Svet Ličnosti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Mihail Hodorkovski

Deputinizacija Rusije u sedam koraka

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
PHOTO/EPA:IGOR KHARITONOV

Mihail Hodorkovski, utamničeni generalni direktor naftne kompanije Yukos i nekada najbogatiji Rus izneo je u autorskom tekstu iz zatvorske ćelije u Sibiru svoje i predloge i sugestije pripadnicima opozicije kako da na najefikasniji način razmontiraju autokratski režim Vladimira Putina i Rusiju približe evropskim standardima demokratije

Hodorkovski, koga Amnesty International smatra političkim zatvorenikom, kaže da iako spolja izgleda kao da Kremlj čvrsto drži uzde vlasti u svojim rukama, ulični protesti nakon parlamentarnih izbora razbijaju mit “o Putinu kao jedinom simbolu stabilnosti”.  

“Protesti na ulicama moje zemlje su bili snaga odgovora na izbornu prevaru, promenili su balans moći i uništili mit o garantu stabilnosti i manjku alterantiva”, piše Hodorkovski i dodaje da se politička situacija u Rusiji umnogome izmenila u poslednja dva meseca prenosi Gazetu.ru.  
On kaže da su nefer izbori od 4. decembra bili najveći razlog ali ne i uzrok masovnih demonstracija, jer je aktivni deo društva, uključujući značajan deo političke elite, time izrazio svoj bes nesposobnošću vlasti u poslednje 24 godine,  

PHOTO\EPA:SERGEI CHIRIKOV

“U 21. veku kada autoritativni režimi pucaju po svim šaovima širom sveta, mi zaslužujemo više! To su građani Rusije poručili na Bolotnaja trgu, Saharov aveniji i Jakimanka ulici. Ono što zaslužujemo je demokratija, evropski politički sistem. Ljudi širom sveta žele da budu tretirani dostojanstveno i sa poštovanjem. Moja zemlja nije izuzetak”!

Način na koji se Putin odnosi prema demonstrantima, primitivnim uvredama uz omalovažavanje, po rečima Hodorkovskog je samo priznaje vlasti da su duboko nesigurni u vezi svoje budućnosti. Masovni protesti u Moskvi i širom zemlje duboko su potresli nervi sistem Kremlja kaže najpoznatiji ruski politički zatvorenik.   

Kako bi se održali na vlasti najmanje do 2018. godine i legitimisali martovski rezultat u Rusiji i vani, ruski lideri su izrazili spremnost na neke ustupke i reforme. Iako su mnogi iz opozicije te najave odbacili kao pokušaj odlaganja svake prave promene političkog sistema u zemlji, Hodorkovski to vidi kao veliku šansu. On skreće pažnju na nova pravila o registraciji političkih partija kao i sistem direktnog izbora guvernera.  

“Naravno, ako predsednik Dmitrij Medvedev usvoji te zakone pre maja, to mogu biti prvi značajni koraci za Rusiju, najvažnije, to može biti katalizator za promene sadašnje političke generacije u zemlji”.  

Hodorkovski u svom autorskom tekstu za Gazetu.ru, odlazi korak dalje i predlaže ruskoj opoziciji i javnosti kako da u sedam koraka razmontira zarđali sistem u razumnoj istorijskoj perspektivi:

Zadatak 1. Moramo potuno izbaciti radikalni scenario preuzimanja Kremlja pučem.

Zagovornici ovog scenarija se mogu naći među nekoliko hiljada poluprofesionalnih aktivista, uključujući profesionalne provokatore, ali nema ih više. Ukoliko se ovaj scenario realizuje, ideja masovnih protesta će biti diskreditovana. Nasilje je san, san radikala iz Putinove okoline. Ne smemo “uplašiti” evolucioni proces koji je već počeo.    

Zadatak 2. Ne smemo dozvoliti raskol u redovima opozicije i razdvajanje protestnih grupa u nekoliko “konkurentskih firmi”.

To je ono što Kremlj pokušava da postigne. Zato se puštaju svi ti video snimci, telefonski razgovori i druga medijska prljavština. Važno je ne dozvoliti podelu protestnog pokreta u frakcije “političara”, “javnih aktivista” i “kulturnih figura”, što je opasnost koju jasno vidim iz svoje zatvorske barake.      

Zadatak 3. Nastaviti sa mirnim protestima, oni već sada daju plodove i biće ih još.  

Zadatak 4. Učiniti napore i sve što je moguće da predsednički izbori 4. marta prođu fer i da uđu u drugi krug.

Zato moramo izaći na izbore. Sama činjenica da će drugi krug značiti da je politički proces ušao u drugu fazu i da više nema monopola na vlasti. Ipak, ne verujem da će ova šema biti dugovečna, tim mislim više od 12 do 18 meseci, posebno po previđanjima sastava novog kabineta i situaciji u aktuelnoj ruskoj i globalnoj ekonomiji.

Novi kabinet mora biti prava koalicija, ne manje uticajna od predsednika. Političari i poslovne strukture koji ne žele da žive u nestabilnoj Rusiji u narednim godinama moraju razmisliti o koalicijama a ne o odustajanju uz naklon pobedniku.

PHOTO\EPA:SERGEI CHIRIKOV

Zadatak 5. Opozicija se mora limitirati na dve do tri partije koje će biti u mogućnosti da zamene strukture sadašnje parlamentarne opozicije kojoj je istekao rok trajanja.

Sudeći po nedavnim amandmanima na zakone, Kremlj će stimulisati osnivanje stotina lažnih partija sa ciljem stvaranja haosa na političkoj sceni i diskreditovanja ideje o pravom stranačkom diverzitetu. Postoje brojne niše u političkom polju. Jedna za nacionaliste (mislim, moderne evropske nacionaliste koji će u budućnosti igrati značajnu ulogu u ruskoj politici), druga za prave leve nastrojene socijaldemokrate i jedna za liberale.

Važno je da se ljudi ne upecaju na “lažnu različitost”.

Zadatak 6. Ući u regione.

Novi zakoni (naravno ukoliko aktuelni predsednik ispuni svoja obećanja i odobri ih i dolazeći ih ne izbriše) će omogućiti  najmoćnijim i najblistavijim predstavnicima opozicije da učestvuju na izborima za guvernera.  Ako do kraja 2013., 5 do 7 opozicionih aktivista bude držalo važne regione u Rusiji, tada možemo govoriti o oživljavanju našeg federalizma i pravoj promeni među političkim elitama kao i o novom kolektivnom telu spremnom da razgovara sa Kremljom na ravnopravnim osnovama o svim važnim temama.  Sve partije sada mogu nominovati kandidate.

PHOTO/EPA:IGOR KHARITONOV

Zadatak 7. Iskoristiti potencijal onih formalnih i neformalnih članova Putinovog tima koji vide neophodnost promena i razumeti da glavni kandidat za mesto ruskog predsednika nije uvek u pravu.

Naravno, takvi likovi kao što su Mihail Prohorov ili Aleksej Kudrin se doživljavaju sa skepsom od strane mnogih. Međutim, objektivna promena situacije će ih vezati uz usku uzicu Kremlja. Monopol Komunističke partije Sovjetskog Saveza je počeo da se kruni kada su uticajni komunisti počeli da rade na promeni političkog modela SSSR-a.  

Lično, ja nemam razloga da volim Alekseja Kudrina: on je igrao važnu ulogu u razbijanju Yukos-a. Međutim, ukoliko je on spreman da se pridruži koalicionoj vladi,  ukoliko mnogi takvi ljudi poput sadašnjih i polu-bivših predstavnika državnih firmi mogu pomoći u brzoj i bezbolnoj tranziciji ka evropskoj demokratiji, moramo ih prihvatiti.    

Potom moramo da insistiramo na registraciji novih velikih partija, aktivnim učešćem opozicije na izborima za guvernere tokom 2012. do 2013., prevremenim izborima za državnu Dumu 2013., Ustavnom sednicom 2014.  i konačno proglašenjem novog ustava koji transformiše Rusiju od super-predsedničke države u parlamentarnu-predsedničku državu sa novim slobodnim predsedničkim izborima, koji će se u skladu sa trazicionim zakonom novog ustava desiti 2015.  

Možete me smatrati ludo optimističnim, možda se ništa od ovoga neće dogoditi. To je istina. Ali se može desiti, posebno ako uzmemo u obzir kako se brzo naša zemlja menja sada, posebno na psihološkom nivou.  

Ako postoji šansa za uspeh – morate delati.  Ako ništa drugo, to je moj princip.

star
Oceni
4.51
Ostali članci iz rubrike Ličnosti
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak