Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (11)

Histerije u našim malim sokacima

Srba i islamista dvesta miliona

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
PHOTO/EPA:STR

Nije nam strano ni dirigovano nasilje i paljenje američke ambasade u “religioznoj groznici“ zbog “trgovine organima“, tj. ni manje - ni više nego najvažnijeg organa našeg etničkog kolektivnog tela, samog Srca Srbije iliti “srpskog Jerusalima“ - Kosova. Vrhovni Bog zajednice – Etnos – bacio je kosku, a sve ostalo je bihejviorizam, dakle nužnost. I tada su bezumno i besmisleno demolirani McDonald’s restorani, kao što se ovih dana dešava tokom islamskih protesta. Globalisti i “novi svetski poredak” su nam zajednički neprijatelji, a imamo i domaće Izraelce – Šiptare, u domaćoj literaturi poznati kao “moralni talog Evrope”

Mislite da umetnost nema veliki uticaj na realan i tzv. “pravi“ život, da je ona privilegija bogatih, kutak za čudake/ludake/osobenjake, buđavi orman u kom se kriju moralne nakaze, neradnici i pederi? Po vašem mišljenju “umetnička sfera“ ničemu ne služi – od nje nema ’leba, rekli bi roditelji skrušenom dečaku, wannabe lezileboviću koji želi da upiše neki od umetničkih i, samim tim, neprofitnih fakulteta.

Međutim, očigledno tako ne misle i neki od vernika u islamskim zemljama, ljubitelji i poznavaoci globalne umetničke scene, posebno niskobudžetnih, underground ostvarenja. U ovom momentu hiljade muslimana protestvuje zbog filma “Nevinost muslimana“, koptsko-jevrejsko-američkog autora sa nicknameom Sam Bacile.

Tamo daleko...
Photo: EPA

Protesti su započeli u Kairu ispred američke ambasade 11. septembra (da, baš tada), a iste noći u Bengaziju su ubijeni američki ambasador i još tri američka funkcionera prilikom napada radikalnih islamskih “filmskih kritičara“ na konzulat.

Vest o lošem filmu se daleko čuje, te su se neredi proširili i u mnogim drugim muhamedanskim zemljama, a protesti su održani i u državama gde žive veće muslimanske zajednice, kao što su Australija i Indija.

Kao što obično biva, ovakvi kulturno-umetnički protesti su se transformisali u nasilničke orgije i paljevine ambasada američkih i zapadnoevropskih zemalja iliti - hriščanskih, ako ih svedemo na religioznu ravan, kao što čine naši hipersenzitivni islamski verski puritanci.

No, dok se gase požari, ruše gradovi i broje razbijene glave trebalo bi se osvrnuti na neposredni povod ovih nemilih događaja, naime, na sam film.

“Innocence of Muslims” tj. njegova trinaestominutna verzija na jutjubu, jeste blago rečeno - očajan film. Ovo tendenciozno ostvarenje - amaterski montirano, tehnički neozbiljno sa glumom na nivou porno filmova - ne zaslužuje ni minimalnu pažnju. Klip se pamfletski obračunava sa islamskom verom, nevešto se sprdajući sa prorokom Muhamedom predstavljajući ga kao potpuno idiotsku ličnost sa homoseksualno-pedofilskim sklonostima. Basilove namere su kristalno jasne i njegov stav prema islamskoj veri je očigledan. Međutim, krvave reakcije na sporni film su mnogo značajnije i govore mnogo više protiv muslimanske religije, nego sam film.

Svima je jasno da pojedinac Sam Bacile i njegov “uradak“ zaslužuju osudu, možda i proteste protiv “uradka“, ali zdravorazumski posmatrano – kakve veze imaju država SAD, Barak Obama, države Izrael i Francuska sa ovim čovekom i njegovim umetničkim kopiletom? U tom grehu leži smrt, jer nam razum u takvom poimanju stvarnosti evidentno smeta.

Jemenski ogranak Al Kaide pozdravio je ubistva američkih državljana i istakao ih kao primer ponašanja na budućim protestima čiji bi cilj trebalo da bude "izbacivanje ambasada Amerike sa zemlje muslimana", naglasivši da ovaj film predstavlja nastavak krstaških ratova protiv njenog devičanstva – Islama.

“Taj film vređa našeg proroka. Osuđujemo ga. To je izjava rata“, izjavio je ratoborno portpalor islamističkog pokreta Hizbut Tahrir, tražeći smrtnu kaznu za našeg “umetnika“.

Posebno je interesantan njegov poziv Vladi SAD-a da, kako je rekao, “prekine to varvarstvo“. Siguran sam da bi SAD, da su uslovi idealni, rado “prekinula to varvarstvo“ i bezobzirno uništila sve pokušaje napada i napadače na svoje državljane i teritoriju, kao što obično radi, ali nisam siguran da je na “to varvarstvo“ mislio warpalor Hizbut Tahrira.

Koristeći suštinski evrocentrične fraze i liberalnodemokratski diskurs svojih “neprijatelja”, on i mnogi drugi pokušavaju da izdejstvuju poseban i bolji položaj svojih neevropskih kultura/religija i tako ih pobede na njihovom (bojnom) polju. Naravno, takvo pozivanje na verska prava i toleranciju uglavnom su paravan za sopstvenu unutrašnju netoleranciju i totalizujuće i totalitarne težnje.

Još komičniji su zahtevi građana u Maleziji koji pozivaju da se realizator bogohulnog filma izvede na sud zbog “zločina protiv čovečnosti“. Od kad je napad na Boga napad na “čovečnost“ i kakva je to vražja “čovečnost“ koja izaziva ubistva tolikog broja nedužnih pripadnika čovečanstva?

U sunčanom Sidneju neki od namrgođenih i dželatski raspoloženih vernika traže da se “odseku glave svima koji vređaju Proroka“, a ako upotpunimo njihovu crno-belu sliku sa uništavanjem američkih, nemačkih, francuskih i konzulata Velike Britanije, izgleda da bi se na toj krvlju isprskanoj crno-beloj verskoj fotografiji kotrljale mnoge “neverničke“ lobanje.

Kako se pojedinačni čin pretvara u kolektivno delo? Tako što se ukida mogućnost individualizma i individualnog dela, koje ne postoji osim kao deo kolektivnog. Na taj način državljanstvo “filmadžije“ postaje osnov za napad na državu (SAD), njegovo jevrejstvo kao osnov za napad na “jevrejsku državu“ (Izrael) , a sve te generalizacije su samo elementi jedne velike generalizacije - kolektivnog, smrdljivog hrišćanskog tela “koje stalno morate da nalivate kolonjskom vodom i parfemima i da ga perete kako bi bilo čisto“ (izjava Hasana Rahimpura Azgadija iz iranskog Vrhovnog saveta za kulturnu revoluciju iz 2007).

...i ovde, kod nas
Photo: Stock

Naravno, ne previđam konkretne odnose nekih od islamskih zemalja sa SAD i pojedinim evropskim zemljama sa kolonijalnom prošlošću, niti amnestiram potonje za njihove zločine i odgovornost, ali mi je mnogo bitniji način posmatranja pojava na taj kolektivistički, prost, banalan i poguban način, ovog puta oličen u reakciji na film.

Logičkim uprošćavanjem svet je mnogo jednostavniji, ali isto toliko nepravedniji i opasniji. Kulture koje forsiraju jedan identitet, čine da taj obožavani oboženi identitet u slast proždere sve ostale identitete i redukuje ličnost na pobesnelog Pavlovljevog psa.

Dovoljno je samo da se “baci koska“ uz zvonce sa minareta, pa da mnoštvo pustinjskih pasa, svedenih na religiozni eho, rastrgne filmsku vrpcu koja huli na razlog njihovog postojanja, a samim tim i njih same.

Ubeđen sam da veliki broj učesnika u protestima nije ni odgledalo sporni film, ali to je najmanje bitno. Uslovni refleks je tu i na njega treba reagovati. Naravno, ovakvo ponašanje nije svojstveno samo islamskoj civilizaciji, nego je kod nje, možda, najočitije. Sva društva slično reaguju kada im se dirne u „svetinje“.

Mi, iz “evropske Srbije“, pamtimo sličnu histeriju sa početka ove godine koju je izazvao “antisrpski / probošnjački“ film Andželine Džoli - U zemlji krvi i meda. Iako film još nije bio ni prikazan, “srpski psi čuvari“ su znali da tu nešto “smrdi nečovještvom“ aka antisrpstvom, gromko zalajavši u odbranu nacionalnog stada. Organizovani su protesti i bojkoti bioskopskih projekcija, a Srbima koji su glumili u filmu je prećeno smrću iako, prosto neverovatno, niko nije pogledao anatemisano delo.

U Republici Srpskoj, “toj jedinoj političkoj i ratnoj pobedi srpskog naroda u 20. veku“, jedini distributer filma za RS i vlasnik banjalučkog bioskopa je odbio da uopšte emituje film, dok je u Srbiji medijski izazvan bojkot bio izuzetno uspešan, čime je “moralna panika“ društva polako jenjavala.

Nacionalne poglavice se sada sigurno zgražavaju zbog date analogije i povezivanjem Srba i tamo nekih Arapa.

„To nije isto”, kazaće chief baleći nad svinjskom butkom

“Pa to ne može da se poredi sa ovakvim izlivom muslimanskog varvarstva“, nastaviće evropski pas rata nabadajući svoje meso viljuškom (boc!) uz upotrebu te omiljene diskriminatorne evropske reči – varvarstva.

Naravno da nije isto, stepen je drugačiji. Evropska suptilnost i civilizacijska šminka su tu, ali pojava ogoljena do same (pseće) koske je potpuno ista. Sodomija nad svetim kravama muzarama najveći je mogući delikt koji mora biti kažnjen po svaku cenu u svakom društvu, uključujući i zapadnoevropska i američka.

“Žrtvovaćemo se za tebe, Muhamede”, vikali su palestinski muškarci na protestima hrleći transcedenciji, dok su žene razvile transparent: “Prorok mi je važniji od porodice”.

I oni i one podražavaju patrijarhalni obrazac ponašanja uz hipertrofirani kult smrti, što je veoma blisko “našem nacionalnom biću“. Izgleda da nismo uopšte toliko različiti koliko su nas huškali krajem prošlog veka, uzdižući “zov grobova“ i patriotsku žrtvu na pijadestal, pravdajući to apstrakcijama “nebeske Srbije“

Nije nam strano ni dirigovano nasilje i paljenje američke ambasade u “religioznoj groznici“ zbog “trgovine organima“, tj. ni manje - ni više nego najvažnijeg organa našeg etničkog kolektivnog tela, samog Srca Srbije iliti “srpskog Jerusalima“ - Kosova. Vrhovni Bog zajednice – Etnos – bacio je kosku, a sve ostalo je bihejviorizam, dakle nužnost.

I tada su bezumno i besmisleno demolirani McDonald’s restorani, kao što se ovih dana dešava tokom islamskih protesta. Globalisti i “novi svetski poredak” su nam zajednički neprijatelji, a imamo i domaće Izraelce – Šiptare, u domaćoj literaturi poznati kao “moralni talog Evrope”.

“Nama” takva pojednostavljena, crno – bela percepcija sveta, banalna kao zlo, uopšte nije strana, čak prednjačimo u ovom delu sveta (uz druge Balkanske susede) što se iste tiče. Samo što “mi“ ne precipiramo sebe na taj način, trčeći s balvanom u oku i kidišući na svakog potencijalnog oftamologa. Takvi su uvek “oni drugi“.

Nije ni čudo što nećemo u Evropu, koja nam “oduzima identitet“ i težimo saradnji sa arapskim zemljama. Stvarno smo stvoreni jedni za druge, još da se uskladimo oko “božanstva“ i raspodele kostiju.

Iako je očigledna kriza ideje multikulturalizma, i težnji liberalnih demokratija da uklope neevropske kulture u svoj multi-kulti mozaik, jedno je sigurno - one su jedine koje to uopšte pokušavaju. Radikalni protivnik multikulturalizma, rasista, islamofob i masovni ubica Andreas Brejvik, bio bi savršen muslimanski fundamentalista. Mentalni sklop ekstremista je identičan - oni su na suprotnim stranama šahovske table, ali crno – bela bojna polja su im zajednička.

Da li će dođi do nekakve pacifikacije globalnih odnosa ili će se obistiniti Hantingtonove slutnje o sudaru civilizacija neizvesno je kao i odlazak “dobrih muslimana“ u Dženet.

Nama ostaje da čekamo nove “satanske stihove/filmove“, brojimo “fatve“ i pratimo dokle će rasti cena za ubistvo nespretnog Sam Basila. Salman Ruždi za sada ubedljivo vodi.

star
Oceni
4.35
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak