"Nemačka zbog holokausta mora da spase evro"

PHOTO/EPA:ARNO BURGI

Bivši član upravnog odbora Nemačke centralne banke Tilo Saracin opet je svojim kontroverznim komentarima šokirao nemačku javnost, ovoga puta ustvrdivši da je Nemačka u obavezi da plaća evropske dugove zbog holokausta, prenosi Der Spiegel

Ova tvrdnja kontroverznog političara i ekonomiste je postigla željeni efekat stvaranja velikog publiciteta povodom objavljivanje njegove nove knjige “Evropi nije potreban evro”. Saracin, koji je pre dve godine izazvao bes sa svojim bestselerom kritikujući uticaj muslimanskih imigranata na nemačko društvo, predstavio je u utorak novu knjigu koja će po ocenama imati jednako snažan odjek u Nemačkoj.

U svojoj poslednjij knjizi, ratoborni političar i odmetnuti član opozicione Socijal-demokratske patije, navodi da je Nemačka pod pritiskom da pomaže u vraćanju dugova nekih zemalja evrozone jer je počinila holokaust. Saracin piše da su pristalice evro-obveznica u Nemačkoj “vođeni refleksom da Nemačka može da okaja sve grehe holokausta i Drugog svetskog rata samo ako ostavi novac u evropskim rukama”.  

Nemački političari su listom osudili njegove navode kao sraman pokušaj pravljenja veštačkog publiciteta sirovom retorikom sa primesama desničarskog ekstremizma, navodi Der Spiegel.

“Žalosno je to da se on poziva na holokaust kako bi obezbedio najveću moguću pažnju za svoje teorije o evro-obveznicama”, rekao je lider Zelenih Jurgen Tritin za Die Welt u ponedeljak. Karsten Šnajder, portparol za budžetsku politiku SPD-a je izjavio: Saracin opet pokušava sa proverenim provokacijama. Njegove kritike o evru su nacionalističke i reakcionističke”.

Volker Kauder, lider parlamentarne grupe kancelarke Angele Merkel, Hrišćanskih demokrata je kazao da “Saracin nije u pravu i da je evro uspešna priča koja će to i ostati”. 

Kancelarka Angela Merkel se snažno protivi uvođenju evro-obveznica, koje bi bile zajedno izdate uz garanciju svih članica EU, kao načinu za rešavanje dužničke krize. Ona smatra da bi taj potez povećao troškove zaduživanja Nemačke i uticao da zemlje u velikim dugovima odustanu od uvođenja reda u svojim finansijskim sistemima, pošto bi imale pristup fondovima sa povoljnim kamatnim stopama. Sa time se ne slažu mnogi lideri zemalja EU.  

Novi francuski predsednik Fransoa Oland je izjavio da će predložiti evro-obveznice na neformalnom samitu EU u Briselu u četvrtak a očekuje se da će ga italijanski premijer Mario Monti podržati u tim nastojanjima.    

Saracin navodi da je sporazum o izvlačenju iz dužničke krize Grčke “jednak uceni”. On piše aludirajući na zločine nacista pre i tokom Drugog svetskog rata da “ova politika pretvara Nemačku u taoca svih u evrozoni kojima bi u budućnosti bila potrebna pomoć”, piše on.

Jedan od njegovih glavnih argumenata je da evro nije značajno povećao nemačku spoljnu trgovinu, što je suprotno od tvrdnji pristalica evra koji kažu da je moneta dala najvećoj evropskoj ekonomiji presudnu stabilnost deviznog kursa na najvažnijim tržištima.

On navodi da se nemačka trgovinska razmena sa zemljama izvan 17 zemalja evrozone daleko više povećala nego trgovina sa zemljama EU od kada je ta valuta stupla na snagu 1. januara 1999. Međutim, on ne uzima u obzir da je rast ekonomske saradnje Nemačke sa zemlja izvan granica evra bio u velikom porastu zbog sve većeg ekonomskog razvoja u Istočnoj Evropi i Aziji u proteklih 10 godina.       

Mnogi ekonomisti smatraju da je Nemačka najviše profitirala uvođenjem evra. Oni kažu da je to poštedelo zemlju deprecijacije, opadanja vrednosti valute, i da je to samo učinilo nemačku industriju konkurentnijom u Evropi i van njenih granica.  Oni takođe dodaju da odvajanje stotina milijardi evra u garancijama za pomoć članicama evrozone ne proizilazi iz altruizma, već iz najboljeg nemačkog ekonomskog interesa.   

Uprkos tome, mnogi Saracinovi argumenti su široko prihvaćeni u Nemačkoj. On kaže da je bila velika greška pokrenuti valutu pre nego što je Evropa dobila zajedničku fiskalnu politiku i da je bilo pogrešno dozvoliti zemljama kao što je Grčka da se pridruže jer njihove ekonomije nisu bile spremne za tako nešto.   

On zaključuje da se Evropa može izbaviti iz ovog nereda samo ako se brzo okrene političkoj uniji, kojoj se protivi, ili da se transformiše u labavu formaciju koja dopušta zemljama članicama u dužničkim nevoljama da izađu kako bi  povratile konkurentnost kroz devalvaciju valute.  U drugom komentaru on koristi pojmove kao što su “kultura” i “mentalitet” kako bi objasnio manjak budžetske discipline u južnim zemljama članicama evrozone.

Mnogi Nemci se slažu sa ovim stavima, piše Der Spiegel, i podržavaju striktne uslove kojih se zemlje koje prolaze kroz krizu moraju pridržavati. Taj stav je učinio da kancelarka Merkel postane sve više izolovana u Evropi.   

Uprkos komentarima o holokaustu, Sarcinova knjiga je manje provokativa i bolje argumentovana od delova njegove knjige iz 2010. "Nemačka ukida samu sebe", gde tvrdi da su doseljenici koštali Nemačku više nego što je zemlja od njih imala koristi i da su muslimanski doseljenici zbog svoje kulture, nesposobni da se integrišu u društvo, piše Der Spiegel.

Nakon što je bio primoran da 2010. napusti mesto člana upravnog odbora Nemačke centralne banke zbog svojih kontroverznih komentara na račun muslimana i Jevreja, Saracin je započeo veoma unosnu karijeru pisca, navode nemački medije. On je od tada prodao preko 1,3 miliona kopija knjige “Nemačka ukida samu sebe”.