Tajni rat Izraela i Palestine

Ovekovečeni na grafitu: Mahmud al Mabuh i Jaser Arafat

PHOTO:MOHAMMED ABED

Islamski pokret Hamas tvrdi da je smrt jednog od njihovih najviših komandanata, Mahmuda al Mabuha, poslednja u istoriji likvidacija od strane izraelske tajne službe. Godinama je izraelska politika da ne potvđuje ili demantuje navode o aktivnostima svojih obaveštajnih agenata ali je više nego očigledno da su su neki od njihovih neprijatelja suočili sa sumnjivom i nasilnom smrću.

„Svedoci smo intenzivne obaveštajne borbe, većinom tajne ali i otvorene“ – kaže Ronen Bergman autor knjige „Svim sredstvima“ i drugih knjiga i članaka o izraelskim tajnim operacijama.

Kao jedan od najbolje dokumentovanih izraelskih likvidacija je talas ubistava pro-palestinskih militanata u Parizu, Nikoziji, Bejrutu i Atini, izvedene kao odgovor na krizu talaca na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972., kada je ubijeno 11 Izraelaca. Metodi koji su se tada koristili su eksploziv u telefonu, bomba postavljena u krevetu i racija u Bejrutu gde je trenutni ministar odbrane Ehud Barak bio preobučen u ženu. Postoje tvrdnje da je prilikom ubistva komandanta Narodnog fronta za oslobađanje Palestine 1978. i Istočnoj Nemačkoj korišćena otrovna čokolada.  Tokom 1987. Izrael se nije ni trudio da zamaskira ubistvo Kalila al Vazira, poznatog kao Abu Džihad, koji je bio drugi čovek u vojnoj hijerarhiji Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO). Izraelski komandosi su se tom prilikom ušunjali u Tunis, gde je lider PLO-a u egzilu bio stacioniran, ispalivši u njega nekoliko metaka pre nego što su pobegli brodom. Bila je to operacija za koju se takođe veruje da je Barak u njoj učestvovao.

Tokom prvog mandata sadašnjeg premijera Benjamina Netanjahua 1997. godine, jedna specijalna operacija je završena ponižavajuće loše za njih. Izraelski agenti su u Amanu pokušali da ubiju Kaleida Mešala, koji je u to vreme bio zadužen za pitanja finasiranja Hamasa. Maskirani kao kanadski turisti, oni su ubrizgali otrov u njegovo uho, ali je on brzo odveden u bolnicu pre nego što je susptanca uzela efekat.  

Život Mešala je spasao niko drugi do jordanski kralj Husein, koji je besan zbog napada zatražio od Izraela da preda anti-otrov, što je tada podržao i tadašnji američki predsednik Bil Klinton. Agenti, koji su tom prilikom uhapšeni, zamenjeni su za izraelsko izvinjenje i oslobađanje 20 zatvorenika – ukljućujući Šeika Ahmada Jasina, spiritualnog lidera Hamasa.  Mešal je kasnije postao jedan od lidera Hamasa i vodio je organizaciju iz sirijske prestonice Damask.

Na početku druge Intifade ili palestinskog ustanka, nakon 2000. godine, izraelska tajna služba je uperila pažnju na militantne lidere u Gazi i na Zapadnoj obali. Izrael je zahvatio talas bombaških napada uperen ka civilnim ciljevima, kao što su kafei i autobusi. Deo izraelskog odgovra su bila „ciljana“ ubistva, koje je Amnesty International opisao kao „vansudska“. Palestinci kažu da su mnogi militanti, uključujući Šeika Jasina i još jednog visokog lidera Hamasa Abdela Aziza al-Rantisia, ubijeni iz raketa ispaljenih iz helihoptera. Optužbe za ubistva od stane Izraela su se intezivirala tokom 2008. godine kada je likvidiran komandant Hezbolaha Imad Magnije, umešan u mnoge bombaške napade i talas kidnapovanja u Libanu tokom 80-ih godina.  Ubijen je podmetnutom bombom ispod automobila a njegova grupa i danas pokušava da se osveti za smrt svog lidera.  

Novinar-istraživač Ronen Bergman kaže da su u poslednje četiri godine Hamas, Hezbolah, Iran i Sirija pod sve većom pažnjom izraelskih tajnih službi. Mnoge spekualcije su pokrenule ubistva dva člana Hamasa u bombaškom napadu u Libanu, pokušaj ataka na izraelski konvoj u Jordanu kao i misteriozno ubistvo iranskog naučnika – kvantnog fizičara.

Nišanjenje Mahmuda al Mabuha se uklapa u izraelsku istorijski politiku, dodaje Bergman.

„U nekim slučajevima Izrael odlučuje da ukloni krug i osveti se ljudima koji su bili iza simboličnih akata terorizma – nije potrebno da to budu najsmrtonosnija ili najnasilnija nedela. Osveta se može desiti godinama nakon incidenta“.  

Hamas tvrdi da je Mabuha planirao hvatanje i ubijanje dva izraelska vojnika 1989. godine. Telo jednog vojnika pronađeno je 7 godina kasnije, pomoću nacrtane mape koju su dopremili Palestinci, zakopano ispod puta koji je u međuvremenu tu sagrađen. Taj incident je bio veoma emotivno primljen od javnosti u zemlji, gde većina ljudi služi vojsku. Brat Mahmuda al Mabuha kaže da je Izrael godinama pokušavao da ga ubije i da je pre šest meseci bio pokušaj njegovog trovanja u Bejrutu.  Uprkos tome izveštaj o njegovoj smti ostaje konfuzan, uz teorije da je mučen strujom, gušen i trovan, pojavile su se izveštaji da je Hamas u početku objavio da je on preminuo od bolesti kostiju nedelju dana ranije. I ovaj incident, kao i oni pre, će zasigunro ostati prekriveni velom misterije, čak i kad Hamas traži osvetu.