Cyber represija tera Google iz Kine

PHOTO/EPA:DIEGO AZUBEL

Kompanija za prizvodnju softvera Cybersitter podnela je tužbu prtiv države Kine, navodeći da je advokatska firma te kompanije bila na udaru kineskih hakera. Tužba je podignuta samo dva dana nakon što je američka korporacija Google na svom blogu iznela podatke o hakerskim napadima iz Kine, koji su prvenstveno bili usmereni ka elektronskoj pošti članova nevladinih organizacija u najmnogoljudnijoj zemlji. Kina odbacije optužbe

Agencija Reuters prenosi saopštenje advokatske kancelarije Gipson Hoffman & Pancione, koja zastupa Cybersitter, u kome se kaže da su kancelariji poslata elektronska pisma sa specijalno napravljenim virusom čiji je cilj preuzimanje podataka sa kompjuterskog servera. U saopštenju se dalje navodi da još uvek nije tačno utvrđeno odakle su napadi došli, ali se osnovano sumnja da su inicirani u Kini. Cybersitter je optužio proizvođače kineskog kontroverznog softvera Green Dam za ilegalno umnožavanje preko 3 000 kodova iz programa koji je razvila ova kompanija. Predstavnici Cybersittera kažu da kineski proizvođači, među kojima su i Sony Corp, Lenovo Group, Toshiba Corp, Acer i Asustek, nisu obustavili distribuciju spornog softvera, iako su obavešteni da su kodovi ukradeni.

Google je, inače, u utorak obavestio javnost o svojoj odluci da razmatra gašenje kineske verzije svog pretraživača, Google.ch, nakon što su hakeri pokušali da uđu u mejlove stranih firmi i kineskih aktivista za ljudska prava, koji koriste usluge najvećeg internet pretraživača. Kako se navodi na blogu ove korporacije, hakeri nisu napali samo Googlove podatke, već je bilo ugroženo i dvadesetak drugih kompanija. U pisanoj izjavi koju je Google u utorak pustio u javnost piše i da korporacija poseduje dokaze “koji ukazuju na to da je glavni cilj napadača bio upadanje u Gmail naloge kineskih nevladinih aktivista.”

“Na osnovu naše dosadašnje istrage verujemo da nisu uspeli u toj nameri. Izgleda da je provaljeno u svega dva naloga, a i tu je aktivnost hakera bila ograničena samo na osnovne informacije o nalogu i na naslove elektronske pošte, dok je sam sadržaj poruka bio zaštićen”, navodi se u saopštenju. Istraga Googlea je, kako se dalje kaže, pokazala i to da su zabeleženi upadi u desetine naloga korisnika koji žive u Sjedinjenim Državama ili Evropi i na neki način podržavaju kineske nevladine organizacije. Američka medijska kuća Fox prenosi da će Google ponuditi kineskim vlastima svoj pretraživač bez filtera i da će, u slučaju da dogovor ne bude postignut, ugasiti sajt sa kineskim internet domenom.

Kina je, sa druge strane, u četvrtak stala u odbranu cenzure na internetu, odbacujući istovremeno navode Googlea. Država je pozvala strane kompjuterske kompanije da ne prenagljuju sa donošenjem odluke o napuštanju kineskog tržišta. Vang Čen, član Kancelarije za informisanje Državnog saveta Kine, izjavio je da bi kompanije trebalo da pomognu jednopartijskom režimu u upravljanju društvom, u kome postoji 360 miliona korisnika interneta, što je više nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Vang nije pominjao Google, ali se u njegovoj izjavi nije mogao nazreti kompromis glede spora oko ljudskih sloboda u internet prostoru.

“Naša zemlja se nalazi u prelomnoj fazi reforme i razvoja i zato je ovaj period obeležen društvenim konfliktima”, rekao je on u intervjuu koji je objavljen na sajtu Kancelarije za informisanje. On je kao pretnju po kinesko društvo označio pornografija na internetu, hakovanje podataka, podvale i “glasine”, dodavši da i kineska vlada i internet mediji imaju odgovornost u “oblikovanju” javnog mnjenja. “Ispravno oblikovanje javnog mnjenja na internetu je od velike važnosti za zaštitu informacija na internetu”, smatra Vang Čen.   S obzirom na činjenicu da Kancelarija za informisanje predstavlja osnovu propagandnog sistema kineskih vlasti, Vangova izjava se smatra prvim značajnim komentarom Pekinga, nakon najave Googlea da bi se mogao povući sa kineskog tržišta. Pojedini mediji smatraju da ova odluka američke korporacije može pojačati tenzije između Kine i SAD, čiji je diplomatski odnos već uzdrman trgovinskim nesporazumima, pitanjem klimatskih promena i prodajom američkog oružja Tajvanu.