Odbrana Branka Kockice

Da podsetim. Branka K. prvo su optuživali da je narkoman. Ima i vic. Preživeo je. Napadan je da je ubijao po Hrvatskoj i da „neće četnik da uči hrvatsku decu“. Prošlo je i to, uz napomenu da vojsku nije ni služio. Prišiveno mu je onako ko zakrpa na dupetu da je peder. Ništa ni od toga, znam mu ženu. I na kraju da je na ivici da postane pedofil, što više, priznaćete, nije njegov problem nego problem ovog društva koje mu je dodelilo pre mesec dana Zmajevu nagradu, a prošle godine i Aprilsku nagradu grada Beograda. Izgleda da se neko ovde grdno zajebao. Ili državne institucije koje dotiraju iz budžeta srpskog Majkl Džeksona ili NVO koji bi da ustoliči istog. Mene da su pitali, pre su mogli da ga optuže što je u Užičkoj republici ratovao protiv četnika koji sada koju godinu kasnije imaju pravo na državnu penziju. Šta ćeš, mladost ludost. Poznat je i po tome što je zvao ministarstvo, koje mu je omogućilo da igra predstave našoj deci u dijaspori, da vrati pare jer nije sve potrošio

Poštovani Petre L.,

Noćas sam strašno loše spavao. Moj košmar se smestio u Rusiju 50-ih godina prošlog veka. Svi glumci i umetnici bili su smešteni u jednoj zgradi i ja među njima. U solitere je drug Gvozdeni smeštao umetnike iz praktičnih razloga, da ne mora da se jurca za njima po onolikoj zemlji. Plafonče ti malo zabuše za bubicu, ali ostave gomilicu piljevine na podu, da vidiš da te prisluškuju. Pa ti posle napiši sumornu pesmu il čik neka ti se tamni oblaci nadviju nad slikom. Idila ne može da se remeti kako se kome ćefne. Probudim se sav znojav, više od brige šta ću ja sa umetnicima u istoj zgradii... ali fala bogu osvanem u Švajcarskoj. Uređena zemlja, institucije funkcionišu, krave pasu pod uglom od 45 stepeni, ne više, a na televiziji se vodi diskusija šta se desi sa kostima kita kada ugine i padne na dno okeana, oči da povade jedni drugima za okruglim stolom. Razmišljam dok sam još u krevetu, šta bi ja danas mogao da doprinesem široj društvenoj zajednici. Jedva sam se setio. Danas ću da opletem malo Branka Kockicu, nešto će već da ispliva. Krenem polako do inkriminisane ustanove gde zaposlenik radi i to gle, više poslova. Upravnik je, piše tekstove pozorišnih predstava, glumi, svira, peva, komponuje, najavljuje sam predstave sa balkončeta, čeka decu posle predstave pa deli slatkiše, organizuje hor, školicu za mlade glumce, javlja se na telefon, pere sudove, razvozi.... Još samo karte ne cepa. Čekaj bre malo, koliko on to radnih mesta zauzima, a toliko nezaposlenih čeka posao? Međutim, naletim na rajber. Zatvoreno. Preduhitrilo me, i to kolege iz novoformiranog AFŽ pokreta. Prve se setile. I to ona koleginica što je jedno jutro posle sličnog košmara gledajući se u ogledalo shvatila da je feministkinja. Ok. Ništa sporno. Međutim, nastavi ona da razigrava. Ako sam feministkinja znači da sam ugrožena. A ako sam ugrožena treba mi pomoć da bih se branila. I obrati se lepo ona istim donatorima kojima sam i ja mislio da pišem. Ode mi donacija ispred nosa. Daj bar da vidim šta su mu prišile da i ja to iskoristim sledeći put. Kad tamo:

Сексизам/мизогинија 2: Стјуардеса улази у високим штиклама (један од уобичајених хетеросексистичких фетиша) с изразито сексуализираним покретима, док у репертоар авионских услуга уводи “ Теа, coffe and me.“ Другим речима деци нуди екстремно сексистички садржај у коме се жена представља као пуки сексуални објект.

Branko K. izgleda da odavno nije leteo Jatom. Pa tamo sve tetka do tetke. Bar da je proverio, a ne da decu uči pogrešno. Maznuo je i repliku iz Working girl sa Harison Fordom i Melani Grifit i mislio da to može da prođe. Alo, nije ovo Evrovizija. Ovo za štikle i fetiš ništa mi nije jasno. Mene je žena provalila pa više ne idem u Dom zdravlja. Svaki put zagledam se u sestre u belim sportskim čarapama i crnim klompama. Sad imam crno na belo da su štikle fetiš a ne klompe, pa me možda pusti ponovo u Dom zdravlja.

Хетеросексуално завођење деце: Већина девојчица из дечјег хора у једној сцени долази до централног (мушког) лика, представи му се и клекне, док их он сваку понаособ одбија од себе. На крају долази девојчица коју он прихвата као „задовољавајућу“ због тога што има „изворно“ српско име („Милојка“). Ова сцена пре свега представља хетеросексуалну еротизацију девојчица и на ивици је позитивног вредновања педофилије.

Šta je trebalo, da se na svakom izvođenju predstave koristi drugo ime, a dečaka ko upiše na hor pored društveno forsiranog fudbala i tenisa, svaka čast, odmah diploma.

Ксенофобија и расизам: У истој сцени када девојчице из хора прилазе централном лику, представљају му се именом и он их одбија, јер имају не-српска имена, шаље се порука о пожељној „националној чистоћи“ породице, а кроз лична имена. У питању су само женска имена. Посебно понижавање је овде присутно у смислу забране расног мешања на симболичком нивоу, будући да централни лик са гађењем изговара комбинације не-српских женских имена са српским презименима указујући на непожељности расног мешања и отварање према националној и расној другости (нпр. „Есмералда Кујунџић“, „Шакира Гузина“). Поред тога, по изгледу, сва су деца у хору из доминантне етничке групе (српске). Сцена је крајње дискриминаторна за децу са не-српским именима у публици, као и ширем друштву.

Naravno, posle donacije kreće akcija. Država radi po sistemu - bez sistema ili pređi brigo na drugoga, podrži tvoju akciju i da ti legitimitet, a tebi šta je ostalo da zaključiš? Normalno, da si u pravu. Jer da nisi u pravu ne bi dobio donaciju i ne bi država stala iza tebe. Na taj način dobijaš i potvrdu da si ugrožen, a samim tim stičeš pravo da se pitaš o nečemu o čemu realno nemaš pojma a nećeš ni da pitaš šta ti nije jasno i tako polako ti počinješ da ugrožavaš druge. S druge strane, ako ti nije jasna dečija predstava, a pitaš, kako si onda završio osmoljetku? Normalno, dva. Ovo je moguće tamo gde institucije ne funkcionišu, jer one su dužne da razlikuju relevantno mišljenje od, recimo, mog šarlatanskog koliko god intresantno bilo napisano.

Da podsetim. Branka K. prvo su optuživali da je narkoman. Ima i vic. Preživeo je. Napadan je da je ubijao po Hrvatskoj i da „neće četnik da uči hrvatsku decu“. Prošlo je i to, uz napomenu da vojsku nije ni služio. Prišiveno mu je onako ko zakrpa na dupetu da je peder. Ništa ni od toga, znam mu ženu. I na kraju da je na ivici da postane pedofil, što više, priznaćete, nije njegov problem nego problem ovog društva koje mu je dodelilo pre mesec dana Zmajevu nagradu, a prošle godine i Aprilsku nagradu grada Beograda. Izgleda da se neko ovde grdno zajebao. Ili državne institucije koje dotiraju iz budžeta srpskog Majkl Džeksona ili NVO koji bi da ustoliči istog. Mene da su pitali, pre su mogli da ga optuže što je u Užičkoj republici ratovao protiv četnika koji sada koju godinu kasnije imaju pravo na državnu penziju. Šta ćeš, mladost ludost. Poznat je i po tome što je zvao ministarstvo, koje mu je omogućilo da igra predstave našoj deci u dijaspori, da vrati pare jer nije sve potrošio. Prosto pitanje: Da li će sada državni Poverenik da obavesti Institucije koje finansiraju NVO, strane-domaće svejedno, na šta se troše tuđe pare ili da zovem kuma u Brisel pa da mi osnujemo NVO koja će da se bavi vraćanjem donacija?

Zašto se AFŽ, onako špijunski kao što je došao u Pozorištance, ne infiltrira u institucije sistema (u Pozorištancu sme da špijunira samo Caca jer joj glumci menjaju tekst), pa tu vidi razne oblike zloupotrebe, recimo žena, na svim nivoima. Što se ne raspitaju kako najlakše može da se napreduje u JP ili Ministarstvu, pa onda organizuju razne vrste edukacija o mobingu i sl.? Ili ako već vole umetnost i pozorište, neka pogledaju Kursadžije i suoče naše društvo sa stereotipima o Ciganima, Šiptarima, Srbima... To im naravno ne pada na pamet, jer za to treba imati muda. Ovako je lakše, ko stoji iza Branka K.? Niko. Šta može Branko K. da završi ’’na telefon’’? Ništa. Zamisli šta bi im uradio Željko M. koji je onako branio svoju jahtu privremeno usidrenu tamo gde mu nije odgovaralo.

Ništa nemam ni protiv njihove osmomartovske akcije: ’’Ženergično, vaginično, sa ružama i lecima, feministički politično’’, ili sam možda trebao da organizujem „Kurčeviti prvomajski uranak“ da bismo bili ravnopravni? Čak sam i dete na krkama prošetao na jednom njihovom skupu u Pionirskom parku, ali ova vrsta delanja njihovom društvu samo šteti, što posle ovakve Pritužbe prestaje više da bude moj domen interesovanja, a i dete mi je poraslo za nošenje na ramenima (ako to još uvek sme da se radi?).

Ćerka mi je tražila da pogledamo novu predstavu u drugom pozorištu. Odmah smo otišli. Poznati strani dečiji pisac, obećava. Na početku predstave detetu ginu u saobraćajnoj nesreći i otac i majka. Nije mi se svidelo. O njemu brigu preuzima baba koja je na sceni sat vremena sa upaljenom cigaretom u ustima. Nije mi se svidelo. Veštice pretvaraju dečaka u miša ali na kraju predstave niko ga ne vraća u prvobitno stanje i on ostaje miš. Nije mi se svidelo. Reče đavo i sede u koprive. Predstavu su gledala mlađa deca i ne verujem da je iko zaključio da treba da živi onakav kakav je, iako je predstava za uzrast 9+. Šta sam uradio? Osnovao NVO pa udri. Naravno da ne. Predstavu smo jednostavno ćerka i ja gledali samo jednom i nismo je preporučivali dalje. Zašto? Pa poslužio sam se istom metodom koju su pritužbenice primenile u Pozorištancu, kada su došle da gledaju predstavu, a gledale su reakcije publike. U mom slučaju, primetio sam da klinci čvrsto uhvate oba rukohvata na fotelji i počinju da se odguruju ka naslonu. Kao totalni laik shvatim da predstava nije za moje dete, ali da će sigurno imati svoju, malo stariju publiku. Tada shvatim i razliku između Pozorištanca i drugih pozorišta.

U Pužu deca ne sede, već hoće na binu kod Branka. I tako je osam godina koliko dolazim kod njih. Neke predstave smo ćerka i ja gledali više puta nego što su u njima glumili pojedini glumci. Deca iz hora su na predstave upadala kad god su htela i uvek su ih čekala prva dva reda, prazna, namenjena njima i to bez kupljenih karata. To na drugim mestima nisam video. Peru Kralja, Cecu Bojković, Zeremskog, Zablaćanskog, Madžgalja, Isidoru Minić, Kaju Žutić, Feđu Stojanovića... i svakog ko drži do svoje glume sam više puta gledao u Pozorištancetu nego u Ateljeu. I šta sad ispade, da sam dete sve ove godine dovodio među ludake i pedofile i to zato što Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, umesto da kupi komplet karata za sve predstave i lično se uveri o čemu se tu radi, on pošalje Pritužbu novog AFŽ-a Pozorištancu. A onda da ludilo bude veće, Pozorištance uzme advokata da odgovori na Pritužbu tj. da advokat objasni umetničko delo. Ovoga se ni Orvel ne bi setio. Po principima Pritužbe, nijedna predstava Pozorištanceta poslednjih 30 godina ne bi trebalo da se igra, jer ova koja je ogledno uzeta je najbenignija.

Očigledno je da se radilo o višku slobodnog vremena i to pogrešno usmerenog. Kako se pozitivno vrednuje pedofilija (ili jesi ili nisi, dok kroz prozor možeš da se nagneš ili ne), čitaćemo uskoro od Poverenika, koji bi mogao pritužbenicama da preporuči i ukazivanje na probleme puritanske engleske gde Madonna (pop pevačica) piše knjige za decu. Šta je presuda: da razvodnice dele čepove za uši i pokoji deo konjske opreme (otvoreni oglav, poluotvoreni ili skroz zatvoreni zavisno od afiniteta), ili da ih pustimo da slobodno pasu kao konji na livadi. Samo naše društvo ne ume da prepozna ono što je deo njegove kulturne baštine i samo mi ne umemo da naš najbolji deo pretočimo u tradiciju kojoj vredi pomoći. Neverovatno je da su i misija i vizija identični, i AFŽ-u i Pozorištancetu, jer se bore za otvoreno društvo, poštovanje ljudskih prava, prava na različitost, nenasilje... samo očigledno na druge načine. Lakše je da pustimo javnu reč kao da smo pustili vetar, a kad je već tako, onda vas najljubaznije molim da ostavite Pozorištance na miru da bismo i mi malo tupaviji imali gde da odvedemo svoju decu i zatucamo ih onako balkanski dok se predstava ne završi.

U međuvremenu mi pada na pamet da ponudim svoje grafičke usluge državi. Zašto je na povereničkom logotipu kišobran i ko to još nosi narandžasti, a i ovaj drugi stilizovani čovečuljak bi mogao da bude crven, a ne plav (zbog ravnopravnosti) i da mu se recimo vide sise. Ta-ta-ta-tira.

Branka K. neće odbraniti struka već njegova publika, jedino što me plaši je da bi sve ove optužbe mogle da ostanu u glavi jednom umetniku, a onda od budućih dobrih predstava nema više ništa.

Iskreno, Boris K.

P.S. Sve tužbe koje stignu na konto mog pisma tebi, a u vezi njega (Branka K.), prefakturiši. Ja častim.