Svet Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Sukob u Gazi

Nemogućnost trajnog mira između Izraela i Palestine

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: BETA/AP EYAD BABA

Mora se, nažalost, priznati, bez širenja lažnog optimizma, da će trajni mir između Izraela i Palestine teško biti ostvariv, ukoliko je uopšte moguć. Izraelci se protive konceptu „dve države“ iz nekoliko razloga, ali glavni je taj što im nikakav zvanični mirovni sporazum ne bi mogao garantovati da u praksi i dalje ne bi bili izloženi raketnim napadima i terorističkim akcijama od strane Hamasa i drugih militantnih palestinskih pokreta. Palestinci, pak, ni sami takvim rešenjem ne bi previše dobili, osim izvesne moralno-političke saitsfakcije, s obzirom na geografsku razdvojenost njihovih dveju teritorija – Gaze i Zapadne obale – a Izrael zasigurno ne bi pristao da im „pokloni“ parče svoje teritorije kako bi se mogli efektivno stopiti u jedinstvenu geografsku celinu i time ostvariti elementarni preduslov za formiranje održive političke zajednice

Izraelsko-palestinski sukob iliti večito ponavljanje istog. U silnoj medijskoj furtutmi oko toga ko je kriv a ko prav, zaboravilo se kako je sve počelo.

Kao inicijalna kapisla, da podsetimo, poslužili su otmica i ubistvo tri izraelska tinejdžera. Izrael je odmah optužio Hamas, maltene i pre nego je istraga započeta, iako postoji realna mogućnost da je zločin počinila neka od militantnih organizacija iz Gaze koje nisu naklonjene Hamasu, upravo sa ciljem da ga kompromituju i na taj način politički oslabe. Vođstvo Hamasa je optužbe odbacilo, ipak ne propustivši priliku da zločin pozdravi ko god da stoji iza njega. Ubrzo je usledilo ubistvo palestinskog dečaka, očito od strane izraelskih desnih ekstremista kao čin osvete. Posle je sve išlo uobičajenim tokom, poznatim iz većine prethodnih oružanih konflikata na relaciji Izrael – Gaza. Hamas je pokrenuo raketne napade iz Gaze na teritoriju Izraela, a Izraelci žestoko odgovorili iz vazduha i sa mora.

I opet se civilne žrtve, po starom obrascu, koriste za propagandnu kampanju, dok se suština uporno zamagljuje. Pod udarom žestoke kritike zbog zaista velikog broja stradalih palestinskih civila, Izrael je optužio Hamas da koristi ljude kao „živi štit“, što verovatno nije daleko od istine. Kada su, naime, Izraelci pre kopnene ofanzive na Gazu pozvali tamošnje civilno stanovništvo da se premesti u već postojeća skloništa, hamasovci su im preporučili da se ogluše o apel Izraela, bez obzira što se na taj način rizik da nevini ljudi izginu dramatično povećava.

Veruje se i da Hamas namerno skriva veliki deo svog raketnog arsenala u gusto naseljenim delovima Gaze. Em je Izraelcima tako teže da ga lociraju i unište, em raste opasnost od velikog broja civilnih žrtava, što Hamasu dobro dođe za medijsku satanizaciju Izraela.

Izrael je kopnenu invaziju upravo i pokrenuo zbog nemogućnosti da se Hamasov raketni arsenal uništi samo vazdušnim napadima. Vojno infeirornom Hamasu, pak, kopnena invazija odgovara jer je pogodna za gerilski stil borbe, kojim izraelskim snagama može daleko bolje parirati nego konvencionalnim ratnim metodama.

Photo: BETA/AP Ariel Schalit

U oči dodatno upada nesvakidašnji propust izraelskih obaveštajnih službi, pošto je dosta neobično kako je Hamas uspeo da neopaženo prošvercuje toliku količinu novog raketnog naoružanja u pojas Gaze. Delimično objašnjenje može biti u prevelikoj zaokupljenosti egipatskih bezbednosnih službi pojačanom aktivnošću terorističkih grupa ne samo na tradicionalno nemirnom sinajskom poluotoku već i u drugim, nekada prilično bezbednim delovima Egipta, s obzirom da Egipćani i Izraelci dobrim delom zajednički i koordinisano vode borbu protiv lokalnih militantnih ekstremista.

Kako bismo sagledali nešto širi geopolitički aspekt, neophodno je pomenuti da je ovom najnovijem talasu nasilja prethodilo nesvakidašnje zbližavanje između Hamasa i Fataha, koji vlada Zapadnom obalom, koje je kulminiralo najavom formiranja zajedničke palestinske vlade, što je slučaj takoreći bez presedana u istoriji unutarpalestinskih odnosa. Ovakav razvoj događaja, međutim, nikako nije išao na ruku Izraelu, kojem odgovara da Palestinci budu međusobno podeljeni pošto to Izraelcima automatski obezbeđuje povoljniju poziciju u mirovnim pregovorima.

Mora se, nažalost, priznati, bez širenja lažnog optimizma, da će trajni mir između Izraela i Palestine teško biti ostvariv, ukoliko je uopšte moguć.

Izraelci se protive konceptu „dve države“ iz nekoliko razloga, ali glavni je taj što im nikakav zvanični mirovni sporazum ne bi mogao garantovati da u praksi i dalje ne bi bili izloženi raketnim napadima i terorističkim akcijama od strane Hamasa i drugih militantnih palestinskih pokreta. Palestinci, pak, ni sami takvim rešenjem ne bi previše dobili, osim izvesne moralno-političke saitsfakcije, s obzirom na geografsku razdvojenost njihovih dveju teritorija – Gaze i Zapadne obale –  a Izrael zasigurno ne bi pristao da im „pokloni“ parče svoje teritorije kako bi se mogli efektivno stopiti u jedinstvenu geografsku celinu i time ostvariti elementarni preduslov za formiranje održive političke zajednice.

PHOTO/EPA:OLIVER WEIKEN

Povrh toga, decenije konflikta veoma su osnažile ekstremiste na obe strane, usled čijeg pritiska nijedna izraelska ili palestinska vlada, ma koliko umerena bila, ne može doći u poziciju da dugoročno vodi koherentnu mirovnjačku politiku. Najzad, tu su i interesi pojedinih zemalja u okruženju koje od stalnog reaktiviranja izraelsko-palestinskog sukoba imaju ličnu stratešku korist u svojim uzajamnim bitkama za veći regonalni uticaj.

U međuvremenu, i ova trenutna faza izraelsko-palestinskog sukoba će se, kao i kod ranijih slučajeva „iznenadne“ eskalacije nasilja, okončati nekim poluprimirjem koje će Hamas iskoristiti da obnovi i poboljša svoj raketni arsenal, a Izrael da dodatno usavrši svoj sistem protivraketne zaštite, pa ćemo već za godinu, najviše dve, imati reprizu. I tako u krug, ko zna koliko još godina i decenija.

star
Oceni
4.25
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi