Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (12)

Konačni odgovor Vladimiru Kecmanoviću

Istorija i muda marjanova

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Junoša muda marjanovog: Vladimir Kecmanović, mlada nada lične koristi
Junoša muda marjanovog: Vladimir Kecmanović, mlada nada lične koristi
Photo: Stock

Sve je počelo intervjuom Vuka Draškovića u “Politici” pod naslovom “Srbiju su skupo koštali Principovi hici u Sarajevu”, nakon čega se javio Vladimir Kecmanović tekstom “Ako je Princip bio skup, koliko je koštao Obilić?”, glupo kako samo on ume. Kecmanoviću je replicirao Nenad Prokić tekstom “Mit o Obiliću neprocenjivo je koštao Srbiju”, a Kecmanović junior je uzvratio uratkom “Poperov tečaj i dramaturg u ostavci Nenad Prokić”. Čitava polemika odvijala se u državotvornoj “Politici”. Na kraju je Nenad Prokić odlučio da okonča polemiku, ali ne u “Politici”, već na našem portalu

Photo: Dragan Kujundžić

Odlučio sam da junoši muda marjanovog odgovorim u jedinom dobronamernom slobodarskom mestu građanske Srbije, kako bih se zaštitio od zapetljanih laguma srpskog medijskog podaništva.

Bio sam uveren da sam povodom mita o Obiliću napisao patriotski tekst, u kojem sam apelovao da se ubuduće neracionalno ne rasipaju ljudski životi. Ali, ispada da nacionalistima u Srbiji nije stalo do toga. Njima je stalo, i to izgleda veoma, da i dalje glorifikujemo svoju nemoć pred jačim, srljajući u nekakve blesave i uzaludne žrtve, dok nas je svake decenije sve manje i manje. Apoliner je rekao da se pitanje repopulacije rešava tako što se vodi ljubav, a ne tako što se gine, i to nepromišljeno. A onda se ispostavi da te žrtve i nisu bile tako uzaludne, barem za jedan manji, ali i gori deo stanovništva. Oni se na toj nesreći obogate i nakradu, a uzgred sopstveni pokvarenluk i glupost uzdignu na rang rodoljublja, dok im netalentovanost biva priznata u rangu nacionalne umetnosti (Pogledati lik kojeg tumači Voja Brajović u filmu Turneja, Gorana Markovića).

Mit o Obiliću je kroz vekove postao pokrovitelj te ideje teranja inata na opštu štetu i ličnu korist. A, kao što je i Principa neko navukao da puca u ime jugoslovenske (a ne srpske) ideje, tako je verovatno i Bajazit iskoristio nekog srpskog velmožu, ubivši Murata da mu zauzme mesto. To mesto je i dobio, a Srbima je velikodušno i besplatno poklonio junaka. Srbi, kakvi već jesu, poveruju u sopstvenu hrabrost, navale u desetercima sebe da hvale kroz stihove muda marjanovih, a mit koji su sami stvorili počne konstantno da im se obija o sopstvenu glavu kroz vekove. A ako bi Srbi, kojim slučajem, počeli odjednom racionalno da se ponašaju, ode mudima marjanovim jedina šansa da svoju inferiornost plasiraju kao nekav (lažni) kvalitet.  Da hrabri nisu, već da su samo navikli da tuđim kurcem gloginje mlate, svedoči i činjenica da se ne usuđuju ni danas Vučiću da kažu da je izdao, nego mudro muljaju kako da ga detronizuju i produže agoniju srpskog društva.

Dakle, ako moj tekst jeste patriotski, onda muda marjanova nisu patriote, što rezultati u poslednjim decenijama njihove vlasti neobično jasno i pokazuju. Ali, kako muda marjanova nikad ne potežu ništa bez lične koristi, pitam se samo šta li je pravi razlog njihovog vađenja Principa iz istorijske škrinje. Čemu li konkretno služi ta prenamena njegovog imena i dela i to dotle da ga glorifikuju kao nekad komunisti? Gledajte, i videćete, uskoro će vam se pokazati.

A kao dokaz da Obilić koji nije postojao - može biti društveno štetan, svedoči i genocid, koji po mudima marjanovim nije postojao - ali je takođe napravio veliku štetu srpskom društvu.

star
Oceni
4.44
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak