Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (12)

Saborno jedinstvo verske i svetovne vlasti

Mit o sekularnoj državi

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Vlasnici naše politike: Odred za dušebrižje
Vlasnici naše politike: Odred za dušebrižje
Photo: Stock

Kao i uvek, ova hermetična, ratnohuškačko - šovinistička cosa nostra, ljigavo će se izmigoljiti iz neugodnosti i nastaviti svoj monopol nad “mrtvim dušama” svojih podanika. Nastaviće da diktiraju sistem vrednosti očinski čukajući u glavu svaku “zabludelu ovčicu”. Kosovska magična kugla, bukvalno čitanje religioznih spisa, čeprkanje i prebrojavanje kostiju i dalje će biti putokaz za delovanje ove hrišćanske sekturine. Svetovne vlasti će konsultovati svog “svetog” partnera u upropašćavanju generacija i sve će ostati isto. Mrtve duše tonu u mrtvom moru, a malobrojne flaše s porukom otpora razbijaju se o oštre stene jednoumlja

Republika Srbija je svetovna država.

S čuđenjem posmatrate prvu, boldovanu rečenicu ovog teksta i, ujedno, prvu rečenicu člana 11. Ustava RS (RS kao Republika Srbija, a ne Republika Srpska)?

Iznenađeni ste time da je Srbija DRŽAVA ili SVETOVNA (država)? Hm, priznajem da su obe nedoumice na mestu, ali recimo da je ovaj pijavični, pijani, parazitsko - levijatanski hologram sa identitetskom (hipo)kriz(ij)om i okrnjenim suverenitetom stvarno – država. Znači, mora da je odrednica “SVETOVNA“ problem.

Ko još drži do Ustava: A vi i dalje spavate

Kako svetovna boktemaz’o, razumljivo se pitate dok čitate novine, gledate omiljenu seriju na javnom servisu svetovne Srbije, finansirate izgradnju svetovnog Hrama Svetog Save kupujući poštanske markice, slušate izjave državnih poglavica koji dolaze po savete kod mudrih pravoslavnih poglavara, vodite decu na lečenje od bolesti zavisnosti ili ih puštate da “uskliknu s ljubavlju“ na proslavi školske slave. Slave? Školske slave? Hm, ne zvuči baš svetovno, zar ne? Ili smo precenili inteligenciju vlastodrkača, te njima svetovno znači nešto sveto, jel’te?

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države.

Priznajte da vam je sumnjivo? Opet dilema. Da li je vražji crv sumnje uperen u to da su crkve i verske zajednice RAVNOPRAVNE ili ODVOJENE od države? Ili i jedno i drugo? Mislili ste da je ovo država pravoslavnih Srba i ostalih koji prihvataju da je ovo država “pravoslavnih Srba i ostalih koji prihvataju da je ovo država pravoslavnih Srba“?

Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

E, sad već mislite da vas neko zajebava! Ljuti ste, hoćete da napustite bezbožnički portal i ove crkvohulne rečenice i drmnete jednu ljutu “manastirku“ radi smirenja, ali (tequilla) crv sumnje ne da smiraj.

“Pa ovo nije moguće!“, urličete kao da vas kolju, čitajući odredbe Ustava.

Ovo je prljava laž!”, cičite kao crna guja ljuta, rizikujući hapšenje zbog napada na Vrhovno Slovo Zakona.

Ortodoksna teokratija srpskog naroda se srušila kao ćele - kula od karata pred najezdom odredbi sekularne građanske socijal – demokratije. Vrti vam se u glavi, izgubili ste vrednosnu orijentaciju u vremenu i prostoru i sad više ne možete da odgovorite ni na čuvena Kantova pitanja – šta mogu da znam, šta mogu da činim, čemu smem da se nadam - a znali ste ih u po’ dana i po’ noći. Ne možete da verujete da ste sve vreme živeli obmanuti. Pa, svi znaci su ukazivali na to da ste u pravu.

Tamo gde se prospe srpska krv i gdje padnu srpske kosti to mora biti srpska zemlja” , izjavio je vladika Nikanor 1991. godine, a vi ste se čudili njegovoj telepatskoj usklađenosti s mnenjem državnog vrha.

Kada je Željko Arkan Ražnatović izjavio da je “nama vrhovni komandant patrijarh Pavle“, sve je ukazivalo na sveto trojstvo Vojske, Crkve i SANU. Ni na vidiku nastrana sek(s)ularnost, uprkos otpadcima samoupravnog socijalizma.

Ni posle petooktobarske paljevine nije došlo do većih promena. Sitne trzavice ste shvatali kao žrtveno jagnješce na oltaru evropskih jeretičkih silnika, zaklano radi budućeg prosperiteta koji, nesumnjivo, mora doći. Čak je i “zapadni plaćenik”, Zoran Đinđić, uveo veronauku u škole, pre nego što ga se rešila nevidljiva (troje)ručica snaga kontinuiteta. “Jesam ti pričao/la da je bio kriminalac i plaćenik“, likovali ste svojim prijateljima, ljubavnicima, članovima porodice, navijačke grupe, debatnog kluba.

Komandni kadar nebeske flote: Atanasije i Amfilohije sa drugovima
Photo: spc.rs

Sumnjali ste u Borhana Tadićija, kako ste ga krstili ili tačnije poarnautili, ali ni on se nije dao sputati da skrene s mlečnog puta “nebeske Srbije“, vođen vidovdanskom etikom viteštva i maksimom “u zdravom telu zdrav duh“. Raspomamljeno je dizao tri prsta u ime oca, Ljubomira Tadića, sina i svetoga duha, proslavljajući uspehe reprezentativaca, reprezentativki i Novaka Đokovića. Može se čak reći da je za njegovog vakta naš Nole postao ponos i dick-a naroda i pravi “javni as servis Srbije“. Da bi državna simfonija bila skladna, a narod tancovao po njenom taktu, u eksploataciju talentovanog sportiste uključio se i drugi deo teokratskog tandema. Pogađate, naravno – Srpska pravoslavna crkva - čija druga?

U aprilu 2011. Novaku je uručen orden Sv. Save prvog stepena, “najviše odlikovanje koje SPC dodeljuje za dobročinstvo i posvećenost veri”. Bezbožnici sa Zapada bi se verovatno upitali kako jedan sportista ostvarujući vrhunske rezultate doprinosi veri, ali oni ne žive u Civitas Dei gde smo svi Jedno, organizam natopljen kolektivizmom, podaništvom i sirovom patrijarhalnošću.

Da li vas je iznenadilo kada je Ivica Dačić dobio orden “Beli Anđeo” uprkos svojoj “crvenoj” pozadini? Naravno da nije, jer se zna da svaka garnitura vlasti mora da dobije blagoglagoljivi blagoslov od verskih gatekeeper-a i manitih mantijaša radi potvrde legitimiteta. Ako ste mislili da je suverenitet u narodu, pogrešne ste knjige čitali, stoga se dobro pazite šta pričate za kariranim kafanskim stolnjacima u posrnulim noćima. Ozna sve dozna ili Bog sve vidi, u zavisnosti od toga jeste naklonjeni svetom ili profanom, dragi moji!

Divite se “sabornom jedinstvu” naše države i crkve u reanimaciji “srca Srbije“ svih ovih godina? Ekstatično posmatrate njihove sizifovsko – jeremićevske napore u odbrani “svete srpske zemlje i srpskih svetinja“, uživajući u crkvenim poslanicama prilikom velikih verskih praznika, koji su ujedno i državni (pravoslavni Veliki petak, Uskrs i pravoslavni Božić). Šta bi druge crkvene organizacije rekle na to? A da, njih niko ni ne pita.

Ako zaboravim tebe, Kosovo, ako zaboravim tebe, Metohijo, neka me zaboravi Desnica Gospodnja! Neka se prilepi jezik moj uz nepca moja ako se tebe ne setim, ako ne istaknem Kosovo i Metohiju kao početak veselja moga.” Ako ste pomislili da su ovo reči Vjerice Radete zbog stilsko-estetskih elemenata prožetim hrišćanskim tonom kletve, grešite, jer su ovo reči “crkvenih otaca“ napisane u cilju utvrđivanja svete kosovske humke i iznajmljivanja novih grobnih parcela u “carstvu nebeskom”.

Antisrpske komunjare, Soroševi liberali i strani plaćenici se isčuđavaju najnovijim događajima povezanim sa SPC-om, ali ne i vi koji ste konformistički prihvatali odozgo nametnute doktrine i, kao pravi lojalni građani, činili sve da društveno – politička matrica o(p)stane “sretna i berićetna“.

Krstite se onima kojima je čudno da političar iz susedne države, Milorad DoDick, učestvuje u rekonstrukciji vile srpskog patrijarha ističući:“...SPC i srpska pravoslavna vera su najsnažniji deo našeg identiteta“. Pa šta ako se građanima beskompromisno nameće beskrupulozni filetizam? Pa šta ako naš patrijarh poseduje vilu na Dedinju? Bog je veliki i treba mu prostora prilikom kućnih poseta našem hristolikom prvosvešteniku.

Naravno da u suptilnoj teokratijici Vlada ne može da se formira bez konsultacija sa crkvenim velikodostojnicima. Razume se da će novi predsednik, Tom Nikolić, pitati patrijarha da li mu odgovara da postoji ministarstvo vera u Vladi, a ovaj mu potvrdno klimnuti glavom (i bradom) i još preporučiti kadrovska rešenja.

U dvorcu kod Kačavende: Srpska mladost
Photo: Stock

Možda vam je promaklo to da su ministar za maricu, Dačić Ivica, i patrijarh - “u svakoj čorbi mirođija“ - Irinej, potpisali Memorandum o saradnji SPC i MUP-a na sprovođenju Strategije za borbu protiv droga, u martu ove godine. Otkud to, pitaju se upućeni stranci (uljezi, na vladajućem srpskom) dok im u glavi titraju neverničke laprdarije o egzaktnoj nauci i savremenim metodama lečenja. Pa svi se sećamo crnorečkih kung- fu metoda iz ekranizovanog youtube gospel klasika “Ašovom po guzi“, sa Ocem Branislavom i njegovim štićenicima u glavnoj ulozi. Pop Brana je čak okićen zlatnim krstom i odlikovan nagradom protostavrofora, za tu zahtevnu ulogu sadističkog doktora egzorcizma. Dozvoljeno mu je da svoj herojski rad u lečenju heroinaca nastavi u toplini svoga doma i za to uzima ogromne novce kojim finansira svoje bajkersko hadžilučenje. Pošto pravoslavna crkva dobija crkavicu od države (tričavih tristotinak miliona dinara godišnje, pluz razne subvencije, olakšice itd.) sveštenstvo se mora dovijati na razne načine, pa tako i dolazi do stvaranja ovih dušmansko – rehabilitacionih centara za bolesti zavisnosti. Nadob(l)udni ateisti tvrde da su ti centri čista budalaština i da se jedna bolest zavisnosti ne može lečiti drugom. Štaviše, drsko i bezobrazno ističu da je bolje biti narkoman nego “nasilni verski fanatik s krstom u dupetu ispod mantije“.

Za trenutak ste se uplašili kada su mediji izvestili o nesretnom ubistvu štićenika u Centru za odvikavanje od droge “Sretenje“, od strane našeg egzorciste Branislava doktora Peranovića. Opet vam je identitet ugrožen i znojite se kao u Guči. Međutim, kao i uvek, kada je situacija postala neizdrživa, racionalizacija je preuzela stvar u svoje sterilne ruke i iščupala zaboravljene lekcije iz državotvornog etos-a. Pa narkomani su dno – dna društvene piramide zajedno sa ustašama, šiptarima i balijama. Ta đubrad nakljukana zapadnjačkim otrovima kvari naš duh, muti naš um i smanjuje borbenu gotovost!

Lopatom po dupetu ili ih slati u Iran na terapiju Kaljishnikov. Dosta je vise te bagre, gradovi i sela su postali nesigurni zbog narkomana koi za drogu chine svako zlo koje im moze pasti na pamet“, kaže anonimni, nepismeni čitalac portala Vesti online.

Crkveni veliko(ne)dostojnici se zgražavaju nad kukoljem u svojim redovima, zvanične državne institucije se brane neznanjem i time da su “antidop” centri neregistrovani i neodobreni, a premijer/pandur ističe da će svi počinioci dela biti kažnjeni. Kako kažnjeni? Kao pop Branislav posle afere Crna Reka ili kao vladika Pahomije Pedofilski koji je oslobođen optužbi zbog zastarevanja slučaja.

Patrijarh je apokaliptično zabrinut zbog situacije i verovatno se teši sa svojim grčkim sabratom u veri, Dimitriosom Totkasom, koji je pre nedelju dana usmrtio dvoje ljudi u saobraćajnoj nesreći u okolini Niša. Tada je poglavica SPC sredio preko veze da “nesrećni” vozač mercedesa, grčki sveštenik, ubica bračnog para Strahinjić, bude smešten u jednom od niških manastira umesto u zatvoru. Olakšavajuća okolnost mu je bila to što je “duhovna i sveštena osoba i čovek od poštenja”. Formulacija na kojoj bi mu i naše reformisano tužilaštvo pozavidelo!

Kao i uvek, ova hermetična, ratnohuškačko - šovinistička cosa nostra, ljigavo će se izmigoljiti iz neugodnosti i nastaviti svoj monopol nad “mrtvim dušama” svojih podanika. Nastaviće da diktiraju sistem vrednosti očinski čukajući u glavu svaku “zabludelu ovčicu”. Kosovska magična kugla, bukvalno čitanje religioznih spisa, čeprkanje i prebrojavanje kostiju i dalje će biti putokaz za delovanje ove hrišćanske sekturine. Svetovne vlasti će konsultovati svog “svetog” partnera u upropašćavanju generacija i sve će ostati isto. Mrtve duše tonu u mrtvom moru, a malobrojne flaše s porukom otpora razbijaju se o oštre stene jednoumlja.

Dragi moji! Vi ne brinite! Ko još drži do Ustava? Vrhovno Slovo Zakona je mrtvo slovo na papiru. Pasite svoju vutru kao pravo poslušno stado sa mozgovima u tegli, drukajte crne ovce i gojite se pred Božić. Vaš voljeni, začarani krug pakla će još dugo žariti i paliti balkanskim jetijebinama. Kao što kaže otac Lavrentije: “Crkva neće dići ruke od mladih ljudi.” Amen to that!

star
Oceni
4.37
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak