Fašista u jagnjećoj koži

PHOTO/EPA:HERBERT PFARRHOFER

Barbara Rozenkranc ekstremno desničarski kandidat za predsednika Austrija u ponedeljak je osudila nacizam, obećavši da će podržati zabranu negiranja Holokausta iako je do skoro tvrdila da je to pitanje slobode govora.

Uprkos glasnim najavama tabloida javnost u Austriji je ove nedelje ostala iznenađena najavom Barbare Rozenkranc, zamenice lidera desničarske Slobodarske partije, da će izazvati  aktuelnog predsednika Hajnca Frišera na izborima koji se održavaju sledećeg meseca. Rozekran, majka desetoro dece i supruga čoveka koji je bio istaknut član zabranjene Nacionaldemokratske partije čitave dve decenije, je tokom svoje političke karijere neprestano kritikovala austrijski zakon koji kriminalizuje negiranje Holokausta. Njen suprug Horst Jakob Rosenkranc se danas bavi izdavanjem desno ekstremnog pamfleta Fakten. Rodila mu je šest kćerki i četiri sina – krsteći ih u duhu Hitlerovih učenja – imenima iz germanskog eposa Nibelungen: Heda, Ute, Alvine, Zonhild, Hildrun, Mehthild, Arne, Folker, Horst i Volf.

Upitana prošle nedelje na Nacionalnom radiju – da li veruje da su nacisti ubili milione Jevreja u gasnim komorama koncentracionih logora – ona je dala dvosmislen i neodređen odgovor, dodajući da sloboda izražavanja takođe uključuje „apsurdne i bizarne opcije“. Nakon negodovanja i kritika javnosti ona je u ponedeljak potpisala javno saopštenje u kojem se zavetuje da nikada neće dovesti u pitanje državne ant-nacističke zakone

„Demokratija, sloboda i ljudsko dostojanstvo su uvek bili osnov mojih pogleda i političkih aktivnosti. Zato ja sada osuđujem zločine iz ere nacional-socijalističkog režima. U svoje ime se ograđujem od nacističke ideologije“ – piše u njenom saopštenju koje prenose austrijski mediji.

Poslednji potez austrijske političarke je opisan kao besmislen od strane njenih političkih oponenata, a istraživanja javnog mnenja pokazuju da dvoje od pet Austrijanaca smatra da ona svojim stavovima narušava imidž zemlje. Rozenkranc će biti jedini protivkandidat aktuelnog predsednika države, socijaldemokrate Frišera, pošto ostale partije u zemlji nisu dale svog kandidata.

Iako ima veoma male izglede da pobedi, njena kampanja se doživljava kao test za ekstremnu desnicu i njene moćne sponzore, koliko podrške javnosti mogu dobiti. Oni se nadaju da će im odsustvo kandidata umerenih desničarskih partija pomoći da dobiju veću podršku Austrijanaca. Iako se javno ogradila od nacističkih idelogija Rozenkranc to ne sputava da vodi ksenofobičnu kampanju dok je protivljenje Evropskoj uniji je još jedan od njenih predizbornih temelja. Ona se protivi emigraciji i poziva na zatvaranje austrijskih granica prema novim članicama EU iz centralne Evrope.

Veliku podršku ima u vidu tabloida Kronen Zeitung i njenog izdavača Hansa Dihanda, koji je veoma moćna figura u Austriji. Prošle nedelje je on hvalio kandidaturu Barbare Rozenkranc rečima da je ona „hrabra majka“ koja će biti „dobar austrijski predsednik“. Dihand je dodao da bi njena glavna politička platforma trebalo da bude kritika EU „zbog apsolutno neodgovornog otvaranja granica na istoku“. Lider Slobodarske partije Hajnc-Kristijan Štahe, je izjavio da bi Rozenkrac mogla da dobije 35 procenata glasova na izborima sledećeg meseca. Ipak, analitičari smatraju da je 20 odsto glasova gornja granica njenoj podršci.   

Bečka jevrejska zajednica je saopštila da je prihvatanje kandidature „nepoštovanje 65.000 žrtava austrijskih Jevreja koji su ubijeni tokom Holokausta. U tom saopštenju Rozenkranc je nazvana „nacistom iz podruma“ (nacistom iz potaje) što je nadimak koji joj često pripisuju austrijski novinari.

Debata u Austriji je podsetila na slučaj nekadašnjeg predsednika te drževe i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija od 1972. do 1981, Kurta Valdhajma,  kome je dve decenije bio zabranjen ulazak u Sjedinjene Države nakon što se saznalo da je bio član nemačke jedinice koja je počinila mnoge zločine tokom Drugog svetskog rata. Noviji primer je slučaj pokojnog austrijskog desničara, populiste i lidera Saveza za budućnost Austrije Jerga Hajdera, koji je hvalio aspekte Hitlerove politike rada i izdavao anti-semitska saopštenja.

Kada je njegova partija osvojila 27 odsto glasova na izborima 1999. godine i pridružila se austrijskoj koalicionoj vladi početkom 2000., Evropska unija je mesecima držala zemlju pod diplomatskim sankcijama.