Odlazak pisca Gora Vidala

Photo: www.trbimg.com

Severnoamerički pisac Gor Vidal (87) preminuo je u utorak, 31. jula, u svom stanu na Holivud hilsu

Kako je novinarima saopštio njegov rođak, uzrok smrti autora istorijskih romana “Burr”, “1976”, “Lincoln” i “Golden Age” su komplikacije izazvane upalom pluća. Vidal je autor 25 romana, dveju knjiga memoara, dramskih komada, filmskih scenarija i nekoliko tomova eseja, u kojima je pisao o društvu, seksu, književnosti i politici.

Počeo je da piše kao 19-godišnji vojnik stacioniran na Aljasci i prvi roman „Williwaw” (1946) bazirao je na svojim iskustvima iz Drugog svetskog rata. Treća knjiga, „The City and the Pillar” iz 1948. izazvala je skandal, jer je glavni lik – homoseksualac. Roman govori o “izlasku iz ormara” mladog i zgodnog momka iz Virdžinije, koji postepeno otkriva da je homoseksualac. Po današnjim standardima, priča se može smatrati pitomom i diskretnom, no u vreme kada je knjiga objavljena ocenjena je kao iskvarena i pornografska. Vidal je kasnije tvrdio da su ga zbog ove knjige književni establišment i kritika – prvenstveno The New York Times – stavili na “crnu listu”. Poznati njujorški dnevnik je naknadno priznao da je pisac “možda imao pravo”.

Književna karijera tada mladog pisca je zbog ovog homoerotskog skandala bila zaustavljena, pa se Vidal – potpisujući se pod pseudonimom Edgar Boks – fokusira na pisanje scenarija za TV i filmove. Tek 1960-ih godina se vraća na scenu istorijskim knjigama „Julian” o rimskom imperatoru, "Washington, D.C.," o političkoj porodici i "Myra Breckenridge." Još veći uspeh usledio je nakon priča o istorijskim američkim figurama, Aronu Beru i Abrahamu Linkolnu, gde je dao svoju analizu američke propasti.

Judžin Luter Vidal Džunior rođen je 3. oktobra 1925. u Vest Pointu, u državi Njujorku, a kasnije je uzeo majčino ime. Odastao je u Vašingtonu i bio pod velikim uticajem dede Tomasa Gora, senatora Demokratske stranke iz Oklahome. Mladi Vidal je razvio zanimanje za politiku dok je čitao slepom senatoru i vodio ga po gradu. Išao je u skupe privatne škole ali nije pohađao koledž. Kada su mu se roditelji razveli, Vidalova majka se udala za Hjua Okinklosa, koji je kasnije bio i očuh Žaklini Kenedi.

Uz pisce Normana Majlera i Trumana Kapotea, spadao je u književnike koji uživaju u ulozi javne ličnosti. Dva puta se kandidovao za političku funkciju: 1960. godine, kada je bio kandidat demokrata za kongresmena u državi Njujork te 1982. u kampanji za mesto u Senatu. Oba puta je izgubio, no to ga nije sprečilo da se ponaša poput predsednika, piše u nekrologu list The New Your Times. U prilog tome ide i rečenica koju je Vidal svojevremeno izgovorio: “Ne postoji nijedan problem koji ljudi ne bi mogli da reše, ako bi ljudi prosto radili ono što im savetujem.”

O popularnosti pisca transsesksualne komedije „Myra Breckenridge”, govori i činjenica da se pojavio u svetski poznatim animiranim serijama “The Simpsons” i “Family Guy”. Kao glumac imao je ulogu u filmu Tima Robinsa “Bob Roberts”.

Poznat kao veliki kritičar američkog sistema, Vidal je jednom prilikom izjavio: “Genijalnost naše vladajuće klase je u tome što je većini branila da ikad dovede u pitanje nejednakost sistema u kome ta većina plaća visoke poreze a ne dobija ništa zauzvrat.” Od šezdesetih godina veći deo vremenea provodi u jednoj italijanskoj vili na moru, a u SAD se vraća 2003, neposredno pre nego što je njegov emotivni partner Hauard Ostin, sa kojim je proveo više od pet decenija, preminuo od raka.

Vidal je za sebe govorio da je „džentlmenska kučka” i bio je jednako egoističan i zajedljiv koliko elegantan i briljantan.

“Ja sam onakav kakvim se predstavljam", rekao je. "Nema u meni tople, simpatične osobe. Kada razbijete led moje hladne spoljašnosti, naći ćete hladnu vodu.”