Kušnerovo preobraženje

Ne preuveličavajmo istinsku patnju: Bernar Kušner, svestrani

Photo: EPA/Ian Langsdon

U vreme finansijske krize mnogo je medijski efektnije i za izborne računice efikasnije deportovati Rome nego odgovarati na pitanja o privredi pred recesijom. Za policajca broj jedan koji je napredovao do šefa Pete republike nije bilo dileme da je pravi trenutak za širenje nacionalne mržnje

Srećom, Francuska ne bi bila to što jeste da ne postoje ljudi poput Bernara Kušnera, aktuelnog francuskog ministra spoljnih poslova, inače lekara bez granica, diplomate, političara, pregovarača, specijalnog predstavnika UN, desničara među levičarima, trostrukog ministra zdravlja, vatrenog saborca Segolen Rojal u predsedničkoj kampanji 2007. protiv Sarkozija, posle izbora ministar u desničarskoj Vladi i bivši član Partije socijalista (PS), takođe nakon izbora.

Ne mogavši više da trpi slike poniženja francuske Republike, jeftino politikanstvo sa skupim posledicama, raspolaganje tuđom mukom i Jelisejskom palatom, Bernar Kušner je u ponedeljak na TV RTL “lupio šakom o sto”.

Djelem, djelem: Nikola Sarkozi

Photo: EPA/Horacio Villalobos

“Nisam zadovoljan ovim što se događa, ovom 'gužvom'” rekao je Kušner, otrežnjujuće jasan i beskompromisan u nazivanju stvari pravim imenom, misleći na proterivanje stotina Roma sa teritorije Francuske.

Ministar spoljnih poslova Francuske je procenio da je preterano razvlačiti trudnice po asfaltu, stavljati Rome u geta, potom ih masovno proterivati, i osetio potrebu da sve to bespoštedno formuliše u drajfusovski optužujuće: “Ovakva politika stvara lošu predstavu o Francuskoj!” i što je najgore, “zahtevaće ogroman posao da se objasni u inostranstvu.” O kakvoj je unutrašnjoj borbi bilo reči u delikatnoj ministarskoj duši u noći nedelje na ponedeljak, svedoči i Kušnerovo upozorenje nad kojim bi trebalo da se zamisli globalna javnost: “Ozbiljno sam razmišljao da podnesem ostavku.” U tome ga je, međutim, sprečio urođeni smisao za samokritičnost i odgovornost, ali i bezgranična ljubav prema Romima: “Po pitanju efekta, da li bi to pomoglo Romima? Nee, otići, to bi značilo – dezertirati”, vešto je zaključio Kušner.

Ipak, najveći utisak Kušner Bernar je ostavio kada se očinski osvrnuo na zlehudu romsku sudbinu i strašne uslove života: “Srce mi se cepa da vidim, ne samo Rome nego i mnoge druge, ali posebno Rome, kako su proganjani, iskorišćeni, decu koja su drogirana da bi izgledala bolesno i izazivala samilost građana.”

To je bilo u ponedeljak i nije preterivanje ako se opiše kao redak religiozni fenomen, prosvetljenje sa elementima preobraženja dobrog gospodina Kušnera. Jer, samo tri dana ranije, u petak, disciplinovani šraf u Sarkozijevoj mašineriji je na neke bezvezne optužbe iz Ujedinenih nacija (UN) u kojima se pominju “politički govori diskriminatorne prirode u Francuskoj” koji usput rezultiraju proterivanjem francuskih Roma, vatreno i nadahnuto stao u odbranu svog malog ali velikog šefa, izgovarajući istorijsko: “Kritika, da! Ali ne karikatura i konfuzija.” Uveravajući u Kej d'Orseju prisutne ambasadore u časne i humane Sarkozijeve namere, na sastanku upriličenom pod nazivom “razjasnimo nedoumice”, Kušner je precizirao da “Predsednik republike nikada nije stigmatizovao neku manjinu prema njenom poreklu”, tvrdeći da zvanični Pariz “poštuje i pažljivo provodi zakone”.

Vic o Romima: francuski i srpski Bernar Kušner

Photo: FoNet/Nenad Ðorđević