Svet Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Kratak presek petogodišnjeg krvoprolića

Pet godina krvave drame u Siriji

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: globalobserver.com

Ovih dana navršava se pet godina od kako je zvanično počeo rat na području Sirije koji je prerastao u pakao koji je odneo preko 250.000 života i izazvao najveću svetsku krizu još od kraja Drugog svetskog rata. Rat je za kratko vreme počeo da utiče na čitavu globalnu političku scenu: od povratka Rusije na Bliski istok do migrantske krize i podela u Evropi zbog toga. Povodom pete godišnjice krvave sirijske drame, britanski “The Independent” objavio je kratak pregled istorije sirisjkog sukoba

Uspon ISIS-a:

U trećoj godini sukoba Asadovih snaga i pobunjenika u Siriji haos u državi iskoristila je do tada malo poznati ogranak Al Kaide - ISIS. Oni su 2014. zauzeli veliki deo sirijske teritorije na istoku zemlje, uključujući grad Raka koji je postao njihova prestonica, i harali severozapadnim Irakom gde su zauzeli Mosul - proglasivši svoj kalifat - Islamsku državu. Uskoro su postali najbrutalnija teroristička organizacija u istoriji, koja se ne plaši javnog mučenja i ubijanja zarobljenika, masovnih ubistava manjina, uvođenja ropstva, jezivog zlostavljanja žena i iznenadnih napada na evropskoj teritoriji. Jedan od glavnih razloga za njihov uspon, osim nesposobne iračke vojske, bila je i zauzetost Sirijaca međusobnim borbama, što je istok zemlje, uključujući velika naftna polja, učinilo relativno lakim plenom za ISIS. Posledice svega toga bila su krvava ubistva od Francuske pa sve do Jemena, kao i uništavanje drevnih istorijskih hramova. Danas, na hiljade mladih muslimana zaluđeni idejom fundamentalizma, i dalje se masovno priključuju njihovim redovima.

Photo: Thinkstock

Povratak Rusije u igru:

“Postoji samo jedan čovek na ovoj planeti koji može da obustavi ovaj krvavi rat jednim telefonskim pozivom, a to je Vladimir Putin”, izjavio je šef britanske diplomatije Filip Hamond.

Nakon što su SAD godinama vodile igru na Bliskom istoku, Rusija se od relativno pasivnog posmatrača pretvorila u jednog od ključnih igrača u regiji. Nakon što je tokom većeg perioda sukoba svog saveznika Asada pomagao oružjem, Putin je u septembru prošle godine pokrenuo i vojnu akciju u Siriji, obeleženu žestokim vazdušnim napadima po pobunjeničkim snagama i manjim delom protiv ISIS-a. Ruskim uplitanjem Asadova ratna sreća se okrenula, usled čega su njegove snage iz pat pozicije prešle u veliku ofanzivu koja je pobunjenike dovela gotovo do potpunog sloma. Nedavno primirje sklopljeno je uglavnom zato jer Putin to želi, čime je samo demonstrirao da se nijedna važna odluka o budućnosti te regije neće moći doneti bez njega. Pre Sirije, bila je Ukrajina, a pre nje Gruzija, gde je ruski predsednik samo pokazivao da će braniti interese njegove države na svaki način. Sada, Rusija je vodeća država u posedovanju nafte i gasa, zbog čega se u skorijoj budućnosti očekuje podilaženje mnogih političkih garnitura iz raznih zemalja, kako bi ostvarili uspešnu ekonomsku saradnju sa Rusijom.

Photo: Tanjug/AP

Destabilizacija EU usled migrantske krize:

Samo prošle godine u Evropu je, po proceni Fronteksa, ušlo oko 1.800.000 migranata, od čega je veliki deo izbeglica iz Sirije. Ovaj veliki talas ljudi testirao je evropsku politiku otvorenih granica, srušio Dablinski sporazum o azilu, a kod građana inicijalno izazvao solidarnost koja vremenom jenjava i sve više uzmiče pred ksenofobijom i mržnjom prema migrantima i izbeglicama. To je rezultiralo velikim pritiskom na Angelu Merkel, koja predstavlja politiku otvorenih vrata, u Nemačkoj i celoj Evropi, a države tzv. "Balkanske rute" zatvorile su svoje granice za sve migrante i izbeglice bez valjanih dokumenata. Ne treba zaboraviti ni strah od terorizma koji je dodatno porastao nakon napada u Parizu koji su otvorili pitanje potencijalnog "švercanovanja" terorista među izbeglicama. U toku je porast popularnosti desničarskih partija širom Evrope koje slobodno zastupaju stavove proterivanja izbeglica, ali i upotrebe oružja kako bi se “odbranile” granice država. Čak se i Donald Tramp, potencijalni republikanski kandidat za predsednika SAD, založio za zabranu ulaska muslimana u Sjedinjene Države.

Photo: Tanjug/AP/Lefteris Pitarakis

Sirijske komšije prekrivene izbeglicama:

Većina Evropljana zapravo ne shvata da je najveći deo izbeglica iz Sirije završio u susednim državama - Turskoj, Libanu i Jordanu koji su zajedno postali dom za preko četiri miliona izbeglica. Ti ljudi su sa sobom doneli sav kapital koji su mogli poneti, a predstavljaju i potencijalni priliv nove radne snage, ali ekonomski efekat njihovog dolaska u te države zapravo još nije procenjen, pa se ne može reći da li je negativan. Ipak, rat u Siriji je oživeo paravojne grupacije poput Hezbolaha koji se bori na strani Asada; prisililo je Kurde da se još jednom bore za svoj opstanak u Siriji i izazvao uzbunu u Turskoj i novu provalu nasilja između turske vojske i reaktiviranih kurdskih boraca.

Photo: Tanjug/AP/Bilal Hussein

Uspon Irana:

Iako je novi uzlet Irana više posledica dolaska reformista na vlast i ukidanja međunarodnih sankcija, ne treba zaboraviti ni njehovu ulogu u sirijskom ratu. U Iranu je na vlasti šiitska većina, a notorna Revolucionarna garda kontroliše šiitske paravojne organizacije u regiji kao što je ranije spomenuti Hezbolah u Libanu, preko kojeg Iran jača svoju poziciju i istovremeno Asadu šalje hiljade boraca. Tu je najveći gubitnik Saudijska Arabija čije se nekompetentno vođstvo više od godinu dana bezuspešno bori protiv šiita u susednom Jemenu, zbog čega sve više gubi uticaj u Siriji i okolnim državama, gde su pobunjeničke sunitske grupe ili pred slomom ili nezainteresovane za želje Saudijaca.

*Tekst prenosimo sa sajtova independent.co.uk

star
Oceni
4.20
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak