 diplomata. Uz to, na stolu su i važne savetničke pozicije u kancelariji visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, što je neka vrsta kabineta za spoljnu politiku, a postoji i određen broj važnih abasadora kabineta koji se postavljaju u inostranstvu.

Do sada  je Ešton kritikovana zbog imenovanja Žoaa De Aleide kao ambasadora EU u Vašingtonu jer nije razjasnila to postavljenje sa predstavnicima drugih zemalja članica. Ipak, ta kritika se nekako zagubila. Nakon svega, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je bio taj koji je želeo Almeidu u Vašingtonu. On je bio Barozov šef kabineta i nosilac u međunarodnim pregovorima.

Izgleda da će Ešton igrati ulogu gromobrana u bliskoj budućnosti. „U ovom momentu se ceo proces blisko sagledava“ – kaže Klau. Ona će shvatiti da je nemoguće da udovolji svim željama 27 ministara EU.

Sudeći po početnim planovima Ešton traži više personala i veća ovlašćenja za njenu službu. Trenutno oko 5.000 zaposlenih radi u 130 predstavništva EU širom sveta. Ovaj broj će se povećati na 7.000. Ešton želi da njena služba bude autonomna i da ima nadležnost nad svojim budžetom.  Ona takođe želi da uvede funkciju generalnog sekretara koji bi preuzimao neke njene dnevne obaveze.

Takvo imenovanje bi sprečilo kontroverzu od prošle nedelje kada je Ešton kritikovana jer nije prisustvovala konferenciji ministara odbrane EU na Majorki već je u to vreme bila u Kijevu na ceremoniji zakletve novog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Nekoliko ministara odbrane je javno uputilo kritike zbog njenog neprisustva.

Dalje kritike su neizbežne. Skeptici kažu da je nova diplomatska služba EU osuđena na neuspeh. Ekseriment će se završiti razočaranjem napisao je kolumnista britanskog magazina Economist. Nadograđeni servis neće moći da postigne više nego što je Evropska komisija uradila u diplomatskim naporima do sada, tvrdi kolumnista, jer ne uživa  poverenje: svaka država članica će nastaviti da stavlja svoje interese na prvo mesto i po cenu miniranja zajedničkog interesa EU, ukoliko je to neophodno.

Tekst je preuzet i preveden sa sajta nedeljnika Der Spiegel