Domorodačka ruka spasa

PHOTO:Wikipedia

Kako se globalno zagrevanje i uništavanje prirodnih staništa ubrzava, domorodački narodi koji žive u Arktičkom krugu kažu da imaju sve više znanja kojim bi mogli da poduče svet kako da se adaptira, preživi i napreduje u novim uslovima.

Elina Helander-Renval dolazi iz Utsjokija, mesta toliko nepoznatog da čak ni Finci ne bi mogli da daju odgovor na pitanje gde se ono nalazi. Utsjoki, Očejoha, Učjuha ili Učjok, zavisi na kojem od lokalnih jezika i dijalekata govorite, je najsevernija opština Finske. Nalazeći se na granici sa Norveškom, ulazi duboko u Arktički krug, nekoliko ledenih milja od obale Arktičkog okeana.

PHOTO:Stock

Utsjoki sa populacijom od 1034. stanovnika je dom najvećem broju ljudi koji govore sami jezikom. Ovaj urođenički narod, nekada široko poznat pod imenom Laponci, je nastanjivao prostor severne Norveške, Švedske, Finske i zapadne Rusije od poslednjeg Ledenog doba. Gotovo 50 procenata populacije Utsjoka čini narod Sami. U finskim okvirima, to je verovatno najbliže što je ova večna manjina došla do pozicije većinskog naroda. Rođena i odrasla na margini sveta, poruka Helander-Renval je ovih dana strogi mejnstrim. Kako su ubrzane klimatske promene i druge degradacije prirodne okoline od strane čoveka pokrenule alarm širom planete, tako se pojavila potreba naroda Sami da nauči svet kako se adaptirati, preživeti i napredovati, kaže ona.

„Mnogo toga se može naučiti od Sami naroda, oni imaju tradiciju ekološke svesti, oni zaista znaju dosta o prirodi“ – kaže Helander-Renval, šef službe Arktičkog domorodačkog naroda na  Laponskom univerzitetu u Rovaniemiju. „Oni imaju najpreciznije znanje u vezi sa vremenskim uslovima, biljkama, ishranom i resursima. Sami narod ima etički odnos prema prirodi; oni gaje poštovanje prema prirodi koje ima i spiritualnu stranu“.   

PHOTO:Flickr

Arktički region je posebno osetljiv na globalno zagrevanje, ali ako dođe do takvih vremenska neprilika oni će učiniti sve da novoj situaciji prilagode svoje metode upravljanja resursima i zemljom, međusobnu saradnju i komunikaciju kao i lokalna znanja i prakse, kaže ona. Na primer, ukoliko žele da stado irvasa drže van opasnosti, znanje o različitim tipovima snega može biti odlučujuće. Helander-Renval kaže da mouohta (običan sneg) ili netaknut sneg oppas, mogu biti bezbedni ali da prisustvo sievla (mokrog snega), skarta (tankih ledenih naslaga snega) ili ceavvi (čvrstog sloja snega od kojeg irvasi ne mogu da dopru do lišajeva) diktira promenu rute ili odluke o mestu kampa.

Lokalno znanje će takođe biti od vitalnog značaja za industrijski razvoj na brzoširećim poljima nafte i gasa zapadnoruskog poluostrva Jamal (u prevodu Kraj sveta) kao i za rastuću trgovinsku i turističku industriju na severu Skandinavije. Znanje o tome gde je bezbedno za gradnju, kako graditi temelje za nove puteve, avionske piste ili gasovod, koje terene izbegavati i kako da se to učini odgovorno uz zaštitu prirodne sredine, biće višestruko važno.

„Mi moramo da očuvamo i prenesemo znanja domorodačkih zajednica budućim generacijama“ – navodi Helander-Renval.

Profesorka Monika Tenberg sa Arktičkog naučnog centra u Rovaniemiju kaže da narod Sami pokazuje uočljivu sposobnost da se adaptira promenjenim klimatskim uslovima.

„Mi vidimo kako se zajednice adaptiraju, na primer, pronalaženjem novih načina da se izbore sa poplavama. Tu vidimo bolju saradnju, bolji

PHOTO:Flickr

rad lokalnih lidera, bolju komunikaciju i bolji sistem ranog upozoravanja“ – kaže ona. Negativni efekti klimatskih promena na pašnjake i tradicionalne puteve ispaše su inicirali nove migracione obrasce. Arktik se u potpunosti suočava sa enormnim promenama. Uopšteno govoreći, region se zagreva duplo brže nego ostali deo planete, kaže Paula Kankanpa, direktor Istraživačkog centra, dok se lokalne „vruće tačke", zagrevaju još većim stepenom.

Simptomi uključuju topljenje leda, otvaranje morskih otvora u vreme leta, veći nivo ugljeničkog organskog otpada u Arktičkom okeanu, izazvan topljenjem tundri i eroziju obala usled većih aktivnosti talasa. Takođe, vidljivo je smanjivanje životnog prostora za velike sisare kao što su foke i polarni medvedi i sve veće remećenje domorodačkih ljudskih zajednica.   

Vlade i dalje odbijaju ideju da domorodački narodi sa Arktika mogu da doprinesu nečim posebnim. Kanada je objavila ovog meseca da će u martu organizovati sastanak ministara spoljnih poslova pet artktičkih država (Kanada, Rusija, Sjedinjene Države. Norveška i Danska/Grenland) kako bi „ohrabrila novi način sagledavanja odgovornog razvoja“ i „osnažilla saradnju u regionu“.

Na njihovo iznenađenje, organizacije arktičkih domorodačkih naroda, uključujući Sami, Inuit i Inuvialuit, nisu pozvani na taj sastanak.

*Tekst je prenet i preveden sa sajta lista The Guardian