Svet Reportaža
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Ukrajinska zbilja, između Rusije i Zapada

Odesa, bojno polje između proruskih i pro-Majdan grupa

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Rat farbom i četkama: Bojno polje na zidu pored zgrade Doma sindikata u Odesi
Rat farbom i četkama: Bojno polje na zidu pored zgrade Doma sindikata u Odesi
Photo: Fabrice Deprez

Do početka novembra, ograda koja okružuje zgradu Doma sindikata u Odesi bila je oslikana bojama ukrajinske zastave. Onda je neko odlučio da pokrije zaštitni znak zemlje, plavi i žuti blok, nanosom crne farbe. Ograda je od tada postala simbolično bojno polje između gradskih pro-Majdan i pro-ruskih grupa

Zgrada Doma sindikata je osetljivo mesto za ljude u Odesi. To je mesto gde se gradska tuča između pro-ukrajinskih ili pro-Majdan pristalica i njihovih protivnika, pro-federalista ili pro-Rusa, pretvorila u smrtonosnu borbu Molotovljevim koktelima. Zgrada je zapaljena, a više od 40 ljudi je poginulo, pretežno proruskih aktivista. Iako postoje planovi da se ugljenisana zgrada pretvori u glavni štab ukrajinske mornarice, zgrada Doma sindikata je zatvorena od 2. maja 2014.

Od tada je ova zgrada postala simbolično poprište borbi između grupa koje su za Majdan i onih koje su protiv Majdana u Odesi. Šestog novembra jedna od pro-Majdan organizacija, Auto Majdan, naslikala je novu zastavu na ogradi: zastavu crveno-crne boje ukrajinske pobunjeničke armije ili UPA. Istorija te grupe, koja je bila aktivna tokom Drugog svetskog rata, bila je jedna od najkontroverznijih u zemlji. Za trenutnu vladu i značajan deo populacije, UPA je upamćena po svojoj borbi za nezavisnost Ukrajine protiv sovjetske i nemačke armije. Ali za druge Ukrajince, posebno one u ruskom govornom području, UPA je više poznata kao fašistička organizacija odgovorna za masakr poljske i jevrejske populacije. Ruski mediji su naglasili veze između savremenih pro-Majdan aktivista i UPA, i još šire, između simpatizera vlade u Kijevu i Stepana Bandere, vođe UPA u Drugom svetskom ratu. „Banderovci“ je od tada postao standardan naziv za trenutne članove organizacija inspirisanih UPA kao i za simpatizere Majdana.

U Odesi, gradu sa komplikovanim ruskim nasleđem, zastavi UPA je data mlaka dobrodošlica; istraživanje sprovedeno u oktobru pokazalo je da samo 23 odsto stanovništva regiona Odese podržava ulogu UPA u borbi za nezavisnost zemlje (dok je 76 procenata ispitanika u zapadnom delu zemlje reklo da podržava tu ulogu).

Photo: Fabrice Deprez

Jedna od lokalnih grupa koja je bila najotvorenija opozicija zastavi UPA zove se „Organizacija Kulikov“, čije ime je nastalo od imena Trga Kulikovo polje u Odesi, mesta gde je štab anti-Majdan aktivista u zgradi Doma sindikata i gdje je bio centar sukoba 2. maja 2014. Od tog dana, ova proruska grupa pokušava svake nedelje da se okupi ispred zgrade Doma sindikata u sećanje na ljude ubijene u nasilju i da osudi trenutni politički kurs zemlje.

Samo jedan dan nakon što je zastava UPA crveno-crne boje naslikana na ogradi, članovi Organizacije Kulikov dodali su još jedan sloj farbe u obliku političkog komentara koji glasi: „Stanovnici Odese su ubijani pod ovom zastavom.“ Po njihovom mišljenju, masakr iz maja 2014. je bio čin „genocida“ koji su počinili „pro-nacisti.“ Prema njihovom tumačenju, činjenica da bi članovi pro-Majdan grupa, koje su za jedinstvo Ukrajine, rado razvile zastavu Banderove organizacije, učinila je to još očiglednijim.

Aktivisti Auto Majdana su ozbiljno shvatili novi komentar: samo jedan dan nakon što je Organizacija Kulikov dodala njihov natpis, aktivisti pro-Majdana su ga prefarbali sloganom:“ Ukrajina iznad svega!!!“ Reči su napisane na ukrajinskom u pretežno ruskom delu grada, što je takođe verovatno bio deo poruke. Pro-Majdan aktivisti su takodje uzeli cveće koje su članovi Organizacije Kulikov položili prethodnog dana u sećanje na žrtve i bacili ga u smeće. „Borba između dobra i zla se nastavlja!!!“ objavio je Auto Majdan na svojoj Fejsbuk stranici.

Photo: Fabrice Deprez

Za mnoge pro-Majdan organizacije u Odesi, ova vrsta aktivnosti je indikacija separatističke aktivnosti koja je u toku u gradu. „Svi su oni separatisti. Putin, Putin, Putin, to je sve o čemu oni mogu da pričaju,“ kaže Katja, koja radi za jednu NVO koja skuplja opremu, hranu i lekove za vojnike koji se bore u Donbasu. Na pitanje ima li još mnogo separatista u gradu, dala je nedvosmislen odgovor: „Da, ima ih još puno.“

Vitalij Kožuhar se slaže. Pre više od godinu dana, stvorio je paramilitarnu organizaciju koja se zove „Samoodbrana Odese“ koja ima za cilj da „zaštiti revoluciju“ postignutu u Kijevu. U velikoj zgradi koju dele mnoge NVO u centru grada, paramilitarna grupa nudi kurseve o vojnoj teoriji i organizuje treninge koje vode veterani iz rata u Donbasu. Kožuhar objašnjava da je cilj organizacije da spreči da se ovde (u Odesi) dogodi ono što se dogodilo u regonima Donjecka i Luganska. „Ako narod pokuša da zauzme administrativne zgrade, mi ćemo biti spremni da ih sprečimo u tome“. Za Kožuhara, kao i za Katju, separatistička pretnja je vrlo živa u Odesi danas.

Ali koliko je jak separatistički duh u Odesi? Na to pitanje teško je odgovoriti. Dok značajan deo naroda zazire od simpatizera revolucije i trenutne vlade, ovaj skepticizam nužno ne prelazi u direktan separatizam.

Photo: Fabrice Deprez

Krajem avgusta, Međunarodni republikanski institut (IRI), američka organizacija koja promoviše demokratiju širom sveta, uradila je ispitivanje javnog mnjenja sa ciljem da odredi osećanja naroda prema Ukrajini i Rusiji. Dok rezultati u Odesi sugerišu kompleksniju situaciju nego u zapadnim delovima zemlje koji više podržava Majdan, anketa koju je proveo IRI izgleda da negira bilo kakvu neposrednu separatistčku opasnost: 74 odsto etničkih Rusa je odgovorilo da žele da Ukrajina ostane jedinstvena zemlja (uključujući i 17 procenata onih koji se nadaju federalnom modelu uređenja zemlje), dok je samo devet odsto stanovništva reklo da želi da vidi Ukrajinu podeljenu na „nekoliko država“. Pitanje statusa Krima je izazvalo više podela među onima koji su se identifikovali kao etnički Rusi. Oko jedne trećine ispitanika opisalo je rusku aneksiju Krima kao „nezakonitu invaziju,“ druga trećina je rekla da je akcija bila sa ciljem da se osigura „zakonita zaštita građana Ukrajine koji govore ruski jezik.“ Preostala trećina ispitanika se odlučila da ne odgovori na to pitanje.

"Situacija se promenila od revolucije na Majdanu“, objašnjava politički analitičar Brajan Meford, koji živi u Ukrajini 15 godina. Pre toga, mogli smo reći da je oko 75 odsto stanovništva prorusko, sada je to bliže 50-50“. Čak i tada, „proruski“ je moglo da znači mnogo stvari, od ljudi koji se identifikuju kao ljudi koji imaju kulturne, ekonomske ili društvene veze sa Rusijom (ali koji ne moraju da žele da vide otcepljenje bilo kog dela od Ukrajine) do onih sa otvorenim separatistčkim simpatijama. Odesa je bez sumnje kompleksan grad, ali čini se ne i grad koji je spreman da postane deo Rusije.

Photo: Fabrice Deprez

Nedelju dana nakon što je ograda oko zgrade Doma sindikata ofarbana u boje UPA, članovi Organizacije Kulikov su se ponovo okupili ispred zgrade. Njihova grupa se sastoji od oko 30 ljudi, uglavnom starijih žena. To nije ni blizu proruskim demonstracijam iz proleća 2014. kada je hiljade demonstranata došlo na Trg Kulikovo polje noseći ruske zastave.

Malo dalje odatle, devet ljudi stoji pod ukrajinskom zastavom. Ove dve grupe su se do sada već navikle jedna na drugu. Iako ni jedna ne izgleda posebno preteće, policajci, pa čak i jedinice za razbijanje demonstracija su raspoređeni oko mesta, za svaki slučaj.

Ograda je ponovo promenila izgled: skoro sva je sada ofarbana u crno, osim dve bele pravoslavne crkve. Članovi Organizacije Kulikov se okupljaju i pokušavaju da okače poster sa slikama nekih od ljudi ubijenih tokom događaja iz maja 2014. Međutim, brzo su uklonili memorijalni poster. Dve nedelje pre toga, kada su pokušali da okače zastavu na kojoj je pisalo: „Odesa – Katin 21. Veka“ (aludirajući na beloruski grad Katin, mesto masakra koji je izvela nemačka vojska 1943), aktivisti pro-Majdana su je prvo pocepali pa onda zapalili.

Streptomicin za putinoide: Mihail Sakašvili, guverner Odese
PHOTO/EPA:IGOR KOVALENKO

Iznenađujuće, govor koji sledi nije u vezi sa događajima iz maja 2014 , već se fokusira na nedavne napade u Parizu. Izrečena je kratka kritika svetskih medija koji ne prenose vesti o drugim terorističkim napadima širom sveta, a onda govornik prelazi na temu lokalne politike. Kada počinje da govori o opozicinoj političarki Mariji Gaidar, koju je bivši predsednik Gruzije i sadašnji guverner Odese, Mihail Sakašvili, imenovao u gradsko veće, bes slušalaca postaje opipljiv.

"Mi smo ovde da se sećamo onih koji su ubijeni, ali mi smo takođe i politički pokret; naš je cilj takođe i da osudimo vladu“, rekao je govornik.

Ali, jesu li ovi ljudi separatisti? Pitanje se dočekuje sa očiglednim ogorčenjem: neko spominje Drugi svetski rat, borbu protiv fašizma, zatvaranje fabrika od nezavisnosti. Onda žena, koja izgleda da ima oko 40 godina – mnogo mlađa od prosečne starosti ostalih prisutnih, odjednom uzvikuje: „Da, ja sam separatista i ponosna sam na to! Ja sam separatista jer sam protiv ovog režima!“

"Ne možeš biti separatista samo zato što si protiv određenog režima, to bi značilo da kad bi bio drugi režim u Ukrajini, ti ne bi bila separatista!“ odgovara joj čovek koji stoji pored nje. Debata uskoro postaje žestoka, iako svi ljudi koji su u nju uključeni očigledno gaje jaku averziju prema trenutnoj vladi u Kijevu.

U Odesi, i oni koji su za Majdan i oni koji su protiv njega pokazuju neprijateljstvo prema trenutnom rukovodstvu zemlje, kao i prema obnovljenom postrevolucionarnom patriotizmu, što čini da je teško shvatiti prave obrise odnosa Odese prema ostatku Ukrajine. Mnogi lokalni stanovnici će objasniti tu kompleksnost rečima da je Odesa poseban grad. Odesa je naravno istorijski „ruska,“ ali ona takođe ima i istoriju multikulturalizma koji je čini vrlo različitom od Krima ili Donbasa. Od kraja 18. veka, kada je Odesa osnovana, Rusi, Grci, Ukrajinci i Jevreji su masovno dolazili, privučeni reputacijom grada kao otvorenog i tolerantnog, kao i ekonomskim mogućnostima. Grad je poznat širom bivšeg Sovjetskog Saveza zbog svog humora i čak zbog svog „vlastitog“ jezika (koji je malo više od nekolicine uličnih izraza, ali ipak). Iako njegova reputacija verovatno sada manje liči na stvaran život nego što je ličila tada (većina njegove čuvene jevrejske populacije, tako bitne za stvaranje identiteta Odese, napustila je grad posle Drugog svetskog rata, lokalni stanovnici su zadržali osećaj ponosa i osećaj „različitosti“ od ostalih Ukrajinaca i Rusa.

Podeljenja osećanja: Trg Majdan tokom protesta protiv proruskog režima Viktora Janukoviča
Photo: ukinform.net

U Odesi danas, oni koji pripadaju politički aktivnim pro-Majdan grupama ili otvoreno separatistički nastrojenim krugovima su u manjini. Većina građana je prvo i najviše zabrinuta zbog stanja ekonomije, inflacije i korupcije. Lokalno stanovništvo je možda oprezno prema trenutnoj vladi u Kijevu, ali takav je i ostatak Ukrajine: ispitivanje javnog mnjenja iz avgusta 2015. otkrilo je da 71 odsto građana u južnim delovima zemlje (uključujući Odesu) nema povrenja u predsedništvo, dok je 63 odsto ispitanika u zapadnim regionima, koji su mnogo više prijateljski nastrojeni prema Majdanu, izrazilo isto osećanje.

Simboli revolucije nastavljaju da nadahnjuju kontroverze širom Ukrajine. Dvanaestog novembra, nepoznate osobe su uništile spomenik posvećen ljudima ubijenim na Trgu nezavisnosti u Kijevu tokom revolucije. Za aktiviste pro-Majdana koji su podigli spomenik koji se sastojao od više od 100 stabala koja je predstavljala svaku osobu ubijenu tokom protesta na trgu, ovo nije bio slučajan akt huliganizma, već namerna politička provokacija. To je takođe bila još jedna indikacija da za Odesu, sa suprotstavljenim porukama na ogradi zgrade Doma sindikata, vreme pomirenja između tabora onih koji su za Majdan i onih koji su protiv njega, tek treba da dođe.

*Tekst prenosimo sa sajta balkanist.net uz dozvolu glavne urednice.

star
Oceni
3.71
Ostali članci iz rubrike Reportaža
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak