Svet Ličnosti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (14)

Mit o predsedniku Rusije

Putin je samo farsa onoga što nam se prikazuje

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Mit koji bledi: Vladimir Putin, zvezda padalica
Mit koji bledi: Vladimir Putin, zvezda padalica
Photo: Russiastock

Prošle nedelje, ruski predsednik Vladimir Putin prošao je kroz emisiju „Direct Line“, od tri sata i četrdeset minuta, prolazeći kroz sve moguće teme: od puteva u Omsku (koji su užasni), pa sve do njegovih neispunjenih obećanja i izuzetno loših poteza. Ovog puta njegova pojava nije bila toliko spektakularna, kao što se inače prikazuje. Čak je delovalo da mu je bilo poprilično dosadno, piše za američki „Vox“ Mark Galeoti

Ali sam događaj, koliko god bio namešten i očigledan, trebalo je da vrši funkciju u javnom pojavljivanju, a to je da unapredi mit o dominantnoj ličnosti Putina – kako u Rusiji, tako i na Zapadu – i njegovoj neosporivoj i unikatnoj uspešnosti vladavine državom. Ali, to u stvari nije istina. I svaki put kada se neko od nas „primi“ na te fore, pridajemo mu još veću moć i pažnju nego što je zaslužuje, i time otežavamo predviđanja njegovih sledećih koraka.

PHOTO\EPA:Misha Japaridze

Putin je, svakako, glavni akter u odlučivanju u Rusiji čija reč je uvek poslednja u svakom važnom političkom pitanju. On ima tu snagu da može da postavi ili smeni bilo kojeg ministra. Može da započne ili zaustavi rat. Ipak, ako mi stvarno počnemo da verujemo šta sve on može i koliku stvarnu kontrolu ima nad svojom zemljom, i koliki uticaj ima spolja, onda smo stvarno zamenili teze i pogrešno razumeli kako bi prava država trebalo stvarno da funkcioniše.

Pre svega, Putin vlada samo onoliko koliko je u njegovoj moći da izbalansira mir sa preplašenom ruskom elitom, koja je, sa druge strane, izuzetno naoštrena protiv njega. Ali, njegova stvarna vlast se sprovodi kroz njihov uticaj na javno mnjenje. To je i spomenuo u emisiji, kada mu je bilo postavljeno pitanje o pritisku na preduzetnike od strane zvaničnika, što je on osudio, ali je morao da prizna „da je to u našem mentalitetu, pogotovo kada je u pitanju birokratija“.

Postavljeno mu je i pitanje o „nasilnim pretnjama“ čečenskog lidera Ramzana Kadirova prema opozicionim ličnostima, na šta je Putin samo slegnuo ramenima rekavši da je „kavkaski narod mnogo tvrdoglav i da im neće biti lako da nauče da postoji zvanično neko iznad njih“. Time je pokazao da njegova moć zapravo i nije toliko velika. Bilo je i govora o nekim konkretnijim stvarima - kao što su putevi za saobraćaj koji su u jako lošem stanju - ali pre nego što se emisija završila, obećano je da će 21 put biti završeni pre 1. maja. Mada, činjenica je da Putin tim načinom rada – „ulicu po ulicu“ – drugim rečima, od slučaja do slučaja, samo pokazuje koliki su njegovi stvarni limiti.

U prošlosti, njegova legitimna vladavina je dobila ime „vladavine dobrog cara“, zbog pametnih i odlučnih poteza koje je vukao u početku. Ali posle 16 godina, kako je život za građane Rusije postajao sve teži, „ruski car“ je postajao sve izlizaniji i kroz svoje katastrofalne promašaje u spoljnopolitičkim odnosima, počinjao je da pokazuje koliko je u stvari nejak. Dinamika slabljenja je išla vrtoglavom brzinom i danas njegov uticaj više nikada neće moći da povrati staru slavu i to sve zbog njegovih nepromišljenih poteza koji su samo počinjali da unazađuju čitav sistem funkcionisanja Rusije. Nakon svega toga, bilo je jasno da je Putinova „medveđa šapa“ bila daleko slabija.

Photo: Russiastock

Da se razumemo, Putin je, i dalje, jako moćan lider. Ne samo zbog toga što je predsednik sa velikim spektrom moći i uticaja, sa šupljim i pokornim državnim aparatom, bez jake opozicije i sa kosmičkom slikom sebe u svetu - već je i sve državne insitiucije „naštimovao“ prema sopstvenom nahođenju.

Činjenica je da je 2008. mogao da preda svoju poziciju premijeru Dmitriju Medvedevu, da ostane „iza zavese“ i da se u velikom stilu vrati na posao 2012. godine. To pokazuje da on zapravo nije moćan zato što je predsednik – on je predsednik zato što je moćan.

Ali, kao što je prikazano u televizijskoj emisiji, Putin nema baš odgovore na sva pitanja - koliko god on indirektno isticao svoju ulogu dominantnog lidera, njegov broj rešenja postaje manje efektivan nego što je ikada bio. I to nas dovodi do važnog pitanja - da li je Kremlj, u stvari, dosta slabiji nego što nas mit o Putinu uverava u suprotno? Dakle, kao što je rečeno na početku, dokle god budemo shvatali njegovu ulogu zdravo za gotovo, kao jednog „odvažnog stratega“ koji „oprezno vuče poteze dok Obama posrće na svakom svom koraku“, više doprinosimo učvršćivanju kulta njegove ličnosti i tako bacamo senku na njegovu stvarnu sliku.

Na kraju, moramo biti iskreni i realni po pitanju njegove uloge na svetskoj političkoj sceni. Njegova intervencija u Ukrajini je postala toliko haotična, skupa i nepotrebna, tako da bi trebalo da bude srećan što mu se i sirijska avantura nije vratila poput bumeranga. Kremlju i lobistima počinje da bude sve teže objašnjavanje i pravdanje, pred javnošću, Putinovih trapavih poteza. I tu se dolazi do jedne autokratije koja smatra da opravdanja nisu potrebna, i da je sve to što se radi u interesu države. Dok Putin „iza zavese“ postaje sve slabiji.

*Tekst prenosimo sa sajta vox.com

star
Oceni
3.47
Ostali članci iz rubrike Ličnosti
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak